(zajedničko iščitavanje i komentarisanje knjige hrvatske spisateljice Slavenke Drakulić)
Uvodničar: Miloš Urošević
Moderatorka: Ljiljana Radovanović
25. januar 2023. godine
Miloš Urošević nas je, ukratko, podsetio na životni put, književno delo i društveni angažman Slavenke Drakulić. Bila je 1990-tih u hrvatskom javnom mnjenju i velikom delu nomenklature tog vremena obeležena kao jedna od „veštica iz Rija“, a vreme od 1993-e do 2003. godine provela je u Stokholmu. Njena knjiga Rat je svuda isti (Fraktura, Zagreb, 2022), sastoji se od 28 tekstova na temu rata, pisanih i objavljivanih u periodu od 30 godina. Ona se u njima, rekao je Urošević, bavi i Drugim svetskim ratom, ratovima u Jugoslaviji, ratom u Ukrajini, suđenjima za ratne zločine, Radovanom Karadžićem, Ratkom Maldićem i drugima...Tu je i tekst o ruskom vojniku Vadimu Šišimarovu koji je, zbog ubistva jednog ukrajinskog civila, osuđen na doživotnu robiju...
Učesnicima/ama su ranije podeljeni neki od tekstova iz ove knjige Slavenke Drakulić, tako da su sada predstavljali i analizirali dobijene tekstove. Miloš Urošević je govorio o tekstu u kojem Drakulić piše o fotografijama Rona Haviva, najpoznatijeg ratnog reportera iz ratova u Jugoslaviji 1990-tih. „ Neki su izabrali da pišu o ratu a neki da fotografišu. Ron Haviv je, pored fotografisanja ratnih prizora, svedočio u Tužilaštvu u Srbiji - u istrazi za ratni zločin koja ni do danas nije završena, iako se zna ime ubice- koji, navodno, radi kao di-džej“.
Po izlaganjima, videlo se da su tekstovi Drakulićeve obrađivali različite ljudske sudbine i događaje u jugoslovenskim i drugim ratnim sukobima. Jedna od takvih je sudbina „sarajevskog Romea i Julije“, dvoje mladih Sarajlija različitih nacionalnosti koji su ubijeni mecima iz snajpera na jednom sarajevskom mostu. Tekst podseća da je to postala metafora opšte tragedije u Bosni i Hercegovini, o čemu je reportažu napisao Kurt Šon, a pored kompozicije grupe Zabranjeno pušenje, napravljen je i kratkometražni film, a slikar Safet Zec je ovom tragičnom mladom paru posvetio sliku Zagrljaj.
Ljiljana Radovanović je primetila da je Sarajevo bilo, verovatno, najfotografisaniji grad pod opsadom. Jedan od pročitanih tekstova za ovu priliku je i onaj o rušenju Starog mosta u Mostaru, ali i onaj o hapšenju i suđenju Slobodanu Miloševiću i njegovom braku sa Mirjanom Marković (Milošević, Srbi i špinat, iz 2001. godine).
U vezi sa nekim od tema koje obrađuje Slavenka Drakulić u ovoj knjizi, započeo je i razgovor o tome da li deca ratnih zločinaca imaju neku vrstu ili stepen odgovornosti i da li je u redu dovoditi ih u vezu sa ličnostima i nedelima njihovih roditelja. Učesnici ovog dela debate u ŽUC-u, smatrali su da deca nemaju odgovornost i da ne bi smela da nose društvenu stigmu roditeljskih grehova, ali da bi trebalo da im postave pitanje koje su mladi Nemci 60- tih godina postavili svojim roditeljima: „ Tata, šta si radio tokom rata?“.
Iz predstavljanja tekstova saznali smo za životne priče o usvajanju ratne siročadi „neprijatelja“, o strašnom zločinu u Zagrebu nad srpskom porodicom Zec, kao i o sudbinama dece iz davne 1942-e, u ustaškom logoru Jasenovac.
Ovu zbirku posebno čini zanimljivom tekst o ličnom odnosu Slavenke Drakulić prema Srbiji i Beogradu - Zašto još nisam otputovala u Beograd, iz 2009. godine, u kojem ona odgovara na pitanje postavljeno u naslovu teksta, objašnjavajući svoj otpor time da se Beograd još uvek nije suočio sa svojom odgovornošću za raspad Jugoslavije i početak rata.
Nastasja Radović
