Uvodničari: Vesna Pešić, sociološkinja
Dušan Spasojević i Dušan Vučićević - FPN Beograd
Filip Balunović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd
Moderatorka: Tamara Spaić, novinarka i aktivistkinja ŽUC-a
04. maj 2022. godine
„Već smo zaboravili da su bili izbori, a konačnih izbornih rezultata još uvek nema“, počela je svoju moderaciju razgovora Tamara Spaić. Ona je ukratko predstavila preliminarne izborne rezultate, uz primedbe da će „prvi put moderni levičari ući u Skupštinu“, kao i da su rezultati beogradskih izbora „najveće razočarenje“.
Vesna Pešić je, na početku svog izlaganja, rekla da smatra da Aleksandru Vučiću nije problem da sa SPS-om Ivice Dačića napravi većinu, sem što je sada situacija složenija jer je Dačić „ruski čovek“. Ona je rekla i da veruje da će Vučić formiranje vlade odugovlačiti do pred kraj zakonskog roka. „Vučićeva strana je, na neki način oslabila, on je uzdrman“, smatra Pešić.
Na pitanje Tamare Spaić o tome šta je rezultat ovih izbora i da li se na njima dogodila neka promena, Vesna Pešić je rekla:“ Promena nema veze sa izborima jer Vučić više ne može da sedi na „dve stolice“. Ja mislim da se kod nas izbori dobijaju unapred, pre svega kroz kapilarno glasanje, ali i medijsku cenzuru opozicije. Ipak, pokazuje se da je došlo do popuštanja sledbenika, neki Vučićevi glasači nisu glasali za njega.“
Dušan Spasojević je govorio kako je bilo jasno i pre izbora da će Aleksandar Vučić pobediti već u prvom krugu,a da je izvesno iznenađenje predsavljao ulazak tri desne političke opcije u parlament: „Marinika Tepić je podbacila ali ne suviše“. Spasojević smatra da jeste opozicija u Beogradu imala velike šanse da zajedno osvoji većinu odborničkih mesta, ali da su „očekivanja javnosti bila prevelika“. „Izduvao se balon. Kad se pogledaju cifre, izgleda da su se desile neke stvari. Ali one neće dati brze efekte. SNS mora da „plati“ tu svoju koaliciju. Ulazimo u neki novi period, ali nema entuzijazma. Nije bilo 1996-e. Iako se očekivalo.“
Dušan Vučićević smatra da nije bilo mnogo mesta osećaju razočarenja rezultatima izbora jer je slične cifre pokazalo predizborno istraživanje na kojem je i on radio. „Napadnuti smo da idemo na Vučićevu vodenicu. Čak i od Đilasa“, rekao je.
Po njemu, građanska opcija u Srbiji ima od 17-18 % glasova: „ Moraju sada da vide šta će da rade. Da li da menjaju lidere? Ali, velika je apatija. “Njega, kako je rekao, nije iznenadilo ni to što su desne partije prešle cenzus, ali ni taj skok desnice on ne smatra prevelikim. Po njemu, desnica je dobro iskoristila kampanju za referendum, a na pitanje moderatorke da li smo dobili nešto bitno drugačije rezultate nego 2016-e, on kaže da nema velike razlike. Jedina „nova lica“ u politici vidi u Koaliciji Moramo: „Mada i tu, verovatno, postoje problemi oko liderstva. Ali, oni imaju priliku da se pokažu. Zanima me kako će se SNS sada ponašati u parlamentu? Ključ za većinu ovih stvari jeste ukrajinska kriza“.
Filip Balunović koji se javio iz Zagreba, odgovarao je na pitanje moderatorke o „paralelama koalicija Možemo u Hrvatskoj i Moramo u Srbiji“: „Sa Hrvatskom se nešto može porediti a nešto ne. U Srbiji je politički kontekst drugačiji-Aleksandar Vučić je jedini lider što u Hrvatskoj nije slučaj. Za Možemo je bila slična ulazna tačka kao i za Moramo-urbanizam, leva politika... U Hrvatskoj postoje i Nova levica i Radnička fronta. Zanimljive su aktivnosti Moramo u Beogradu -borba za reke, ali i u Ne davimo Beograd beže od velikih narativa, o kojima ne žele da se izjašnjavaju. O njima se jednom moraju izjasniti. Danas ne možemo govoriti o autentičnoj levoj snazi u Srbiji.“
On smatra da je baza levice radništvo-koje je u Srbiji osiromašeno i prekarizovano. Levicom, po Balunoviću, ne može da se nazove organizacija čija je baza urbana viša srednja klasa a ne radnička: „Bez tog ulaza u taj korpus glasačkog tela, ne može se govoriti nigde o levici“.
Balunović je pomenuo i „srpski ideološki paradoks“ jer je u Srbiji znatno teže, kako je rekao, uspostaviti jasne idelološke podele („narodnjačko levičarstvo“ koje odbija progresivno nasleđe i igra na kartu antielitizma). „Posao za levicu u Srbiji je mnogo teži. Sve naše zemlje su desno“, zajljučio je Balunović.
Staša Zajović je pitala zašto je sada koalicija sa socijalistima za SNS „skupa“ i napomenula da Moramo nema uporište u radničkoj klasi ali da je „ovaj minimum-maksimum“, navodeći i svoja iskustva kontrolorke na izborima. „Đilasov potez je doveo do sloma. To je najveće rezočarenje“, rekla je Zajović.
Vučićević je dodao da Moramo ne može da „ulije poverenje radnicima“ koji su, kao i njihova deca, gubitnici tranzicije. „Oni neće glasati za tradicionalno demokratske partije. Oni sada žive bolje nego u vreme Demokrata,“ smatra Dušan Vučićević.
Za Lina Veljaka je indikativan rezultat koji je na predsedničkim izborima u Francuskoj dobio levičar Žan Lik Melanšon (oko 22%) koji se, po njemu, programski nalazi negde „između nemačke Die Linke i Katarine Pejović“. Upitao se i odakle podrška Putinu u Srbiji od oko 70% anketiranih, na šta mu je Vučićević odgovorio da ni on to sasvim ne razume...
Pri kraju ove dinamične debate važnim povodom, Vesna Pešić je izjavila da ona u opoziciju „nema nikakavo poverenje“ i da su radnici srpski nacionalisti, a da Moramo najbliže zastupa nešto što se naziva deliberativnom demokratijom (dobar grad, razgovor sa građanima...) Ona smatra i da je izborni sistem velika prepreka za demokratičnost.
Dušan Spasojević je objasnio zašto je SPS u prilici da još više ucenjuje vladajuću partiju: „Sve su karte i dalje otvorene. Ne očekujem neki silovit zaokret. Čak i ako tabloidi počnu loše da pišu o Rusima.“
U nastavku se razgovaralo o tome koliko je važno ujediniti političke protagoniste liberalnih i levih ideja (Aleksandar Kraus), zainteresovanosti građana/ki za EU integracije u Srbiji (Tanja Marković), zainteresovanosti mladih za promene (Senka Knežević), spremnosti ljudi u Srbiji da se zainteresuju za nešto što je izvan njihovih ličnih interesa i o tome koliko je „politika posledica kulture“ (Dragan Stojković)...
Nastasja Radović
