Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Uspon desnice u Evropi

Uvodničari: Nikola Gajić, Društveni centar Oktobar, Beograd
Lino Veljak, Sveučilište u Zagrebu

Moderatorka: Tanja Marković
Prisutno: 24
02. novembar 2022. godine

Lino Veljak je naglasio da je protiv istorijskih analogija i da ih smatra uglavnom varljivim, pa i opasnim. Teško je, odgovorio je Veljak na pitanje moderatorke Tanje Marković, praviti paralelu sa 20-tim godinama prošlog veka i usponom fašizma te pojavom nacizma jer „Hitler nije imao televiziju“. On smatra da je 1929. godine kriza bila dublja nego što je danas. U vezi sa ovom temom, govorio je i o veštom korišćenju naučnih otkrića u marketingu, te o povezivanju i saradnji moćnih industrija na početku ere konzumerizma (primer Edvarda Bernesa, začetnika modernog marketinga i nećaka Sigmunda Frojda i njegove uspešne kampanje promocije američkih cigareta među ženama, korišćenjem holivudske filmske industrije i Frojdove teorije o nesvesnom). „Gebels je preuzeo Bernesov model upotrebe nesvesnog i iskoristio ga u propagandi nacizma. Ali, to danas koriste svi. U politici su najefikasniji oni koji nude jednostavna rešenja. U pravilu je to desni populizam. Na pitanje ko će kontrolisati medije i na koji način će se oblikovati svijet prosečnog građanina i građanke-tu ne bih bio sklon optimičkim odgovoriuma“, rekao je Veljak.

Ljubiša Vujošević je pomenuo da je nacistička Nemačka imala moćnu propagandnu mašinu kroz dokumentarne filmove Leni Rifenštal...

Veljak smatra savremene uslove izuzetno povoljnim za razvijanje i jačanje neokonzervativnih ideologija i politika kao i za širenje raznih oblika desnog populizma. Zaokupljenost građana i građanki savremene Evrope masmedijskim sadržajima koji im se nude sa svih strana, njihovo vezivanje za rijaliti programe, odvlači ih od stvarnosti i čini nesposobnim za bilo kakvo kritičko mišljenje. Opasnost vidi i u ideološkom dogmatizmu, u želji da se bude apsolutno u pravu kao i „narcizmu malih razlika“: „ Zato je suzbijanje ekskluzivizma i sindroma pravedništva i dogmatskog duha, ono što može otvoriti perspektivu za alternativu rastućem fašizmu“. Veljak smatra da „nema čarobnog lijeka“ već da bi trebalo održavati duh kritike i pokušati uspostaviti najšire aktivističke saveze.

Zorica Mršević je problematizovala globalni uspon antidžender talasa i stvaranje njemu primerene ideologije, a što Veljak vidi kao sastavni deo ekstremne i radikalne desnice. On smatra, međutim, da ta ideologija može imati i svoje „lajt“ varijante: „Bilo bi dobro, sa pozicija emancipacije, kada bi lideri antidžender ideologije bili tvrdokorniji - kako bi došlo do mrvljenja.“

U ideji da se obnovi „politika Narodnog fronta“, prema Veljaku, postoji i „zamka“ jer, kako je rekao „i desnica ponekad i ponegde kopira politiku Narodnog fronta“: „Pokušavaju obnoviti što širi krug osoba, organizacija i pokreta koji mogu funkcionirati u njezinom krugu“.

Osvrćući se na situaciju u Hrvatskoj kada se radi o napadima na politiku podrške pravu na rodni a ne samo polni identitet, Lino Veljak je objasnio: „U Hrvatskoj to smeta radikalnoj desnici, fundamentalističkom krilu Katoličke crkve, svesnog da nema odgovarajućih uporišta za njihovu dalju dominaciju ne bi li očuvali monopol nad duhovnošću“.

Nikola Gajić je mišljenja da se desničari upravo oslanjaju na nuklearnu porodicu, pa u feminizmu vide ono što direktno radi na razbijanju nacije, ali da nije nemoguće zamisliti da je neko desničar i transrodna osoba, ali i da desnica kroz pokret maskulinizma nameće ideju nacije kao najvažniju... Staša Zajović je dodala da je nova italijanska premijerka, desničarka Đorđa Meloni, u predizbornoj kampanji, insistirala na svojoj „ženskoj suštini“, na tome da je ona žena-majka i, istovremeno, hrišćanka. „Za Žene u crnom bitno je pitanje priznavanje raznih vrsta borbi na levici“ , naglasila je Zajović.

