(Psychosocial Innovative Network i Gtađanske inicijative)
Uvodničarka: Dragoslava Barzut, aktivistkinja, Građanske inicijative
Moderator: Miloš Urošević
29. mart 2023. godine
Zajedno sa Aurelijom Đan-krajem 2022. godine, kako je rekla, Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa napravila je istraživanje o položaju aktivistkinja i aktivista u Srbiji. Njihov je zaključak da je veoma teško baviti se ovde aktivizmom. Barzut je navela da je politički kontekst za aktivizam izuzetno nepovoljan jer su aktivisti i aktivistkinje izloženi velikim pritiscima koji, direktno ili indirektno, dolaze sa političke scene. Pretnje, nazivanje izdajnicima, verbalni napadi, napadi i komentari na društvenim mrežama i tabloidima, manje ili više suptilno sistemsko ograničavanje rada utiču, rekla je Barzut, na njihov svakodnevni život. Na odnose u porodici, sa prijateljima, u komšiluku... Pomenula je da, i u njenom slučaju, napadi nisu imali sudski epilog.
Ona smatra da Srbija ima „izuzetno dobre zakone“, ali da su oni nesprovodivi zbog hibridnog tipa države sa mladom demokratijom koja „nikako da zaživi“... Dala je primer u vezi sa zabranom propagiranja verske i nacionalne mržnje kao i sa zakonom koji se odnosi na kažnjivost diskiminativnog postupanja koji su, prema njoj dobri, ali se ne primenjuju ili se to dešava samo retko kada je potrebno sprečiti neko opoziciono delovanje – kao u slučaju aktivnosti protiv zagađenja u Boru i Majdanpeku, kada su aktivisti i aktivistkinje optuženi za mržnju prema Kinezima...
„Autoritarni režimi zakone ne upotrebljavaju radi edukativne koristi ili emancipacije već samo i isključivo za kaznu.“
Dragoslava Barzut je govorila i o velikim diskrepancama koje zbunjuju posmatrače naših prilika. Premijerka Ana Brnabić, navela je Barzut, autovana je lezbejka ali nikada nije govorila o diskiminaciji i nasilju nad LGBT populacijom: “Samo ako ste blizu vlasti možete da preživite. Imate novac i moć“.
Ona je iznela podatak da je, među ispitanicima i ispitanicama u njenom istraživanju, 30% radilo u organizacijama koje su se bavile ljudskim pravima, LGBT i nacionalnim manjinama, 16% socijalnom zaštitom, 10% vladavinom prava i 9% ekologijom. Što se obrazovnog profila tiče najviše ih je bilo sa fakultetom i master diplomom, zatim samo sa diplomom, slede oni sa doktorskim studijama, a najmanje sa srednjim i višim školama. Barzut je zaključila da se radi o „visoko kvalifikovanim kadrovima“. Što kako je dalje navela, nije u korelaciji sa njihovim primanjima: 72% zarađuju manje od 40000 dinara, samo jedan odsto dobija više od 120000 dinara, a tek tri osobe zarađuju više od 160000...
Ona se žalila na nepostojanje „dovoljno procedura koje bi nas zaštitile od sagorevanja na poslu“ i da donatori od aktivističkih organizacija traže suviše birokratskog posla koji ide na štetu njihovog aktivizma. „Polaze od toga da je Srbija demokratska država. Oni nas birokratski opterećuju, pa gubimo aktivistički potencijal za promene. Organizacije izgube kontakt sa bazom pa su same sebi cilj.“
Barzut se osvnula i na GONGO i PONGO organizacije kojih sve više ima u Srbiji i koje od države dobijaju značajna sredstva.
Nastasja Radović
