Uvodničar: Miloš Urošević
Moderator: Goran Lazin
Prisutno: 12
25. oktobar 2023. godine
O internacionalnom pokretu Riots girls (Buntovne devojke) koji je spajao pank i feminizam kao i politički angažman, govorio je (uz prikazivanje snimaka i kratkih filmova), aktivista ŽUC-a, Goran Lazin. Lazin je u uvodu rekao da je pokret Riots girls nastao u SAD 1990-tih godina, a zatim se proširio na preko 20 zemalja...
Lazin je prvo predstavio subkulturne korene koji su prethodili savremenoj pojavi Riots girls. Označio je subkulturu kao „estetiku različitosti“, najizrazitiju u umetnosti-naročito u muzici. „Subkulturnjaci“ su oni, rekao je, čija pojava-spoljašnji stil ali i način života odudaraju od dominantnog-mejnstrima.
Neku vrstu emancipatorske subkulture predstavljaju tako i „flippers“ devojke koje su 1920-tih počele da nose kratke suknje, da javno puše cigarete i piju alkohol i tako postavile neku vrstu „arhetipa moderne žene“...
Kao prekretnice u razvoju subkultura koje su bile društveno uspešne i uticajne on navodi vreme „bitnika“ (1950-1960), hipi pokret nastao 1960-tih kao antiratni koji je tretirao i gej i lezbejska prava - kada se pojavljuju i ekološki pokret, Nova levica...
Ova društvena gibanja dovode u drugoj polovini 1970-tih do pojave pank pokreta koji, kako je rekao Lazin, nije bio samo novi muzički stil već je imao i društveno angažovani, kritički pristup. Pokret je nastao u Ujedinjenom kraljevstvu, a njegovi najznačajniji muzički predstavnici su grupe The Clash i Sex pistols. Lazin smatra da su ove dve grupe u svojoj emancipatorskoj misiji propustile da uključe žene. Ali je žena bilo u drugim, manje poznatim pank bendovima kao što je The Slits - takođe britanski bend, osnovan 1976-e u Londonu.
U Americi se, posebno je toj pojavi poklonio pažnju Lazin, formirala neobična i vrlo subverzivna grupa Gorilla girls koju su činile umetnice odevene u crno i maskirane obrazinama gorile. One su se pobunile protiv dominantnih institucija kulture u SAD a posebno u Njujorku gde je njihovo delovane počelo. Pokazivale su da su žene u velikim američkim muzejima-kao kustoskinje i kao umetnice i brojčano marginalizovane. Poznat je njihov plakat na kojem je pisalo „Do women have to be naked to get into MET Museum?“ (Da li žene moraju da budu gole da bi ušle u muzej Metropoliten?)
Ove njihove aktivnosti (o kojima je Lazin prikazao kratki dokumentarac), „urodile su plodom“, pa su se one kao umetnice pojavile na Venecijanskom bijenalu ali „pod njihovim uslovima“. Ove pobunjenice nikada nisu otkrivale svoja prava imena već su, kako je Lazin rekao, koristile kao pseudonime imena poznatih umetnica.
„Još uvek su aktivne. Ne znam koliko su se proširile izvan Njujorka. One su, na kraju, ušle u institucije. Najviše su izlagale u Evropi, više nego u SAD. Predstavljale su žene i manjine. Na neki način su iz andergraunda ušle u mejnstrim. Bilo ih je oko 500, dve-tri su od osnivačica iz 1985-e još uvek aktivne.“
Kao važan za uticaj na pank kulturu i sadržinu „pobune žena“, Lazin smatra treći talas feminizma i stavove Rebeke Voker. Voker je kritikovala drugi feministički talas zbog toga sto nije „završio posao“, što je ženu stilizovao samo kao belu i heteroseksualnu dok su druge žene bile skrajnute.
Kao važnu grupu za temu ovog razgovora, on je pomenuo Bikini kill i njegovu frontmenku Ketlin Hanu iz Olimpije u SAD, koja je sa saborkinjama pokrenula izdavanje fanzina kao načina andergraund borbe. „Fanzini su doživeli uspon krejem 1970-tih kroz pank kulturu. Hana je studirala fotografiju i grafiku i to joj je mnogo pomoglo u osmišljavanju. Borila se protiv zlostavljanja žena. Napisala je i manifest Girl power (Ženska-devojačka moć). Želela je da drugim devojkama prenese feminističke ideje. Izbacila je slogan Girls in the front (Devojke u prvi red), jer su na koncertima uvek muškarci bili u prvim redovima. Bikini kill su spojile feminizam i muziku. Tražile su i sigurne prostore za žene...Hana je progovorila o seksualnom nasilju i silovanjima...“ Lazin je, u ovom kontekstu, pomenuo i poznatog muzičara Kurta Kobejna za kojeg je rekao da je bio prijatelj Hane i feminista koji je u jednoj svojoj kompoziciji govorio protiv silovanja, a da su poznati i njegovi besplatni koncerti posvećeni i žrtvama silovanja u Bosni.
Uvodničar je još pominjao kao „pobunjene“ i pevačicu Soni Kjut iz grupe Rebel girls kao i ulogu Grandž pokreta koji je forsirao alternativni rok, kada se javljaju i novi ženski bendovi (grupe Fifth colonne, Pansy division). U Kanadi nastaje pokret Queen care koje su činile uglavnom režiserke LGBT orijentacije, kritične i prema mejnstrimu i subkulturi koje su smatrale podjednako homofobičnim.
U Rusiji su napoznatije Pussy riots koje su svoje pobunjeničke nastupe održavale u crkavama i koje su osuđene, ali i kasnije oslobođene.
Kada se radi o nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji u 1980-tim, kao značajne za ovu temu Lazin je izdvojio Marinu Gržinić u Sloveniji (osnovala festival Magnus) i Boye u Srbiji (nastala 1981-e u Novom Sadu).
Nastasja Radović
