Uvodničar i moderator: Miloš Urošević
Prisutno: 10 osoba
27. april 2022. godine
Dokumentarističko-literarna proza „Roman o Biljani“ autora Dragana Lakićevića Lakasa, doktora filozofije i autora i teorijskih i književnih tekstova (prethodni njegov roman je bio „Portret političara u mladosti“ o Zoranu Đinđiću), jeste autobiografsko-biografska proza, oslonjena u velikoj meri na lično iskustvo, ali i na naknadno promišljanje života i dela jugoslovenske književnice i aktivistkinje, Biljane Jovanović (1953-1996), pesnikinje, autorke drama i romana (Čuvar, Pada Avala, Psi i ostali, Duša, jedinica moja, Ulrike Majnhof, Leti u goru kao ptica, Centralni zatvor, Soba na Bosforu...)
Miloš Urošević nas je, ukratko, podsetio na životopis junakinje Lakićevićevog romana, a zatim i na autorov. Odslušali smo i ponešto iz opusa Josipe Lisac čije je kompozicije Biljana volela-sećajući se na nju, i kroz više fotografija iz njenog života.
„Ovo je, u književnom pogledu, izvrstan roman, dokumentaristički roman. Autor je još jednom demonstrirao umijeće pripovjedanja stilističkog oblikovanja priče. Knjiga se može čitati i kao umjetničko djelo iz aspekta estetskog doživljaja, ali se prvenstveno mora čitati kao literarni dokument, kroz priču o jednoj iznimnoj ličnosti“, rekao je na početku razgovora o knjizi Lino Veljak.
Tamara Spaić je rekla da ju je autor „kupio“ već svojom prethodnom knjigom o Zoranu Đinđiću: „ Biljana je ovde kao glavni književni lik, neko ko ne pristaje na izdaju i razočarenje. Ona do kraja nije pristajala da bude žrtva. Prikazana je kao rastrzana junakinja koja kroz padove i uzdizanja i kreativni haos koji je stvarala oko sebe, pokreće druge ljude.“ Spaić je rekla i da je ovaj „Roman o Biljani“ veoma podseća na biografiju Nikolaja Gogolja koju je napisao Vladimir Nabokov. Govoreći o Biljaninom životu kao pozornici neke antičke tragedije - „ gde junak strada iz neznanja“, Spaić je rekla da ju je posebno zainteresovalo to što je Biljana Jovanović za svoj diplomski rad izabrala da se bavi danskim filozofom koji se smatra pretečom egzistencijalizma, Serenom Kjerkegorom. Biljaninu odluku da se krsti po pravoslavnom obredu, ona tumači kao moguće podstaknutu imperativom za usavršavanje ljudske prirode koje je postavio Kjerkegor u svojoj filozofiji, gde se sa estetičkog i etičkog, prelazi na religioznu fazu razvoja. „Moguće da je time bila inspirisana“, rekla je Tamara Spaić.
Oni koji su lično poznavali Biljanu Jovanović prisetili su se vremena provedenog sa njom, a govorilo se i o prelomnim istorijskim momentima u kojima je u prošlosti (vreme pre Drugog svetskog rata, NOB, Slučaj Đilas), učestvovala Biljanina porodica, ali i o periodu 90-tih kada je Biljana bila jedna od najistaknutijih aktivistkinja i aktivista protiv nasilnog raspada Jugoslavije. Jasno je, složili su se i autor romana i oni/one koji su učestvovali/e u ovom razgovoru da je okosnica Biljaninog literarnog rada i njene borbe za društvene promene, sudbina njene majke, Olge Ćetković, pesnikinje, novinarke i profesorke istorije.
„Biljana je bila stvarano romaneskna ličnost, kao stvorena da se piše o njoj. Spontano sam došao do toga da analiziram njene romane i druge tekstove. Shvatio sam da ona ima jednu porodičnu temu i da je stalno obrađuje. Možda ni ona nije bila toga svesna. Ona to stilizuje, ne radi kao ja. Ja sam to dešifrovao jer sam dosta toga znao i doživeo, tokom perioda našeg zajedničkog života. Svaki pisac piše i o sebi, “ rekao je autor Dragan Lakićević Lakas koji je bio i prvi suprug Biljane Jovanović.
„Razmišljao sam o njoj kao o osobi i od porcelana i od čelika. To je, jednostavno, retkost. Čovek kao ljudsko biće ne može da ode dalje nego što je Biljana otišla. Žrtvovati se za druge, imati toliku količinu ljubavi, prema svima...“ Lakićević je rekao da on smatra da Biljanina odluka da se krsti „nema nikakve veze sa institucijom Crkve“.
Nastasja Radović
