Uvod i moderacija razgovora: Azra Šeta Hadžić
Prisutno: 15
5. jul 2023. godine
Azra Šeta Hadžić, koja je i slušala predavanja Dževada Karahasana u Sarajevu-na grupi za Komparativnu književnost, pored iznošenja osnovnih biografskih i bibliografskih podataka, prenela nam je i svoja lična sećanja i razmišljanja o ovom bosanskohercegovačkom i „austrijskom“ (kako je citirala austrijske medije), intelektualcu, piscu, pedagogu, akademiku...
Karahasan je najpoznatiji po svojim romanima i dramama: „Istočni divan“ (roman,1989.), „Šahrijarov prsten“ (roman,1994.); „Sara i Serafina“ (roman,1999.), „Uvod u lebdenje“ (roman, 2022.), („Kralju ipak ne sviđa se gluma“ (drama,1986.) i „Misionari“ (drama,1989.). Pisao je i eseje i teatrološke tekstove. Dobitnik je, između ostalih nagrada, i „Geteove medalje“ 2012-e i Geteove nagrade 2020. godine. Prevođen je na 15 jezika, među njima i na kineski i japanski jezik.
„Kad dođe iz Graca, to je bilo veselje. Od njega smo naučili da sujetu ostavimo kod portira. Da sami sebe kritikujemo. Bio je sagovornik studenata“, rekla nam je uvodničarka pre nego što je predložila da zajedno pogledamo jedan od poslednjih intervjua Dževada Karahasana.
Ovaj intervju (Faruk Vele je sa Karahasanom razgovarao za portal Radio Sarajevo, 2022-e), posebno je značajan i zanimljiv jer je snimljen pošto se Karahasan oporavio od teške bolesti i prošao iskušenja bolovanja, lečenja i mogućnosti da sve to ne preživi. On govori o tim svojim graničnim iskustvima, o iskušenjima i izazovima, o tome kako ih je prevazilazio. „Iskustvo bolesti je jako zanimljivo. Na potpuno drugi način počinjete da doživljavate vlastito tijelo. To je osjećaj da se sa njim nekako mimoilazite.“
A o iskustvu blizine smrti, on kaže: „U kojoj mjeri ste se pomirili? Imam dojam da sam sa njom od djetinjstva na „ti“.“
Karahasan u ovom razgovoru priča i o neobičnom stvaralačkom iskustvu za koje smatra da je posledica upravo tih teških okolnosti. Naime, on je još 1998. godine počeo rad na romanu o opsadi Sarajeva, ali je više puta taj rad prekidao jer nije bio zadovoljan onim što je postigao. I kada je ga je ponovo nastavio, stigla je ta teška bolest. Ali, kao da mu je do tada nezamisliva situacija („Prvi put sam u životu bio bolestan“), odjednom omogućila stvaralački uspon: „U novembru 2020. godine, otvorilo se i krenulo“.
Tako je nastalo njegovo zadnje delo, roman „Uvod u lebdenje“...
Karahasan kritikuje „vladajuću ideologiju zdravlja“ koja, kako kaže, vlada već 40 godina i koja je „potpuno poremetila naše poimanje bolesti“. Parafrazirao je i rečenicu Tomasa Mana u kojoj Man tvrdi da je „umetnost neraskidivo vezana uz bolest“. „Dozvolite mi da budem bolestan. Bolest je normalno ljudsko stanje“, pobunio se i Karahasan u ovom intervjuu protiv „diktature zdravlja“...
Govorio je posebno o razvoju priče iz romana „Uvod u lebdenje“ čijoj je promociji autor prisustvovao i u Beogradu 2022. godine.
Njegov junak odustaje od toga da sprovede svoju prvobitnu nameru-da napusti Sarajevo pod opsadom. „Roman je putovanje po sarajevskom svijetu, za vrijeme opsade. On hoće da istražuje sebe...“ Karahasan tu nastavlja sa preispitivanjem-sada u prvom licu i pita se šta znači biti slobodan i srećan?
On kaže: „Nijedna naša emocija nije čista. Samo „kič-ljudi“ misle da u realnom životu ima idile. Uporno nam se namjeće kič-jednostavan svijet, jeftinih ideoloških shema. Tu nema prave sreće, a o slobodi nećemo ni govoriti..."
Napominje svedočanstva ljudi koji su „šokantno iskustvo slobode“ doživeli u zatvoru ili, kao njegovi sugrađani, tokom opsade Sarajeva. Autor „Uvoda u lebdenje“, u ovom intervjuu, prenosi nam i delove svoje samospoznaje: „U svijetu bez tajne, nema slobode. Sloboda je u nama. Sreća je uvijek protivriječna sa emocijama koje se protive sreći: čežnja, žudnja...Budala ne može biti slobodan jer sloboda je duh. Sloboda ne može biti kretanje u prostoru...“
Slobodu Karahasan povezuje sa strahovima, smatrajući da oni (naročito ideološki agresivno nametnuti), veoma ograničavaju osećaj slobode. Navodi neke, najsavremenije: strah da smo nebezbedni u savremenom svetu i sa njim povezan strah od terorizma, strah od izbeglica...Primećuje da je u političkoj borbi za vlast jedan od najvažnijih faktora koji odlučuju „ko će biti predsjednik“-uverljivost kandidata da može garantovati bezbednost, i kaže: „Samo mrtvi ljudi su izvan opasnosti. Uplašen čovjek nije onaj koji se može radovati životu. Slobodan čovjek ima povjerenja...“
Nastasja Radović
