Uvodničar: Nenad M. Kostić, građanski aktivista, hemičar, penzionisani profesor univerziteta u SAD-u;
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 19 osoba
1. novembar 2023. godine
Kako se više zahteva građana i građanki posle dva masovna ubistva početkom maja, pretvorilo u traženje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora od strane stranaka koje su organizovale proteste Srbija protiv nasilja, moderatorka Staša Zajović je odmah na početku ovog razgovora postavila pitanje da li je ujedinjavanjem opozicije, na neki način, ispunjen jedan od zahteva ili očekivanja protesta. Ona je htela da prisutni objasne zašto su išli na proteste ili zašto to nisu činili. Za sebe je rekla da je išla uvek kad kod je bila u Beogradu (i „zbog drugačije atmosfere i solidarnosti“) i da ju je začudilo što posle udruživanja „tehničkih organizatora“ protesta nije bilo nikakog slavlja građanstva i proevropske koalicije Srbija protiv nasilja.
Šta se uspelo ili nije protestima?
„Nisam nezadovoljan“ rekao je Aleksandar Kraus. On smatra da se ujedinjavanje ovog dela opozicije „dugo krčkalo“, ali da su ih protesti naterali da to završe. O tome šta je za njega aktivno učešće u protestima objasnio je Nenad M. Kostić koji je bio upadljiv sa svojim uvek različitim porukama: „Kontrast, paralelizam i trijada su moja načela kada to pripremam. Zanimaju me tačne poruke sa korisnim i humanim vrednostima. Inače se družim sa istomišljenicima, sličnomišljenicima i raznomišljenicima. Neko će morati da zakopa ove rovove mržnje...“
Većina učesnika/ca je rekla da je zadovoljna ujedinjavanjem opozicije, ali su neki rekli i to da strepe kako će zgledati eventualna postizborna koalicija sa desnicom (Snežana Tabački). Violeta Đikanović smatra važnim pokazateljem da je „desnica Vučićeva“, to što je stranka Zavetnici odmah odustala od već utvrđenog predizbornog dogovora sa drugim desnim partijama. „Relativno sam zadovoljna. Bolje i ovako nego nikako, da AV „skinemo“. Jako bih volela da dobijemo Beograd.“ (Zinaida Marjanović)
„Nisam uopšte presrećan zbog ponašanja opozicije, pa ni sa ujedinjenjem. Situacija mi liči na crnogorsku. Krupna pitanja, kao što je Kosovo i situacija u BiH i Crnoj Gori, opozicija uopšte nije postavila,“ suprotsavio se dominantnom raspoloženju podrške ujedinjenoj opoziciji-pa i postizbornoj koaliciji sa desnicom, Ivan Srdanović.
Melanija Aleksić koja je jedna od, verovatno, najređih građanki i građana Beograda koji su dolazili gotovo na svaki protest, zadovoljna je ujedinjenjem koje je, po njoj, pokazalo da su opozicioni lideri uspeli da prevaziđu lične sujete: „Jedino je pitanje kako će se to dalje odvijati...“
„Postavaljalo se pitanje zašto je opozicija sada tražila izbore. Ja pretpostavljam da im je bio potreban nekakav „uspeh“ i opravdanje pred građanstvom koje je dolazilo na proteste jer vlast nije, kako se ispostavilo, procenila da je protesti toliko ugrožavaju da bi ispunila i jedan od prvobitno postavljenih zahteva. Prijatno sam iznenađena brzinom kojom je Koalicija napravljena s obzirom na iskustvo koje imamo sa, uglavnom, teškom i sporom gradnjom pro-demokratskih opozicionih koalicija.“ (Nastasja Radović)
„Mic po mic, samo ne korak nazad... Imam i takav bedž.“ (Džana Tepavac)
Ljiljana Mitrović-Duda iako nije išla na proteste („nedovoljno poverenje“ za to), podržava opoziciono ujedinjavanje („Drago mi je. Zajedno smo jači.“)
O Kosovu, pre ili posle izbora?
Dodatna promedba Krausa da mu ipak smeta što se ujedinjena opozicja uglavnom bavi pragmatičnim ciljevima a ne političkim vrednostima, produbila je ovaj razgovor malom analizom da li koalicija Srbija protv nasilja pokazuje da ima jedan opšte prhvatljiv vrednosti okvir za svoje političke ciljeve.
