(izdanje: Udruženje Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, 2021)
Uvodničarka: Margareta Bašaragin
Moderatorka: Staša Zajović
16.02.2022.godine
Autorka, Margareta Bašaragin, u uvodu je navela kako svoje osnovne motive da se bavi temom koja je u samom nazivu njene knjige, tako i njen kratki sadžaj. Bašaragin se, pri tom, zadržala na najupečatljivijim delovima i iskustvima tokom istraživačkog rada koji je prethodio pisanju.
Nakon knjige o znamenitim Jevrejkama koje su živele i delovale u Subotici, autorka je, kako je rekla, htela da napravi „brošuru“ o subotičkim antifašistkinjama, posebno podstaknuta saznanjem da je njena prabaka (Marija Mara Marks-rođena Hornung), imala Partizansku spomenicu i bila članica AFŽ-a. To je saznala od bake, Marije Marice Maričić-rođene Marks, kojoj je i posvetila svoje istraživanje koje je, u krajnjem obliku, prevazišlo predviđeni obim i sadržaj brošure. Potvrdu reči svoje bake, našla je u tekstu Gordane Stojaković koja je citirala svedočenje Margaretine prabake iz 1950. godine. „Shvatila sam d treba da istražujem svoje ženske pretkinje. Shvatam da je potrebno jedno novo vrednovanje-od mene, treće generacije“.
Istražujući u nekoliko arhiva i biblioteka, Bašaragin je otkrila da je o udruživanju žena između dva svetska rata objavljeno svega dva priloga (1980-tih godina) i to,kako je primetila, „ideološki obojenih“.
Kao pedagoškinja, zaključila je da mladi veoma malo znaju o organizovanju žena, o njihovim feminističkim i antifašističkim aktivnostima, nedovoljno čak i o učešću žena u NOB-u. Iako su subotičke Jevrejke prve radile na ženskom samoorganizovanju, našla je dosta arhivskih podataka o značajnom broju kasnijih ženskih organizacija,
U knjizi je napravljena podela na tri vremenska perioda: 1918-1941, 1941-1945 i 1944-1953-ovaj treći period se odnosi na vreme od osnivanja Antifašističkog fronta žena u Subotici do njegovog ukidanja na nivou savezne države.
Na Kružoku, Bašaragin je posebno govorila o građanskom i radničkom pokretu žena između dva svetska rata, sa akcentom na organizovanju žena u Subotici. S tim u vezi, pomenula je tekst govora na osnivanju subotičke podružnice Radničke sekcije žena 1935-te, Etele Hedrih Kizur. Zanimljivost ovog govora, rekla je autorka knjige, u tome je što Kizur u prilično patrijarhalnom maniru govori o sebi, stavljajući se u ulogu supruge (Ištvana Kizura, kasnije narodnog heroja). „Tako sam počela da tragam za vestima iz tog perioda“, napomenula je Bašaragin i kao još jednu zanimljivost pomenula da je ustanovila da u Arhivu Vojvodine nedostaje kutija koja je bila namenjena Savezu ženskih društava koji je bio zamišljen kao naslednik ukinutog AFŽ-a-„ali to nije zaživelo“.
„Ja sam se radovala da pročitam šta su žene pisale o sebi“, istakla je autorka knjige i pomenula još jednu zanimljivost: u arhivama je pronašla tekst „Život jedne služavke“ objavljen listu Stvaranje i to u jedinom izašlom broju tog lista. To je isposvest devojke koja je radila kao pomoćnica u kući bogatije porodice i bila seksualno zlostavljana i ucenjivana gubitkom radnog mesta, uz prećutni pristanak majke zlostavljača. Naime, 30-tih godina je osnovana i Podružnica kućnih pomoćnica...
Bašaragin je u svom uvodu pomenula još interesantnih podataka iz knjige „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke“, a u diskusiji se nastavilo govoriti o temi feminizma i antifašizma žena.
Staša Zajović je, govoreći o iskustvima organizovanja žena a posebno o značaju AFŽ-a, rekla da je „obrazovanje dalo dostojanstvo ženama“, a Aleksandar Kraus se prisetio svog poznanstva sa Ankom Kmezić i Idom Sabo, antifašistkinjama koje pominje Bašaragin. Kao važno u vezi sa međuratnim ženskim udruženjima, Kraus smatra saradnju onih koje su bile građansko-liberalno politički orijentisane sa komunistkinjama: „To danas nije prepoznato“ smatra Kraus.
Fahrudin Kladničanin je rekao da rad Margarete Bašaragin pokazuje „važnost lokalne istorije“ i pomenuo da nije, raspitujući se za slične primere angažovanih žena-antifašistkinja u Novom Pazaru, naišao na neki podatak o tome. „Rečeno mi je da su bile aktivne žene, poreklom Ruskinje“.
Nastasja Radović
