Ciklus: Međunarodna politika, izazovi, dileme, kontroverze
Uvodničarka: Nataša Ivanovska, novinarka
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 21 osoba
20. oktobar 2021. godine
Novinarka Blica, Nataša Ivanovska, boravila je u Nagorno Karabahu u septembru 2021. godine. Učesnicama i učesnicima Kružoka, predstavila je situaciju kako ju je ona tamo videla, podsećajući na istorijat i prirodu sukoba koji je počeo 90-tih godina (sporovi od 1988. godine, a rat izbija 1992. godine).
Ivanovska je podsetila, ukratko, na istorijske okolnosti formiranja Jermenije i Azerbejdžana, nekadašnjih republika SSSR-a, a danas nezavisnih država koje su već oko tri decenije u otvorenom sukobu oko oblasti Nagorno Karabah, a povodom koje je 2020. godine vođen novi kratkotrajni rat. „Staljin je 1921. godine odlučio da ova oblast, većinski naseljena Jermenima, pripadne Azerbejdžanu“, podsetila je Ivanovska i dodala da posle rata 90-tih, „niko nije priznao Nagorno Karabah, čak ni Jermenija“. Obnavljanjem oružanog sukoba 2020. godine, Azerbejdžan je uspeo da povrati deo N.K.
Ivanovska je iznela podatak da je tokom trajanja ovih sukoba došlo do prave seobe naroda (oko 800000 Azerbejdžanaca je proterano iz Jermenije, a 300000 Jermena iz Azerbejdžana).
Prikazujući fotografije sa svog putovanja, novinarka Blica je pomenula nekoliko gradova u N.K. koji su vraćeni Azerbejdžanu, ali su delimično ili potpuno stradali u najnovijem sukobu (Agdam, Šuša, Džabrail). „Čim se izađe iz Bakua koji je moderan grad, vidi se kako izgleda normalan život. Izvan Bakua, voze se Lade. Usput, svuda možete da vidite slavlje Azerbejdžanaca zbog pobede. Na bilbordima pored puta su fotografije poginulih vojnika. One su čak i na automobilima. Tu su i zastave zemalja koje su podržale Azerbejdžan-Izraela, Pakistana, Turske. Put koji vodi od Bakua ka N.K. zove se Put pobede“.
Opisujući fotografije na kojima su se mogle videti posledice ratnih razaranja, Ivanovska je skrenula pažnju na mesto Fizuli gde, kako je rekla, ima najviše nagaznih mina na svetu. „Da bi razminirali to područje, biće im potrebno najmanje deset godina“, rekla je ona.
Govoreći o momentumu koji je Azerbejdžan izabrao za oružani povratak dela svoje teritorije, Ivanovska smatra da je ovo vreme pandemije upravo bilo povoljno za tako nešto, ali je veliki porast ekonomske moći Azerbejdžana u 21. veku nešto što je nezaobilazno kada se analizira rat za N.K. u 2020-oj godini. „Devedesetih godina nije bilo tako. Sada je drugačije jer su Azerbejdžanci zbog nafte postali bogati. Čekali su momenat za povratak N.K.“ Naglašavajući koliko je eksploatacija nafte izmenila ekonomsku situaciju u Azerbejdžanu, Ivanovska se prisetila i Srbije u tom kontekstu (kredit Srbiji od 300 miliona evra za izgradnju auto-puta Miloš Veliki).
U diskusiji posle izlaganja Ivanovske, upoređivala se situacija u Nagorno Karabahu i Azerbejdžanu sa onom u Krajini u Hrvatskoj posle vojne akcije Oluja, diskutovalo se o ulozi nacionalizma koji je okvir delovanja čak i organizacija žena u Jermeniji, o odnosu prema verskim i kulturnim spomenicima pobeđenih, izbeglih ili proteranih u ovom ratu, o negovanju kulta žrtve, ulozi porodice Alijev kao „republikanske dinastije“ u Azerbejdžanu...
Nastasja Radović
