(i projekcija dokumentarnog filma Greenham Common, o istorijatu i akcijama feminističko-militarističkog pokreta G.C. u Velikoj Britaniji)
Uvodničarka i moderatorka: Staša Zajović
3. maj 2023. godine
Staša Zajović je, kao predložak za razgovor o nenasilju i antimilitarizmu, ponudila petanaest definicija nenasilja, koristeći različite izvore. Učesnici i učesnice, podeljeni u tri grupe, mogli su-ponaosob, da izaberu tri od ponuđenih definicija. Zatim se konstatovalo da li, u svakoj od grupa, ima „preklapanja“ u izboru, a u „plenumu“ je diskutovano o razlozima za pojedinačne izbore.
Zajović je ponudila ove definicije nenasilja:
- Nenasilje je moralni princip, ali i tehnika i strategija borbe;
- Nenasilje je precizna, racionalna i tačna analiza postojećeg odnosa snaga a ne samo duhovno uverenje i moralni princip;
- Nenasilje je pasivni otpor-znači „pružiti i drugi obraz“;
- Nenasilje je aktivna borba i otpor koji isključuju upotrebu sile;
- Nenasilje je nesaradnja sa vlastima/državom/zajednicom koja vrši nasilje i diskriminaciju;
- Nenasilje nije izbegavanje ili ignorisane sukoba već otvoreno suočavanje sa sukobom-nenasilje je rešavanje sukoba;
- Nenasilje je „sila“ kojom mogu da rukuju svi –žene, muškarci, mladi, stari...
- Nenasilje je odbijanje svakog vida mobilizacije za rat, odbijanje da se nosi i koristi oružje, da se deci kupuju i poklanjaju igračke u vidu oružja;
- Nenasilje je kao i feminizam, tiha revolucija XX veka;
- Nenasilje je neposlušnost žena prema muškarcima i prema svima koji vrše nasilje;
- Nenasilje je upotreba sile u nužnoj samoodbrani, ali bez nanošenja povreda i ugrožavanja života drugih;
- Nenasilje je strategija koja se može primeniti svuda od strane potlačenih, dok je nasilje oružje bogatih;
- Nijedna vojska, nijedna policija ne mogu pokoriti volju naroda koji je odlučan da se suprotstavi nenasiljem;
- Nenasilje i građanska neposlušnost su otpor nepravdi, nepravednim zakonima i institucijama, ali i ravnodušnosti i ćutanju većine pred nepravdama;
- Nenasilje je menjanje sebe i menjanje društva;
Najviše podudaranja – slaganja u odgovorima bilo je u definicijama pod brojevima četiri i petnaest. Insistiralo se - kako na tome da je nenasilje aktivna borba i otpor koji isključuju upotrebu sile (br.4), tako i na tome da se kroz takvu vrstu borbe menjamo mi sami, a time i društvo, u nekoj vrsti zbirne promene.
Bilo je, međutim, i debate u vezi sa drugim definicijama, naročito onim u kojima se nenasilje ne vidi kao suprotstavljeno pravu na oružani odgovor napadaču. Kao najnoviji primer tog, donekle, kontroverznog povezivanja, pomenut je i otpor agresiji Rusije u Ukrajini, ali i nama bliži, otpori koji su praktikovani u ratovima 1990-tih, na prostorima SFRJ. Pomenut je nenasilni otpor Alabanaca na Kosovu koji je predvodio Ibrahim Rugova, a koji je dominirao sve do pojave OVK. Kao nenasilan otpor režimu Slobodana Miloševića navođeni su opozicioni i studentski protesti Devetog marta, Petog oktobra, kao i građanske i studentske demonstracije 1996-97. godine.
A kao vid otpora kroz kulturu i umetničke forme, pomenut je Sarajevski ratni teatar, izvođenje pozorišnih komada u prostorima podzemne železnice u Kijevu...Pomenut je i slučaj ukrajinskog reditelja beloruskog porekla Sergeja Loznicje koji je bio kritičan prema postupcima i saopštenjima Evropeske filmske akademije i zbog njene nespremnosti da napad Rusije nazove ratom protiv Ukrajine, ali ne manje i prema odluci te iste evropske institucije da iz konkurencije evropskih filmskih festivala budu isključeni filmovi ruskih autora. Ubrzo je Loznicja zbog svog profesionalnog i moralnog stava bio izbačen iz članstva Ukrajinske filmske akademije...
Postavljano je - kao dilema: da li je nenasilje, po pravilu, oružje slabijih i siromašnijih, a nasilje oružje bogatih i moćnih? Da li je nenasilje „ slaba, utopijska ideja“? Naprotiv, učesnici/ce ovog Kružoka smatrali su da je nenasilje moćno oružje kako ubeđivanja većine da je manjina u pravu, tako i samoopromene...
Nije bilo slaganja oko prihvatljivisti bombardovanja NATO kao nužnog poteza Zapada 1999-e: iako je većina učesnika/ca smatrala da je bombardovanje SRJ tada bio ne samo iznuđen odgovor udruženog Zapada protiv odbijanja Beograda da prihvati kompromisni predlog za rešavanje krize na Kosovu - već i podnošljiva mera nasilja, bilo je i onih koji su rekli da je „bombardovanje bilo rat protiv mene a možda i protiv režima“, da se nije dovoljno vodilo računa o ljudskim gubicima (slučaj stradanja tehničke ekipe RTS i drugi)...
Raspravljalo se i o odnosu strategije i tehnike otpora prema moralnim načelima tako da se nenasilna borba (ali i ona oružana protiv agresije, u samoodbrani), planira a da se ne ugrozi njen etički osnov i tako ne „uprlja“ njen pravedni cilj.
Kao dobri primeri u istoriji nenasilne borbe često su navođeni pokreti Mahatme Gandija u Indiji i Martina Lutera Kinga u SAD. Međutim, kako je napomenula Staša Zajović, Gandijeva borba je bila aktivni nenasilni otpor mada, rekla je ona, on nije odbacivao ni mogućnost „pravednih ubistava“... U vezi sa dihotomijom nasilje-nenasilje kao vidova otpora, citiran je M.L. King koji je rekao da je afroamerička organizacija Crni panteri, svojim nasilnim metodama, nanela veliku štetu borbi Afroamerikanaca za građanska prava.
Moderatorka Staša Zajović je više puta citirala Gandija kao za nju uzoran primer osmišljene borbe nenasilnim akcijama, uz primedbu da on ipak nije uspeo jer se dogodila podela Indije uz veliko nasilje, ali da je ostavio legat svoje teorije i prakse nenasilnog otpora. „Ono što je Gandi uradio u ideološkom i praktičkom nenasilju je neprevaziđeno“.
Nastasja Radović
