Rastuća klerikalizacija javnog života - direktno mešanje SPC u obrazovni sistem; Kako i zašto je SPC i dalje glavna poluga velikosrpskog nacionalizma; Zašto Srbija nije sekularna država;
Uvodničar: Dr Slobodan Sadžakov, profesor Etike na Univerzitetu u Novom Sadu
Moderatorka: Staša Zajović
1. februar 2023. godine
Kao povod za ovaj razgovor, Staša Zajović je navela nedavni događaj u školi Aleksa Šantić u Sečnju kada je direktorka te škole-Olivera Marjanović, uskratila saglasnost da sveštenici obave verski obred u samoj školi, a povodom obeležavanja Dana Svetog Save kao rodonačelnika pismenosti kod Srba. Iako je taj dan i zvanično državni praznik, on ne bi smeo da ima verski već isključivo sekularno-istorijski značaj, a označava se i kao Praznik duhovnosti koji se proslavlja radno. Ministar prosvete Branko Ružić nije podržao direktorku ove škole. Rekao je da je praznik školska slava-„a tamo gde je slava, tu je i kolač.“
„Šta je sledeće? Sve te naše borbe su sve više romantične. Borimo se protiv Crkve, a zaštitnica Crkve je država. Apsolutno postoji državna zaštita i legitimizacija svega toga“, rekao je Slobodan Sadžakov, profesor na predmetu Etika na Filozifskom fakultetu u Novom Sadu. Sadžakov je ovu pojavu nazvao vrstom verskog fundamentalizma i rekao da takve kampanje ne bi moglo biti bez podrške države. „Odnos vlasti prema SPC je za nju prioritet.“
On u tome vidi podsticanje „predmodernog i primitivnog“ na čemu sadašnja vlast, kako je rekao, zasniva svoju moć: „ Ovoj vlasti je potreban zatucani primitivac“. Sadžakov nije bio optimističan kada se radi o tome da se u skorijoj budućnosti nešto promeni: „ Mislim da je svima nama jasno da više nikada nećemo živeti u sekularnoj državi u pravom smislu. Radi se o tome da se spasu određene stvari, ako je to moguće.“ Zatim je objasnio na šta konkretno misli: „ Neće zbog ovoga biti intervencije. Sad se radi samo o tome da se spreči nešto vezano za abortus ili za obrazovanje“.
Sadžakov je zatim, pitajući – kako u tom smislu delovati, pomenuo inicijativu koju je sa istoričarem Milivojem Bešlinom organizovao kao Apel za sekularnu državu.
On smatra da ipak može doći do značajnih turbulencija u postojećoj simfoniji države i Crkve, a to je po njemu pritisak koje moćne države i EU čine na Beograd i Prištinu da potpišu tzv. Francusko-nemački sporazum.
Podsetio je da je Aleksandar Vučić pre oko četiri godine pokušao da napravi jedan dogovor sa Prištinom, ali da je doživeo veliki napad desnice i Crkve. Protiv njega su tada bili i Amfilohije Radović (nazvao je Vučića „izdajnikom“), ali i Sava Janjić. Svi oni su, u Vučićevom odgovoru na napade i kritike, bili „provućeni kroz tabloide“. „ To se može desiti i sad“, smatra Sadžakov.
On je rekao i to da, iako je izbor mitropolita Porfirija za Patrijarha bio u skladu sa željama vlasti i Aleksandra Vučića, Crkvu ipak obavezuju odluke Vaseljenskih sabora. „Crkva se mora nekako oglasiti u vezi sa tim“, zaključio je uvodničar.
Jedan deo učesnika/ica smatrao je da bi Sadžakov trebalo da objasni ko su „primitivci“ koje je pomenuo kao nosioce širenja verske zatucanosti, a on je objasnio da misli na one koji su u sukobu sa parametrima modernog vremena: „ Radi se o odnosu-gledanju na državu i crkvu“. I dodao: „ Drago bi mi bilo da sam upoznao vernika koji je pročitao Novi zavet“. Staša Zajović je upitala da li se može pretpostaviti da će vernici, na ovom pitanju, podržati Vučića, ako uopšte dođe do suprotstavljanja stavova između SPC i državnog vrha kada je reč o predlogu za Kosovo.
Aleksandar Kraus smatra da ni opozicija ni intelektualci, u većini, nemaju jasnu poziciju kada se radi o sporazumu Srbije sa Kosovom: „ Nemate jasnu poziciju ni Zeleno-levih. Izvlače se...“ On je rekao da tu ipak mora doći do „nekog raščišćavanja“: „Videće se da je Jugoslavija bila rešenje, da je EU rešenje...“
Na pitanje Staše Zajović šta prisutni misle o tome kako će se SPC odrediti po pitanju Kosova, bilo je različitih odgovara. Neki su smatrali da sve zavisi od ishoda rata u Ukrajini i da će se, ukoliko Rusija bude poražena, raspasti i Moskovska partijaršija pa će i moć SPC u tom slučaju, značajno oslabiti. Sadžakov je rekao da „može i tako da se razmišlja“, ali da je i Kosovo već postalo deo geopolitičkih igara, pa se može, po njemu, očekivati da se Crkva u momentu potpisivanja sporazuma „pritaji“, ali da će, svejedno, morati da se izjasni. Deo prisutnih je bio mišljenja da „Crkva ipak mora da razmišlja strateški“ odnosno da unutar nje postoji osećaj vanvremenosti i da se njen vrh u skladu sa tim odnosi prema prolaznim vlastima. Vesna Pešić je primetila da je Zapad sada izuzetno zainteresovan da reši pitanje Kosova jer bi se tako „rešilo pitanje Rusije na Balkanu“.
Dragan Stojković je izneo podatak da je eksponiranje Ruske crkve kod nas došlo posle Oktobarske revolucije sa Hrapovickim i Ruskom zagraničnom crkvom.
Moderatorka Zajović je onda vratila fokus razgovora na klerikalizaciju društva, na direktno mešanje patrijarha Porfirija u visokog sveštenstva u odluke u vezi sa nastavom veronauke u školama, kao i sa sadržajem udžbenika biologije.
„Ne znamo kako će se to završiti. Institucionalno oni nisu imali pristupa, ali su se politički spojili“, komentarisao je Slobodan Sadžakov.
Pored izbora veroučitelja za nastavu veronauke, Sadžakov je istakao način na koji se biraju profesori Bogoslovskog fakulteta. Ovaj fakultet je deo Beogradskog univerziteta, a svaki kandidat za nastavničko mesto na tom fakultetu mora imati blagoslov Crkve.
Nastasja Radović