Lino Veljak je odbacio i „teoriju o klatnu“ kao olako objašnjenje za društvene i političke promene: „To je prilično opasna teorija. Trendovi ne idu mehanički. Preokretanje smera ne dolazi mehaničkim silama već usled sposobnosti onih koji guraju u jednom smeru“.

U nastavku razgovora se, u odgovorima i na pitanja Tanje Marković, debatovalo o odnosima evropske desnice i EU, pa su se čula mišljenja da insistiranje desnice na suverenizmu može EU svesti na savez suverenih država, da odnos prema migrantima pokazuje da se ide ka stvaranju „tvrđave Evropa“, ali i da EU sve teže drži korak u vrhu svetskih ekonomskih centara moći...

Nikola Gajić je govorio o tome koliko događaji u evropskoj politici i društvu zavise od toka i rezultata rata u Ukrajini. Po njemu će najveći rast nacionalizma biti u Poljskoj a jedan od pravaca razvoja situacije u Evropi sastoji se u mogućnosti da upravo poljska granica u nekoj budućnosti bude granica prema Rusiji. Gajić smatra da je važno kada se govori o uticaju informacija o klimatskim promenama na migracije ljudi uzimati u obzir dostupnost i moć interneta. Neki od učesnika i učesnica u razgovoru su smatrali da bi „pobeda nad Putinom rešila mnoge stvari“ kao i da je „Afrika u opasnosti“ jer se tamo uveliko uvećava uticaj politike današnje Rusije...

Posebno se na ovom kružoku debatovalo o budućnosti Italije. Staša Zajović smatra da protivnici Melonijeve nisu zabrinuti za budućnost zemlje i da se predviđa njen kratak ostanak na vlasti - ne više od godinu dana. „Ne bih bio sklon olakom zavaravanju“, reagovao je Veljak. „ Policijske mere tokom korone, mogu se zbog neke nove krize obnoviti, a mediji staviti pod kontrolu vanrednog stanja. Tako da Meloni može dočekati starost kao „predsednik.“

Zajović se vratila unazad na kraj Drugog svetskog rata kada je posleratni poredak u Evropi pokušao da, posebno u Italiji 1947., spreči dolazak marksističke levice na vlast: „Fašistima je odjednom sve bilo oprošteno.“ Ona se sa Veljakom nije složila da Italija nije više tako značajna zemlja u Evropi, rekavši da je ona, iako nije ekonomski najsnažnija, politički veoma važna jer je proizvodila „političke modele“ - pokret Benita Musolinija, koji je povezala sa onim što danas pokušava da stvori Donald Tramp.

Sličnosti desnih populista Veljak vidi i u upotrebi Osimskih sporazuma u kampanji Melonijeve što je, po njemu, isto što Aleksandar Vučić radi sa Kosovom.

Stefan Surlić je otvorio podtemu sve veće sekuritizacije državnih politika, kako pojedinačnih zemalja EU tako i centra u Briselu što, po njemu, može učiniti da se stavovi levice i desnice opasno približe: „Da li je moguće da Evropa pronalazi „jedinstven glas“ – da se levica i desnica približavaju u suspenziji ljudskih prava, kroz sekuritizaciju? Da se ugroze fundamenti evropske demokratije?“ Veljak je na to pitanje reagovao izloživši jedan pesimistički i jedan optimistički scenarij: prvi, da će se zaista stvoriti policijska država, drugi, da u slučaju isključivanja radikalna-proputinovske desnice iz dogovora u Evropi može doći do politike Narodnog fronta. „Za obe su varijante prostori otvoreni, a dogodiće se najverovatnije - nešto između.“

Na kraju se fokus razgovora pomerio na globalne teme (o razlozima pobede levice u sedam zemalja Latinske Amerike, a sa tim u vezi da li je najnoviji u nizu dobitnika na izborima, Lula da Silva, levi populista i zašto je levi populizam razvijeniji u Južnoj Americi nego u Evropi; kakvi su mogući ishodi na izborima za Konges SAD...)

Nastasja Radović


Štampa   El. pošta