Uvodničarka i moderatorka: Azra Šeta Hadžić
19. april 2023. godine
Uvodničarka Azra Šeta Hadžić je, na početku ovog razgovora-omaža, podsetila prisutne na neke važnije podatke iz biografije Dubravke Ugrešić koja je, nedavno, preminula u Holandiji. Ugrešić je, rekla je ona, radila na Institutu za teoriju književnosti, paralelno pišući neka od svojih prvih značajnih dela (U raljama života, Forsiranje romana-reke, uz više knjiga namenjenih deci). Ona je 1988. godine upravo za roman Forsiranje romana-reke dobila, kao prva žena spisateljica, nagradu NIN-a. Bavila se i Ruskom avangardom, esejistikom, pisanjem TV i filmskih scenarija... Nakon napuštanja Hrvatske 1993. godine, predavala je na više evropskih i američkih univerziteta, bazirajući novu fazu svog života u Holandiji. Ostaće zapamćena posebno po romanima „Baba Jaga je snela jaje“, „Muzej bezuvjetne predaje“, „Ministarstvo boli“, prevedenim na više jezika. Dobila je pored NIN-ove i druge jugoslovenske kao i evropske nagrade, bila je kandidatkinja za nagradu Buker, a često je pominjana kao favoritkinja za Nobelovu nagradu za književnost.
Ovaj razgovor je bio posebno posvećen njenom publicističko-društvenom angažmanu zbog kojeg je bila u hrvatskoj javnosti proglašena jedenom od pet nepoželjnih hrvatskih intelektualki koje su 1992-e u nedeljniku Globus, prozvane „vješticama“. „Veštice“, međutim, nisu bile deo nikake organizovane grupe, pa čak se nisu ni dobro poznavale. Javni ali i privatni progon Dubravke Ugrešić počeo je 1992-e, kada je objavljen njen članak „Čisti hrvatski zrak“. Njen telefonski broj, rekla je Šeta Hadžić, bio je javno objavljen, a „telefon je neprekdno zvonio“. Komšinica joj je rekla da bi joj bilo najbolje da napusti i svoj stan i Hrvatsku... Uvodničarka je pomenula da je ova hajka na Ugrešić, ipak imala i svoju drugu stranu-bilo je i onih koji su je branili i podržavali...
Okosnica omaža Dubravki Ugrešić bio je razgovor o njenoj knjizi kratkih zapisa u formi eseja „Kultura laži“, kroz koje je ona prikazala svoje viđenje ličnosti i pojava kao fenomena jednog vremena. „Postojao je poziv ljudima da se mobilišu. Prve su nastradale žene prozvane vješticima. I onda se te „vještice“ spaljuju. Tako je bilo nekad, a tako je i danas. Onda obični ljudi nose šibice. Niko ne nosi lončić vode“.
Autorka knjige-intervjua sa Dubravkom Ugrešić „Brnjica za vještice“, Merima Omeragić, govorila je o komemoraciji koja je za Dubravku organizovana u Zagrebu, a na kojoj je i ona bila jedna od učesnika. „Na komemoraciji su izostali brojni prijatelji iz njenog života. To je primjetio i njen brat“. Zatim je govorila o „kulturi laži“ u istoimenoj knjizi, posebno o „raslojavanju intelektualaca“, „kulturi poricanja“, „konfiskaciji pamćenja“... Pomenula je obraćanje Dobrice Ćosića, rečenicom „Tu sam da vam služim“ i prokomentarisala: „Ona sebe ne vidi tako. Ona je kao Alisa u Zemlji čuda. Odbačena zbog drugačijeg stava. Bojim se da do pravog čitanja Dubravke Ugrešić neće doći.“ Omeragić smatra da će posle savremenika koji su je odbacili, doći generacije kada će ona „pasti u zaborav“, a onda generacije koje će njeno delo koristiti selektivno po kriteriju „onoga što je prigodno za neki nacionalni ključ“.
Nastasja Radović