„Pratim. Nisam nezadovoljan. Ali ne vidim da opozicija ima neke vrednosne kriterije. Posebno u vezi sa Kosovom i sličnm temama. Aleksandar Vučić tako sebe može da predstavi kao žrtvu. Bolje bi bilo kada fokus opozicije ne bi bio na Vučiću. Slično se desilo u Sloveniji kada se akcija opozicije fokusirala na Janeza Janšu. Smeta mi i to „otimanje glasača“. Glasovi bi trebalo da se „prave“. Problem slovenačke levice je terenski rad. Ključno je raditi na terenu. Sva sela u Sloveniji su Janšina.“ (Đorđe Balmazović Žole, Beograd/Ljubljana)
Ozren iz Novog Sada (CK13) vidi ovu izbornu situaciju proisteklu iz masovnih zločina u maju, kao „pad“: „Mi od početka protesta ponovo pričamo o izborima. Ni ovi izbori neće biti dovoljni. Zlo se posejalo jako duboko. Glasaću za opoziciju, ali nisam oduševljen...“ On smatra da je i incident u Banjskoj na Kosovu „odgovor na proteste“.
Tamara Spaić se nije složila sa primedbom Krausa kojom je počela ova polemika. Rekla je da opozicja („proevropska“) ima jasne stavove i kada se radi o ratnim zločinima, ali i niz drugih programskih elemenata kojima se, pored kritike vlasti, postavljaju i vrednosni kriteriji kao okosnica njihove kampanje. „Kad Grbović izađe i kaže o Srebrenici niko mu ne „kopa oči“. Oni su napredovali. Vrlo su važne vrednosne postavke na osnovu kojih govore o pravnoj državi, slobodi medija...Vrlo sam zadovoljna što su se ujedinili. Zajedno su radili kroz ove proteste. Taj kontinuitet obećava jednu čvrstu saradnju“. Staša Zajović, međutim, smatra da se opozicija ne izjašnjava jasno oko „teških pitanja“, da se potpuno fokusirala na moguću pobedu u Beogradu a da zanemaruje druge gradove u kojima će se, takođe, održati izbori. Zajović smatra i da se, kroz smanjeni broj protestanata, pokazalo da opozicija nema toliko aktivnu bazu...
U trećoj grupi tema koja se odnosila na predstojeće izbore, debatovalo se o odnosu načela opozicionog delovanja i potrebe ili neophodnosti da se osmišljenom taktikom a ne ugrožavajući opšti vrednosni okvir dođe do što boljeg rezultata. Tu se, odmah, postavilo pitanje da li bi proevropska opozicija u koaliciji Srbija protiv nasilja, trebalo da u prvi plan kampanje ističe svoje stavove o pitanjima normalizacije odnosa Kosova i Srbije, ratnim zločinima, genocidu i sličnim temama za koje se pokazalo da bi mogle da ne samo stvore probleme unutar koalicije stranaka koje do sada nisu imale isti pristup ovim temama, već i da to prenesu na svoje manje ili više sigurno biračko telo.
„Pitanje izlaska na ove izbore i opozicionog angažovanja volim da vidim kao izazov „Lazareve kletve“... Postavlja se pitanje izlaznosti. Ja smatram da je veći procenat izlaznosti nego što se konstatuje.“ (Nenad M. Kostić)
Jedan deo učesnika/ca smatra da bi pitanja Kosova, Srebrenice, odnosa u regionu, trebalo ostaviti za vreme kada sadašnji režim bude bio „deaktiviran“ u svojoj aktuelnoj sveprisutnoj moći.
„Da je pokrenuto pitanje Kosova i Srebrenice ne bi se ujedinili. Zadovoljan sam ujedinjenjem.“ (Stanko Ivkov, Beograd/Vršac)
Kraus kaže da je „večiti optimista“ i da bi kritiku opozicije trebalo ostaviti za posle izbora, uz primedbu da „oni ne govore o svojim greškama“.
