O vremenu inkvizitorskog progona žena od srednjeg veka do industrijske revolucije-čiju sudbinu su pratile i mačke
Uvodničarka: Gordana Perunović-Fijat
Moderatorka: Violeta Đikanović
Prisutno: 18
07.12.2022.godine
Pre nego što nam je novinarka i spisateljica, Gordana Perunović-Fijat (autorka drame „Mulatkinja iz Kordobe“), ispričala povest zajedničke sudbine žena i mačaka kroz njihov progon u periodu delovanja Svete inkvizicije, moderatorka Violeta Đikanović je uvela prisutne u tu temu, navodeći niz činjenica koje od praistorije do savremenog doba povezuju ljudsku civilizaciju i mačji svet. Smatra se, rekla je ona, da su mačke počele da žive sa ljudima pre oko deset hiljada godina. Navela je niz primera iz mitologije, literature i istorije koji povezuju mačji i ljudski svet (svetost mački u starom Egiptu, u islamu (verovanje da je mačka spasla proroka Muhameda od otrovne zmije), obožavanje mačaka u Japanu...U Evropi, rekla nam je Đikanović, mačke su imale daleko nesigurniju poziciju - bile su i istrebljivane i obožavane...Njih su voleli i o njima pisali velikani evropske umetnosti i politike, ali su i proganjane, spaljivane i ubijane kao „saučesnice“ žena koje su inkvizitorski sudovi proglašavali vešticama, opasnim po opstanak Crkve i naroda...
Od strane Inkvizicije, rekla je Gordana Perunović-Fijat, stradalo je oko 850.000 žena i oko milion mačaka. U periodu od početka 13. veka do 1792. godine kada je u Švajcarskoj doneta poslednja presuda o ubijanju žena zbog „veštičarenja“.
Ona je podsetila da je Inkvizicija počela da deluje u Sevilji, gde je najmlađa osuđenica imala tek dve godine, a njena majka šesnaest.
„Zašto su okrivljavane i spaljivane žene? Jer su bile uglavnom siromašne, nisu imale nikakav način da se brane pred sudom ili da pobegnu, a trebalo je i na nekog svaliti krivicu za ratove, glad, bolesti i druge pošasti“.
Iako su, rekla je Perunović-Fijat, osuđivani i spaljivani i muškarci, kao Đordano Bruno i Jan Hus, daleko je prednjačilo stradanje žena: „To je bio najveći femicid ikada. Od Irske do Kavkaza su katolici i drugi spaljivali žene“. To nisu praktikovali samo katolici već i protestanti i pravoslavci, ali da je Inkvizicija o tome ostavila najviše zapisa. Islamska vera je, međutim, potvrdila je ona ono što smo čuli u uvodu, poštovala mačke, a Turci se, osvajajući delove Evrope, iz nekog - možda praktičnog razloga, nisu priklonili ni ovom „običaju spaljivanja“ žena.
U početku su za vračanje i veštičarenje optuživane žene koje su praktikovale neke od prethrišćanskih verskih obreda kao što je to činila Morgana, žena kralja Velsa, koja je bila istorijska ličnost, za razliku od pripisivanog joj brata - mitskog kralja Artura, ispričala je i ovo uvodničarka razgovora o mačkama – sapatnicama žena.
Paralelno sa vrhuncem i zalaskom renesanse u 16. i 17. veku, a posle edikta pape Inokentija Osmog iz 1484. godine, došlo je do masovne histerije proganjanja mačaka kao „pomagačica veštica“. O tome je, dodala je uvodničarka, ostavio beleške Fernan Meri, istoričar: „Zaspale na lovorikama, probudile se na lomačama“.
Gordana Perunović Fijat je iznela i tumačenja obožavanja mačaka u nekim starim civilizacijama (npr. u Egiptu su mačke umesto lasica čuvale ambare sa žitom), pa je i boginja Bast-Baset, prikazivana sa mačjom glavom. U mitologiji Skandinavije, upravo su mačke vukle kočiju skandinavske boginje Frej... „Prva poznata mačka je žuta abisinska. Poreklo svih mačaka je afričko.“ A smatra se, rekla je, da je mačka stigla u Evropu kao miraz za jedno kraljevsko venčanje.
Pomenuto je i to kako su se mačke tretirale u srednjevekovnoj Bosni, posebno kod bogumila, gde se, prema Čajkanoviću, ubistvo mačke kažnjavalo obavezom da prestupnik posti narednih 70 praznika...
Zašto su spaljivane mačke? Jedan od mogućih odgovora može se tražiti i u telesnim i bihevioralnim osobinama ovih životinja: fizičkoj elastičnosti, izoštrenim čulima, neukrotivosti, neposlušnosti, nezavisnosti...
Mačke: uvek neposlušne.
Nastasja Radović
