Uvodničar: Mirko Medenica
Moderator: Miloš Urošević
18. januar 2023. godine
Mirko Medenica je na početku svog uvodnog izlaganja, napomenuo da bi uvek trebalo redno čitati broj rezolucije SB UN 1244 jer je ona jedna u nizu rezolucija ovog tela Ujedinjenih nacija. On smatra da više od 90 odsto građana/ki u Srbiji ne zna sadržaj ove rezolucije iako se na nju mnogo i često poziva u javnosti i javnom mnjenju. Rezolucija 1244, inače-rekao je, ima 21 član i anekse. „ Smatra se da je dovoljno reći 1244 i pravda je na našoj strani“.
Kao najnoviji takav potez pomenuo je izjavu Sande Rašković Ivić, potpredsednice Narodne stranke. Medenica kaže da rezolucija „nije u suštini pravni akt, ali se smatra delom Međunarodnog prava“. Sama Rezolucija 1244 je, kako je naglasio, političko rešenje na principima Aneksa jedan i Aneksa dva, Sporazuma iz Rambujea.
„Za rezolucije kao i za Međunarodno pravo ne postoji mehanizam da se implementiraju-sve se bazira na ugledu zemlje“.
Ono što bitno određuje poziciju SRJ i Srbije kao njenog međunarodno-pravnog sukcesora, jesu odredbe iz ove Rezolucije u kojima se kaže da je SRJ u obavezi da odmah obustavi nasilje i represiju na Kosovu, zatim odredba u kojoj se triput, podvukao je Medenica, pominje reć „privremeni“ a koja se odnosi na upravu na Kosovu posle prestanka sukoba 1999-e, a sve do postizanja rešenja o konačnom statusu. A u vezi sa budućim statusom uzimaće se u obzir Sporazum iz Rambujea koji je, „u stvari Ahtisarijev plan“, gde se odluka o konačnom statusu prepušta volji naroda Kosova.
Često se pogrešno navode i odluke u vezi sa ulogom SRJ i njenih bezbednosnih snaga, kao što je to nedavno uradio i Aleksandar Vučić, predstavljajući taj deo Rezolucije i odredbe Vojno-tehničkog sporazuma kao garante povratka na Kosovo manjeg broja vojnika i policajaca SRJ a danas Srbije. Medenica je skrenuo pažnju na sastanak zemalja članica grupe G-8 u Sankt Petersburgu 6. maja 1999. godine, kada je odlučeno da se vojska i policija SRJ i Srbije potpuno povuku sa teritorije Kosova – što se nalazi u Aneksu jedan Rezolucije.
Skorašnji zahtev Vučića komandantu KFOR-a na Kosovu, da se tamo - a prema Rezoluciji vrati hiljadu vojnika i policajaca Srbije, u javnosti nije prestavljen preciznije. Jer, rekao je ovaj uvodničar, te bezbednosne snage mogu obavljati samo ove poslove: održavati veze sa međunarodnom civilnom misijom, čistiti minska polja, biti prisutni na mestima kulturne baštine i na graničnim prelazima. Što se tiče priznavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, Medenica smatra da tekst iz Rambujea – na koji se oslanja i Rezolucija, nije dovoljno eksplicitan. „Kosovo nije jedinstven slučaj. Na sličan način su doneta i rešenja za Istočni Timor i Južni Sudan“.
Novinar i pisac Rade Radovanović je dodao nekoliko svojih saznanja o toku pregovora za prestanak bombardovanja SRJ. „ Kad se naši pozivaju na 1244, po pravilu ne znaju šta piše. Iz neznanja ili manipulativne strukture vlasti, tvrdi se da nam Rezolucija 1244 garantuje suverenitet i teritorijalni integritet. Ali to nije tako“. Radovanović kaže da se pre pojave Rezolucije 1244, radilo o „kapitulaciji u dva čina“. On je naveo sadržaj razgovora koji su vođeni za okončanje bombardovanja, a koji je pronašao u ruskim izvorima. Prema njima, glavni pritisak na Slobodana Miloševića da prihvati Rezoluciju, izvršio je izaslanik Borisa Jeljcina, Viktor Černomirdin. Dva dana nakon tog sastanka javio se i „švedski diplomata“ koji je Miloševiću predstavio „deset zahteva“. Suština toga je bila, rekao je Radovanović, da neće biti novog predloga, ukoliko Milošević ne prihvati predlog Ahtisari-Talbot. O tome, podsetio je on, piše i Vladan Vlajković u knjizi „Vojna tajna“.
Omogućen je i kompromis za Miloševića: u Vojno-tehničkom tzv. Kumanovskom sporazumu neće se koristiti reči „pobeda“ i „kapitulacija“, a Miloševiću će biti omogućen ostanak na vlasti, uz povlačenje oko 140.000 pripadnika vojske i policije. „ Svako je imao neki svoj interes“, smatra Radovanović. „ Jeljcin- da će od SAD i dalje dobijati pare, SAD-učešće NATO u međunarodnim snagama i izgradnja vojne baze Bondstil, a Slobodan Milošević da ostaje na vlasti“.
Nastasja Radović