Lino Veljak takođe podržava „struju“ koja procenjuje da bi stavljanje u fokus „teških“ pitanja dovelo do osipanja pristalica Srbije protiv nasilja i drugačiji pristup smatra „neodgovornim“: „Ostaviti to za posle izbora, inače se može i prelazak cenzusa ugroziti.“
Tamara Spaić ne deli sasvim mišljenje da bi temu Kosova trebalo izbegavati u predizbornoj kampanji jer, između ostalog, veruje da će je i Vučić nametati. „Opozicija bi trebalo prvo da se dogovori da je za odluke u vezi sa Kosovom potrebno „vreme i edukacija“. Trebalo bi, rekla je dalje, da se prikažu posledice Vučićevog angažmana na Kosovu, da se pomene koliko je Srba za to vreme napustilo Kosovo i koliko ih je danas u zatvorima...“Opozicija bi trebalo da priča o tim ljudima, i sa Severa i sa Juga Kosova. Morala bi da osmisli jedan humanistički i empatičan odnos prema njihovoj situaciji. Da pokaže da je spremna da radi na borbi za bezbednost Srba na Kosovu koji su sada ugroženi kao nekad Albanci. Da pokaže da je upravo Vučić najviše doprineo toj nebezbednosti. Tako bi opozicija privukla pažnju jer nije dovoljno samo obećati vraćanje penzija. A pitanje o nezavisnosti Kosova ostaviti za godinu dana posle ovih izbora. Ja se ne slažem sa mišljenjem da je opoziciona desnica Vučićeva“.
Veljak se složio da će u TV debatama SNS i opoziciona desnica nametati temu Kosova i da je dobar predlog na to odgovoriti izražavanjem empatije i solidarnosti sa sada najugroženijima među građanstvom Kosova.
O „odgovornosti za nadu“
Staša Zajović je, zatim, pitala šta građani (i prisutni ovom razgovoru) mogu da učine za promene. Ona smatra da je važno učestvovati ne samo u glasanju već i u kontroli izbora („Ja ću se ponovo prijaviti za kontrolorku“).
Ona je govorila i o primerima Italije i Španije gde je u prvoj, desnica došla na vlast a druga je uspela da je u tome spreči jednom pro-levom koalicijom na čelu sa socijalistima. U Italiji je nedavno čula da su ljudi samokritični jer su dozvolili pobedu Đorđe Meloni zbog, kako je naglasila, nemara prema značaju parlamentarne demokratije. Zajović, međutim, to ne zabrinjava jer smatra da je italijansko društvo otporno na ekstremizme i da je reč o mobilnom i aktivnom građanstvu. Ona je kritikovala zvanični Zapad koji je, do sada, pokazao da ne mari za demokratiju u Srbiji. Na to je Nenad M. Kostić pitao: „Da li bi opozicija dobila veću podršku da američki ambasador Hil kaže da je za opoziciju? Prestanimo da se vadimo na velike i moćne. Sami smo kovači svoje sreće...“ Spaić se tome suprotstavila, podsećajući na to koliko je bila važna podrška ambasadora zapadnih zemalja onima koji su se oduprli Slobodanu Miloševiću. Ivan Srdanović misli da je opozicija imala vremena da objasni pogubnost politike vlasti prema Kosovu, BiH i Crnoj gori i naglasio „mešanje jedne strane sile-Rusije“ u tu politiku koja će, po njegovom mišljenju, biti aktivna i na ovim izborima. Srdanović se pozvao na značaj međunarodnog priznanja Srbije kao nezavisne države na Berlinskom kongresu 1878. godine koje je, kako je naglasio, „donelo mir“. To je uporedio sa značajem priznanja nezavisnosti Kosova. „U protivnom, imaćemo rat“, smatra on.
Zajović je pitala je pitala „kako se pokazuje odgovornost za nadu“ i zašto nije bilo radosti kada je obznanjeno formiranje Srbije protiv nasilja?
„Zašto nema radosti? Svi smo umorni. Mnogo puta su ljudi iznevereni. Nakon masakra nema veselja. Strašno je da je odgovor na to došao na izborima a ne na neki drugi način. Naša nada je niska, jedva se držimo...“. (Tamara Spaić)
Žole je obećao da će iskoristiti svoje pravo da glasa i da će doći iz Ljubljane, a Violeta Đikanović je postavila važno praktičko pitanje: Kako sprečiti nadiranje fantomskih glasača koje SNS prijavljuje na adrese u Beogradu, a da vlasnici stanova o tome ništa ne znaju?
„Moralno-političko“ pitanje postavio je Nenad M. Kostić: „Da li će biti uslova za lustraciju? Da li će to biti samo osveta koja će dodatno podeliti društvo?“
Nastasja Radović
