Uvodničarka: Sanja Milojević, anarho-feministkinja, London
Moderator: Miloš Urošević
12.04.2023. godine
Uvodničarka ovog Kružoka, Sanja Milojević, bila je aktivna učesnica borbe za prava žena i feminističkog aktivizma u grupi Žene i društvo, a bila je i jedna od osnivačica SOS telefona. Od početka 1990-tih godina živi u Londonu.
„U principu ne pripadam nijednoj organizovanoj grupi. Nisam ekspertkinja za ove teme. One jesu deo mog života i jako su mi bitne. Ono što se dešava poslednjih desetak godina, navodi me na razmišljanje šta je to feminizam, levica... Mislim da nisam promenila mišljenje – protiv rata, za imigrante, uobičajene levičarske teme...“
Jedan od povoda za ovaj razgovor je i otkazivanje čitalačke večeri u Biblioteci grada Beograda, na kojem je kolektiv Ženska solidarnost trebalo da prikaže tekstove koji se bave rodno kritičkim feminizmom... Međutim, događaj je otkazan jer je organizacija „Da se zna“, javno tražila od Biblioteke da se ovo čitanje otkaže, iznoseći svoje razloge koji su se, uglavnom, ticali ugrožavanja prava trans-rodnih osoba...
Milojević smatra da je tematizacija uloge polne distinkcije u razumevanju njene socijalne funkcije i u različitim ideologijama i političkim kontekstima, važna: „Smatram da je u sadašnjem kontekstu, pol bitna politička kategodija. Da moramo da diskutujemo „pol i rod“... Dodala je da je ovo otkazivanje, takođe, i pitanje prava na slobodu govora koje je, kako je rekla, temelj međunarodnog prava i da „ako ne možemo da razgovaramo o nečemu, ne možemo ni da živimo zajedno“. „Važan je balans. To je moguće u nekim društvima, ali u nekima nije“... Debate su, rekla je, važne i zbog toga što one mogu da dovedu i do „promene mišljenja“.
Sanja Milojević je, u svojoj prezentaciji, pokazala razvoj kategorije ravnopravnosti u zakonodavstvu Ujedinjenog kraljevstva. Prema najnovijem Zakonu o ravnopravnosti, definišu se kategorije pola, rase, seksualne opredeljenisti i preomene pola. Milena Vasić iz Jukoma-koja se profesionalno bavi temama o kojima je bilo razgovora, primetila je kao „zanimljivo“ da je promena pola, u ovom Zakonu, data odvojeno. Na primedbu da je u našem zakonodavstvu zabranjeno uznemiravanje po rodnom identitetu, Milojević je rekla da toga nema u britanskom zakonodavstu ali da se smatra „neprihvatljivim u levičarskim krugovima“. Napomenula je da je se definicija pola koja je formulisana još 1801. godine u UK, koristi i danas. Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti kaže da se u engleskim tekstovima često izjednačavaju „gender“ i „sex“...
Milojević je, govoreći o britanskom zakonodavstvu, navela da je 2004-e donet Zakon o prepoznavanju roda koji daje pravo promene pola i prikazivanja te promene u ličnim dokumentima. U tom Zakonu, kako je rekla, bitan je nalaz psihijatrijskog veštačenja, alii da već postoje inicijative kojima se želi promena tog, dosta rigidnog zakona. Predlog je da se promena pola definiše samoidentifikacijom. Problem postoji i u Škotskoj gde je izglasan napredniji zakon (koji predviđa ukidanje medicinske dokumentacije), ali se čeka odobrenje Britanskog parlamenta... Došlo je i do podizanja tužbe, kako bi se sprečilo da Parlament Velike Britanije ne odobri ratifikovanje škotskog zakona.
Ona je dalje, objasnila zašto je kategorija pola važna u borbi za jednakost u društvu. „Uvek sam živela sa ljudima koji su „gender non conforming“, koji se ne ponašaju onako kako se to od njih očekuje. Uvek sam živela van tih binarnih kategorija. Zato sam ja poznavala kritičke primedbe prema rodnoj saobraznosti“. Zatim je govorila o patrijarhalnom konceptu u kojem su žene „negde na dnu“. „Uspeli smo da promenimo političku kategoriju pola, koja je postala naše oruđe.“ Milojević značaj polnog određenja vidi u konkretnim situacijama života: manja primanja za žene, problem zdravstvene zaštite: „Nedovoljno je da se samo promeni pol, a da se ne obezbedi odgovarajuća zdravstvena zaštita“.
Staša Zajović je napomenula da je na Konferenciji UN 1994. godine u Kairu-na kojoj je učestvovala, prvi put pomenuta kategorija roda i dodala da je i Vatikan priznao rodnu ideologiju, kao i to da su feministkinje 1970-tih stvorile pojam roda, u skladu sa potrebama novog društvenim kontekstom.
Nastasja Radović
