Ciklus: Sporovi u feminističkom pokretu
Uvodničarka: Dr Dragana Pejović
Moderator: Miloš Urošević
Prisutno: sedam osoba
22. septembar 2021. godine
Prostitucija se najčešće definiše, rekla je dr Dragana Pejović, kao „pružanje seksualnih usluga za novac“, a žene se pomatraju kao one koje te usluge pružaju, dok su muškarci korisnici...U predrasudama o prostituciji je i mnjenje da je to „devijacija ženskog roda“, kao i da su muškarcima seksualne usluge neophodne jer oni „ne mogu da kontrolišu svoje seksualne nagone“.
Pejović je naglasila da svoju doktorsku disertaciji čiji je deo sadržaja tema razgovora, bazirala na proučavanjima sa rodnog stanovišta. Dalje je pomenula Zakon o javnom redu i miru iz 2016. godine koji, po prvi put, uvodi kazne i za korisnike usluga prostitucije. Rekla je da je u pripremi Zakona- ženska organizacija Žene protiv nasilja preko Ženske parlamentarne mreže, uspela u tome da se ne kažnjavaju samo osobe koje pružaju seksualne usluge za novac i oni koji im izdaju prostorije, već i korisnici usluga.
Kazne su, međutim, propisane tako da su jednake za sve tri kategorije inkriminisanih radnji (50-100.000 dinara ili 30-60 dana zatvora), a ono što je bio predlog ženskih organizacija ali nije usvojeno, jeste da se dekriminalizuju osobe koje se bave prostitucijom.
Ekonomski razlozi su ti koji teraju žene da se prostituišu, rekla je Pejović, jer one često izdržavaju članove porodice (80% samohranih roditelja su žene), a nije retkost da ih upravo stariji članovi porodice primoravaju da na ovakav način zarađuju.
Pejović je pomenula i četiri hipoteze na kojima se zasnivalo njeno istraživanje: 1. Žene se bave prostitucijom, ne koriste te usluge; 2. U pitanju su egzistencijalni razlozi; 3. Kažnjavaju se prevashodno žene; 4. Ne poštuje se načelo pravičnog suđenja u sudskim postupcima.
Većina žena koje zarađuju od prostitucije-zarađuju malo (često „za pljeskavicu ili paklo cigareta“), nemaju novca da plate dosuđene kazne, „nemaju ni energije ni volje da se suprotstave“, pa je Pejović posebno obrađivala aspekt društvenog položaja žena, sa naglaskom na njihove šanse za obrazovanje, zapošljavanje i tretman na radnom mestu (seksualne ucene).
Bavila se i predstavljanjem prostitucije u medijima, posebno u rijaliti programima, za šta, kako je rekla, u Hrvatskoj postoji termin „medijski svodnici“.
Dragana Pejović je analizirala jedan uzorak sudskih presuda od 2016-2018. Radi se o 180 presuda za prostituciju, kojima je kažnjeno 128 žena, 13 osoba koje su im iznajmile prostorije i samo šest korisnika. „Ženama se ne omogućuje da plate na rate, a klijentima da“, istakla je još jedan momenat pravno legalizovane diskriminacije žena.
Iz publike je Pejović postavljeno pitanje koju je metodologiju koristila (analizu diskursa, sudskih procesa, presuda, intervjua sa sudijama/sutkinjama). Odgovorila je da se, u ovom istraživanju, bavila samo analizom sudskih presuda i to: Prekršajnih sudova u Beogradu i Novom Sadu i u Kruševcu („mestu gde cveta prostitucija“).
Uvodničarka je pomenula da je većina tih žena slabo obrazovana (samo jedna je imala fakultetsko obrazovanje), da nemaju advokate, svedoke, da se često radi o „povratnicama“...
Na pitanje o postojanju prevencije, Pejović je odgovorila da postoji samo redistribucija-kažnjavanje. „One sebe smatraju heroinama“, dodala je.
Što se tiče profila korisnika seksualnih usluga, to su muškarci od 26 do 52 godine, srednješkolskog ili fakultetskog obrazovanja, prema istraživanju Dragane Pejović, najčešće se radi i o „porodničnim ljudima“.
Razgovor se zatim vodio i o temi lagalizacije prostitucije, a Pejović je istakla da je, na primer, u Nemačkoj upravo zbog legalizacije, u porastu trgovina ljudima. Na pitanje da li žene koje se prostitucijom bave žele njenu legalizaciju, Pejović je odgovorila da to nije istraživala jer je do tih žena teško doći, te da istraživači najčešće uspeju da stignu samo do njihovih makroa.
Miloš Urošević je, kao dobru ilustraciju za ovu temu, pomenuo istraživanje Melize Farli iz 2003. godine, gde je devet od deset žena koje su se bavile prostitucijom, izjavilo da bi želele da sa tim prestanu. Radi se, kako je naglasio, o istaraživanju sa 850 žena-na pet kontinenata.
Nastasja Radović
