Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 15 osoba
13.09.2023. godine
Autorka filma Košnica (84 minuta, 2021), Blerta Bašoli, poreklom je sa Kosova. Ovaj film snimljen na albanskom jeziku, prikazuje borbu za ekonomski opstanak žena-Albanki, posle rata 1999. i povlačenja srpskih bezbednosnih i paravojnih snaga. Glavni lik Fahrije (glumi je Ilka Gaši), inspirisan je životnom borbom Fahrije Hoti iz sela Velika Kruša, čiji je suprug nestao u napadu bezbednosnih i paravojnih snaga Srbije. Ona je, uprkos jakim otporima patrijarhalne sredine-koja je nepristojnim smatrala i da žena vozi auto, organizovala grupu žena iz sela sa kojima je započela mali biznis. Film je dobio tri nagrade na Sandens festivalu nezavisnog filma, a bio je i kandidat Kosova za najbolji strani film nagrade Oskar.
Fahrije Hoti je bila i svedokinja na Ženskom sudu u Sarajevu, 2015. godine.
Staša Zajović je, uvodeći prisutne u razgovor o filmu, rekla da Bašoli ovim svojim filmom prevazilazi nacionalistički diskurs i položaj žene kao žrtve. Glavna junakinja Fahrije, ne uklapa se ni u predstavu „idealne žene“, ali ni u sudbinu partijarhalne žene u „mraku najdubljeg patrijarhata“, rekla je Zajović.
Gorana Lazina film rediteljke Bašoli asocira na bosanski film Snijeg (rediteljka Aida Begić) jer, iako Snijeg ne nudi jasan izlaz akterima, ima dramaturških sličnosti.
Ljiljana Mitrović smatra da film prikazuje mogućnosti borbe sa „zastarelim shvatanjima“ neprikladnim vremenu u kojem glavna junakinja živi. Za nju je, u tom smislu, paradigmatično ponašanje Fahrijinog svekra, u prvim kadrovima filma koji se „za sve pita“.
„Dirljiva mi je podrška žena. To je baš "žucovski"“, komentarisala je Tanja Marković žensku solidarnost koju Velika Kruša kao „selo udovica“ uspeva da ostvari.
Dragan Stojković je Košnicu nazvao antiratnim filmom: „U ovom filmu se ne pominju zločinci. On ima dimenziju kojom se uzdiže iznad mržnje i osvete. U sceni u kojoj žene igraju kolo, oseća se njihovo katarzično raspoloženje“.
Nastasja Radović je istakla pojavu i glumu glumice koja tumači lik Fahrije, Ilke Gaši, kao uspešan izbor bez kojeg ne bi bilo snažnog utiska o filmu.
Ivan Srdanović smatra da film ima tri ravni: u prvoj se umetnica jasno uzdržava od scena nasilja, a druga i treća se odnose na ponašanje unutar porodice i na nivou države.
Violetu Đikanović je, kako je rekla, fascinirala Fahrijina upornost: „I svekar mi je interesantan. On se preispitao i popustio. On ima poverenja u njih.“
„U svakoj sredini, da bi se nešto promenilo, mora da se pojavi ličnost koja unosi promenu“, tako je Melanija Aleksić videla ulogu i „sudbinu“ Fahrije, a za Ljiljanu Radovanović je jedan od najvažnijih utisaka vulnerabilnost žene koja u patrijarhalnom društvu ostaje bez „muške zaštite“.
„Ona takođe, vodi rat sa birokratama koji gotovo da ništa ne rade“. (Snežana Tabački)
Za Stašu Zajović je jedan od bitnih elemenata uspeha akcije koju preduzima Fahrije „pregovaranje sa muškarcima“ koji se u filmu pojavljuju kao bitni u lancu nabavke i prodaje. „U surovom patrijarhatu žene se oslanjaju jedna na drugu, moraš da promeniš i muškarce. Fahrije je mudra, uporna i lomi ih.“ Zajović smatra i da je za uspeh u svetu u kom glavna junakinja pokušava (i uspeva) u svom poduhvatu, važan i „ sklad između riječi i djela“: „Ona se ne uklapa u lik idealne žrtve. Da samo žali i da je žale. Ona razbija taj stereotip. Biti žrtvom, ponižava i zaglupljuje. A najvažnije je-da li radiš ono što pričaš. Fahrije shvata da je stvaranje zidova prema muškarcima opasno. I odlučuje se za pregovaranje.“
Zajović je pomenula da na Kosovu (posebno u Đakovici), postoje ženske zadruge u kojima rade i žene žrtve seksualnog nasilja u ratu.
Nastasja Radović
