(izd. Clio, 2021)
Uvodničarka: Marijana Stojčić
Moderatorka: Staša Zajović
24. novembar 2021. godine
„Žuta zvezda, crvena zvezda-Sećanje na Holokaust posle komunizma“, knjiga Jelene Subotić koja je ove godine objavljena u izdanju beogradske izdavačke kuće Clio, prevedena je sa engleskog originala „Yellow Star, Red star. Holocaust Remembrance after Communism“- Cornell University Press (prev. Ksenija Todorović).
Kako je ovaj rad predstavila sociološkinja Marijana Stojčić, on je rezultat obimnog istraživanja baziranog na stručnoj literaturi, praćenju komemorativnih događaja, novinskih članaka, izložbama i drugim formama u kojima su se pojavila sećanja na Holokaust i druga stradanja u 20. veku, uključujući i zakone, rezolucije i druge obavezujuće odluke.
Osnov za istraživanje Jelene Subotić koje je ona sprovela od 2014-2018-te, jeste upoređivanje načina na koji je tema Holokausta tretirana u Baltičkim zemljama i na Balkanu. Poseban fokus u ovom radu, naglasila je Marijana Stojčić, stavljen je na tzv. političko pamćenje i sećanje, odnosno na sećanje koje je stavljano u funkciju izgradnje identiteta, nacionalno-državno prihvatljivo pamćenje Holokausta... Krajnji zaključak bi mogao biti da je autorka u svom istraživanju pronašla da je kontroverzan odnos u zemljama Baltika i Balkana prema jevrejskom stradanju, neka vrsta sredstva za razrešavanje „ontološke nesigurnosti“ koja nastaje raspadom SSSR-a i SFRJ i formiranjem novih ili ponovnim uspostavljanjem ranije postojećih država. Narativi u tim zemljama o Holokaustu, tako postaju funkcionalizovani u odnosu na potrebe za utemeljujućim sadržajima koji sada moraju da konstituišućim nacijama odgovore na pitanja: Ko smo?; Šta je naša istorija?; Ko su naši heroji?.
„To nikada nije samo pitanje prošlosti, ti narativi određuju naš odnos sa drugima, pa i međunarodne odnose“, rekla je Stojčić.
Sa druge strane, odnos prema Holokaustu je jedna od utemeljujućih vrednosti Evrope posle Drugog svetskog rata, a kasnije i EU čijim članicama 2004. godine postaje 10 zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka. Tu dolazi do neke vrste hijerarhije sećanja, tako što te zemlje već imaju svoj temelj vrednosne konstitucije: zločine staljinizma. Autorka knjige, rekla je Stojčić, dokumentuje na koji način se istočnoevropske zemlje nose sa sećanjem na Holokaust koji, prema Jeleni Subotić, iako nije u centru njihovog „konstitutivnog“ sećanja izaziva duboku nelagodnost. Tako da, na simboličkoj ravni, dolazi do neke vrste preuzimanja razmera Holokausta koje se „projektuju“ na staljinističke zločine nad narodima Istočnog bloka što je, po autorki, „narcisitčko poistovećivanje sa patnjama Jervreja“. „Način na koji se uzima taj simbolički okvir Holokausta nije njegovo negiranje, ali su tu različite političke strategije „prisvajanja pamćenja i sećanja na Holokaust““. Ipak, ulaskom u EU, ove zemlje su morale da u svoje zakonodavstvo uvedu, bar nominalno, ocenu Holokausta u skladu sa „zapadnim narativom“ o njemu.
Autorka knjige je, naglasila je Stojčić, uporedila prakse obeležavanja Holokausta na Baltiku i na Balkanu, uzimajući u obzir i njihove razlike u iskustvima sa komunizmom, kao i razlike u iskustvima Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Kult sećanja je tako u SSSR-u bio fokusiran na otpor nacizmu, tako da je viđenje Drugog svetskog rata bilo usmeravano ka strukturalnim osnovama fašizma i to kao „ishodišta strukturnog kapitalizma“: „Nema mesta za priču o žrtvama Holokausta“.
Na razlike u odnosu prema stradanjima Jevreja Baltika i Balkana, uticala je posebno okupacija Sovjeta na Baltiku, dok je na Balkanu-u SFRJ došlo do izgradnje jedne „nezavisne pozicije“, prenela nam je Stojčić. Ipak, rekla je ona, u knjizi Jelene Subotić, navodi se niz podataka koji pokazuju da ni u komunističkoj Jugoslaviji Holokaust nije bio centralna tema kada se radi o žrtvama rata i da je malo obeležavan tokom 50-tih i 60-tih godina. „Holokaust se gleda samo kao delić nacističke brutalnosti“.
Stojčić je, dalje, napomenula da autorka knjige pokazuje da se od 60-tih godina „istočno“ i „zapadno“ sećanje na Holokaust počinju značajno razlikovati, pre svega zbog prodora te teme u politici i kulturi i naravno, u pokretima i protestima pri kraju te decenije.
„Posle 90-tih učvršćuje se globalno pamćenje o Holokaustu“.Nakon ovog veoma detaljnog i iscrpnog prikazivanja studije Jelene Subotić, Aleksandar Kraus je , u nastavku razgovora, pričao o sudbini njegove porodice i njegovoj u vreme Holokausta,a i o temi Holokausta u SFRJ i posle njenog raspada.
Nastasja Radović
