(radionica)
Uvodničarka: Staša Zajović
15. februar 2023. godine
Ova radionica-uobičajeno preispitivanje ličnih doživljaja, osećanja ali i razmišljanja i stavova koje smo imali o prethodnoj godini, prikazali su učesnici i učesnice podeljeni u četiri grupe. Oni/e su su ispunjavali dva zadatka: da govore o događajima i ličnostima koji su u opozitnoj relaciji (pozitivno-negativno), na njih ostavili poseban utisak u 2022. godini.
U odgovorima su dominirali po negativnosti - rat u Ukrajini odnosno agresija Rusije, masakr u Buči i „bezdušnost Armije RF“, „nesposobnost UN da deluje“, građanski rat u Siriji, stanje institucija u Srbiji, rešavanje pitanja Kosova, evropski dvostruki standardi prema izbeglicama, jačanje desnice ali i odnos jednog dela levice prema Putinovoj Rusiji, vrtoglavi rast zakupnina i cena stanova u Beogradu i Srbiji (koji se vezuje, pre svega, za dolazak velikog broja Rusa i Ruskinja).
A kao pozitivni - ulazak opozicije u Skupštinu Srbije, „prestanak Korone“, aktivnosti na promovisanju prava žena u Srbiji, otpor naroda Ukrajine kao i disidenata od Putinovog režima...
A od ličnosti, kao „negativni“ - Vladimir Putin, Aleksandar Vučić, Bašar el Asad, Benjamin Netanjahu, Analena Berbok kao „negativni“, a od „pozitivnih“ Papa Franja, Olaf Šolc, Volodimir Zelenski i Antonio Gutjereš.
Razgovaralo se i debatovalo o načinu na koji Zapad podržava Ukrajinu, delovanju opozicije u Srbiji, mogućnosti za mirovno rešenje rata u Ukrajini, političkom apsolviranju odnosa Srbije i Kosova, aktivnostima protivnika Putinovog režima i ratne politike...
Dosta se govorilo o delovanju Zapada, EU, SAD i Velike Britanije u odnosu na okolnosti pod kojima se sada vodi rat u Ukrajini. Tema je počela komentarom Nore Janković da nisu sve zapadne fime napustile Rusiju, iako ih na to obavezuju sankcije prema Rusiji koje su uvele njihove zemlje. Mirko Medenica smatra da tu zaista ima dvostrukih standarda jer, između ostalog kaže on, neki podaci pokazuju da oko 90% zapadnih kompanija nije napustilo Rusiju. Dvostrukim standardom on smatra i različit odnos prema ratovima u Ukrajini i Siriji jer je sva pažnja javnosti kao i pomoć - usmerena ka Ukrajini dok se rat u Siriji (koji Medenica smatra težim jer je građanski), više nije u fokusu Zapada. „U Siriji je deset puta gore nego u Ukrajini.“
Katja Hazina je dodala i da je odnos prema izbeglicama na Zapadu, a sada zbog ukrajinskih izbeglica posebno u EU, licemeran i na štetu ljudi koji i dalje dolaze iz Azije i Afrike. Hazina ne vidi nikakvu paralelu između Kosova i Ukrajine u rešavanju teritorilanih pitanja odnosno pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Ukrajine, koja se često koristi kao glavni kvazi-pravni argument vlasti u Srbiji, opozicione desnice i ruskog državnog vrha. Ne primedbu Dejana Novakovića, da su oni koji su protiv Putina uglavnom desničari, ona je rekla da to nije tačno – da otpor Putinu ima svoje konzervativno, ali i liberalno krilo...
U delu razgovora o perspektivi mirovnog rešenja za prestanak sukoba, Tamara Spaić podržava stav onih koji smatraju da Zapadu odgovara samo potpuno poražena Rusija. Ona je citirala jedan tvit Dmitrija Medvedeva u kojem on kaže da nuklearna sila kao Rusija neće dozvoliti da doživi poraz u ratu konvencionalnim oružjem. Njoj to pokazuje da nuklearni sukob nije tek strateška pretnja. „ U tom slučaju prvo bi stradala sama Rusija“, reagovao je Novaković. Staša Zajović je razgovor vratila na početak sukoba, pominjući sedmo poglavlje Povelje UN kojim se podržava pravo na odbranu zemlje koja je napadnuta. Ona primećuje da nema antifašističkog fronta koji bi ponudio drugačija rešenja ovog sukoba. „U ovoj situaciji, Papa Franja bi bio najbolji izbor za pregovarača“.
„Rusi hoće da otvore drugi front. Ta teza je utemeljena“, smatra Zajović u vezi sa delovanjem Rusije na Zapadnom Balkanu.
Razgovaralo se i o političkoj situaciji u Srbiji tokom prethodne godine, kada je posle izbora u aprilu, opozicija ponovo ušla u Parlament. „Opozicija je pokazala suviše inertnosti, prokomentarisala je na tu temu Tamara Spaić. Ona u delovanju opozicije ne vidi jasnu politiku. Staša Zajović je na to dodala, da nije dovoljno imati samo dobru političku tehnologiju već i u političkom programu naglasiti njegovu vrednosnu orijentaciju. Miloš Urošević i u delovanju opozicije vidi kontinuitet nacionalističke politike...
„Dobro je što je opozicija izašla na izbore i što je ušla u Skupštinu“ istakla je, kao svoj pozitivan utisak iz 2022-e, Melanija Aleksić.
I o Kosovu je bilo reči jer se dinamika oko tzv. normalizacije između Kosova i Srbije počela ubrzavati. Govorilo se o stereotipima o Kosovu i Albancima pod čijim uticajem se formiralo javno mnjenje u Srbiji. Medenica je mišljenja da politička elita pokazuje običan kukavičluk presvlačeći ga u opšta mesta narativa o Kosovu, a Urošević ne vidi da je situacija oko Kosova sada gora nego što je bila ranijih godina i decenija.
„Kosovo je bitno Evropi. Najveći faktor destabilizacije je srpsko stanovništvo na Kosovu“, komentarisala je Nora Janković.
„Ova zemlja nema tehnički kapacitet za reforme. Zaslepljeni su mitovima“, stav je Zajović. Ona je kritikovala i kosovskog premijera Albina Kurtija jer „ide u totalni populizam“.
Nastasja Radović
