(Izveštaj i diskusija o razgovorima koje je ŽUC vodio u Crnoj Gori 23. oktobra 2021. godine)
Uvod i moderacija: Staša Zajović
Prisutno: 15 osoba
27. oktobar 2021. godine
U mestu Kavač (Kotor), u organizaciji NVO: Anima, Kotor, Žena u crnom, Beograd i Akademske inicijative Forum 10, Novi Pazar 23. oktobra 2021. godine, održan je treći po redu razgovor između predstavnika i predstavnica ŽUC-a i crnogorskih nevladinih organizacija, medija, političke scene, nezavisnih intelektualaca (iz Kotora, Herceg Novog, Pljevalja, Podgorice, Bajine Bašte, Budve).
Učesnicima su za razgovor ponuđene dve osnovne teme: 1. Nemoguća imperija-"Srpski svet"; 2. Klerikalizacija u Crnoj Gori i Srbiji.
Tema redovnog Kružoka sredom posle ovih razgovora u Kotoru, bili su utisci i planovi za dalju saradnju.
Lino Veljak je napravio kratku rekapitulaciju onoga što se događalo posle crnogorskih parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. godine, konstituisanja nove vlasti, različite političke agende pobednika, dinamike odnosa sa još uvek moćnim predsednikom Crne Gore, Milom Đukanovićem... Govorio je i o istorijatu donošenja Zakona o vjeroispovesti, ako i o glavnim izazovima za novu vladu, posebno naglašavajući slučaj ministra pravde Leposavića i razloge za njegov odlazak sa funkcije (nepriznavanje međunarodnih presuda za genocid u Srebrenici) koji je katalizirao odnose u novoj vladi CG i njen ideološko-vrednosni profil.
U razgovor su se uključivali i drugi koji su bili u Kotoru, pa je Staša Zajović rekla da nju za ove razgovore posebno motiviše konstanta hegemonog odnosa vlasti u Beogradu prema Crnoj Gori. Govorila je o važnosti da se o tome razgovara, ali i o odnosu alternativne političke a posebno intelektualne scene u Srbiji prema crnogorskim pojedincima i organizacijama koje se inače smatraju „partnerskim“. Tema odnosa liberalne inteligencije u Srbiji prema srodnoj u Crnoj Gori, posebno je bila aktuelna na ovom skupu, rekla je Zajović, nazivajući taj odnos „paternalističkim“.
Ona je prisutnima prenela svoje utiske o reakcijama crnogorskih učesnika/ca u vezi sa „Apelom 88“ koji su, kao neki vid podrške crnogorskoj nezavisnosti, potpisale i ličnosti koje su dugo godina bliske politici i aktivnostima ŽUC-a, a čiji aktivisti/kinje smatraju da je to bila i indirektna podrška režimu Mila Đukanovića.
Stefan Milosavljević je, ukratko, govorio o svojim osnovnim tezama „o hegemoniji Druge Srbije“, u uvodu u prvu temu razgovora u CG. Govoreći o Apelu iz septembra 2020. godine, Milosavljević je rekao da je i liberalna inteligencija u Srbiji prešla granice dopustivog, ponašajući se paternalistički kroz neku vrstu „kulturne hegemonije“ prema građanstvu Crne Gore, kao neko ko zna „šta je za njih dobro“. I to se, po njemu, ne odnosi samo na „prosečne glasače“ u CG, već i na one koji su inače potpisnicima/ama, vrednosno, bliski. Zajović je postavila pitanje: „Ima li treće opcije?“ i kakav je legitimitet onih koji „savetuju“ ljude u Crnoj Gori, na način kako je to urađeno pomenutim Apelom.
Jedan od učesnika kotorskog sastanka, Fahrudin Kladničanin, smatra da je „crnogorska grupa“ ove godine „izuzetno pesimistična“: „ Oseća se neki strah. Možda od povratka Mila Đukanovića i mogućeg revanšizma“.
Veljak je na temu Apela i reakcija na ovom susretu, dao svoje objašnjenje: „Dio crnogorskih učesnika na ranijim susretima imao je u odnosu na Apel donekle negativniji stav jer su vjerovali da nova vlast može pokrenuti neke promjene. „Apel“ je sada iščezao iz njihovog vidokruga“.
Aida Ćorović je potvrdila da je ona potpisala Apel, ali da je njen potpis bio „samo oko Zakona o slobodi veroispovesti“: „Mnogo naših prijatelja je za tvrdu podelu: za ili protiv Mila Đukanovića“.
Zajović je, na kraju razgovora, obavestila prisutne o dogovorima za dalju saradnju: da se razgovor premesti u Beograd i da se na njega pozovu i ljudi koji su potpisali „Apel 88“.
Nastasja Radović
