Sreda, 16. novembar 2022. godine, u prostorijama ŽUC-a
Prisutnih: 15 osoba
Protiv (bratova) je dokumentarni film (41 minut) u produkciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine/NDNV, autora Darka Špera. Film govori o antiratnim protestima u Vojvodini 1991. godine – sećanje i upisivanje u istoriju važnih činova i datuma iz istorije antiratnog otpora u Vojvodini, inicijativa i činovi koji su uglavnom prećutani, potisnuti ili marginalizovani. Film podseća na delovanje antiratnih aktivistkinja i aktivista u Vojvodini (prvenstveno u Potisju), veličanstvene poduhvate zajednice hrabrih, odgovornih i solidarnih građanki i građana, njihovo herojsko nenasilno delovanje koje je podrazumevalo ogromni rizik u najtežim vremenima. Izdvajamo neke od događaja i aktera/rki o kojima je bilo reči u ovom dokumentarnom filmu:
5. i 6. novembar, Senta – Masovne antiratne demonstracije u Senti, uz skandiranje ,,Hoćemo mir, nećemo rat“. Opštinske vlasti donele odluku da se raspiše referendum protiv rata. Republičke vlasti nisu dozvolile organizovanje referenduma i pokrenule su krivični postupak protiv pet učesnika demonstracija. O senćanskim događajima u filmu, između ostalih svedoče: Nenad Čanak, antiratni aktivista u 90-im itd.
Zrenjanin – Potpisivanje peticije, u organizaciji antiratnih aktivista/kinja, u kojoj zahtevaju od Generalštaba JNA vojnu neutralnost i smirivanje sukoba. U tom periodu u Zrenjaninu su organizovani su brojni antiratni protesti i koncerti.
7. novembar, Ada - Centar za antiratnu akciju, osnovan u Adi na severu Bačke a nakon masovnih demonstracija građanki i građana protiv prisilne mobilizacije. Centar za antiratnu akciju Ada razvio je mnoštvo aktivnosti, između ostalog: organizovanje antiratnih protesta i demonstracija u Adi i drugde; pomoć i podrška vojnim obveznicima, dezerterima, prigovaračima savesti; uspostavljanje kontakata sa mirovnim organizacijama u zemlji, u zemljama bivše Jugoslavije, posebno u Hrvatskoj i BiH; aktivno učešće u lokalnim, regionalnim, međunarodnim antiratnim mrežama, skupovima, kampanjama; prikupljanje informacija o kršenju ljudskih prava; inicijatitve interetničke solidarnosti, humanitarne aktivnosti, ekumenski susreti itd. Osnivačica i liderka Centra za antiratnu akciju Vera Vebel Tatić (1940 -2020), pokretala je i učestvovala u svim antiratnim demonstracijama, a u ovom filmu su korišćeni Verini stavovi iz publikacije “Pamtimo antiratni otpor - Vera Vebel Tatić i Centar za antiratnu akciju Ada“ u izdanju Žena u crnom (2021.). O tome u filmu govore: Gizela Štanjo Tot, novinarka Mađar so, Staša Zajović itd.
Trešnjevac, 10. maj “Duhovna Republika Zicer” – meštani, a pre svega meštanke bačkog sela, kolektivno su se suprotstavile prisilnoj mobilizaciji - odvođenju njihovih sinova, muževa, očeva na front; odlučile su da ostanu u mesnoj piceriji ‘Zicer’, gde su proveli 96 dana. Tenkovi JNA (92) opkolili su selo da bi zastrašili ljude koji su tražili da se prekine sa mobilizacijom, da se mobilisani vrate kućama, itd. Osnovali su ‘Duhovnu republiku Zicer ‘bez granica, teritorije, imovine’. Počela je permanentna akcija ‘Reč je naše jedino oružje’ i tenkovi su se povukli! Uskoro su se meštankama i meštanima Trešnjevca pridružili dezerteri rata i prigovarači savesti iz okolnih mesta. „Duhovna Republika Zicer“ i nenasilna pobuna u Trešnjevcu ubrajaju se u najznačajnije antiratne inicijative ne samo u Vojvodini, u celoj Srbiji, već i šire. O tome su u filmu govorili akteri: Lajoš Bala, Vilmoš Almaši, Staša Zajović, Lino Veljak, Atila Seč i mnogi drugi.
Žene u crnom - Žene u crnom su se odmah solidarisale sa nenasilnom probunom u Trešnjevcu; stvoreni su trajni odnosi poverenja i podrške. To se ogleda i u činjenici da su Žene u crnom uz podršku meštana/ki Trešnjevca održale dva skupa Međunarodne mreže Žena u crnom (1993 i 1995), skupova Mreže za prigovor savesti u Srbiji, kao i brojne seminare, radionice.
Najsnažniji utisci - reči učesnika/ca nakon projekcije filma:
“Film je omaž antiratnom otporu u Vojvodini, omaž Ženama u crnom” (Darko);
“Omaž Adi i njenim hrabrim antiratnim aktivistima i aktivistkinjama” (Tanja);
“Otpor majki u Zrenjaninu mi je bio nepoznat i ovaj film čuva sećanje na njih i sve ostale hrabre ljude u Vojvodini. Solidarnost ljudi u Vojvodini protiv mobilizacije u tim vremenima je bila impresivna, dok nažalost, to nije bio slučaj u Srbiji” (Ljilja);
“Ovakva vrsta otpora u Rusiji je nemoguća u ovom trenutku. Čim se ljudi okupe, odmah ih policija vodi. Zabranjena je i reč RAT. Ipak, u Rusiji ima mnogo Vera, one su na čelu pokreta protiv mobilizacije” (Katja, ruska antiratna aktivistkinja, koja je izbegla iz Moskve u Beograd);
“Moralni princip otpora u filmu je romantična i autentična utopijska praksa” (Goran);
“Film nije samo podsećanje na prošlost, to je sećanje za budućnost” (Staša);
“Dok nisam došao u ŽUC, ništa nisam znao o antiratnim pobunama u Vojvodini, a sad sam saznao i o akcijama u Zrenjaninu” (Miloš);
“Bili smo deca u to vreme, ništa mismo znali, od nas su svi krili – u kući, u školi, svugde…” (Vanja)
“Kad je počeo rat, većina ljudi u Beogradu oko mene je bila za rat. Čim sam se povezao sa antiratnim pokretom, svanulo mi je…” (Ivan);
“I pored toga što smo bili smo ogromna manjina, mi iz antiratnog pokreta u to vreme smo bili romantično raspoloženi. Nadali smo se, a mediji koji su u to vreme postojali i beležili antiratni otpor, danas više ne postoje…” (Nastasja);
“Dirljivo svedočenje o otporu, pokreće snažna osjećanja, ali i pruža nova saznanja” (Marta).
(Zabeležila: Staša, 23.11.2022.)
