Prvi deo: Zapis o groblju, Čifutskoj ćupriji i komšijama kojih nema-projekcija dokumentarnog filma „Komšije kojih nema“ (Adademska inicijativa Forum 10)
Uvodničari: Fahrudin Kladničanin i Aleksandar Kraus
Prisutno: 19 osoba
9. novembar 2023. godine
Dokumentarni film „Komšije kojih nema“ Fahrudina Kladničanina (20 min.) u produkciji Akademske inicijativa ’Forum 10’ Novi Pazar (2016.) otkrio je prisutnima ono što većina nije znala - da je u Novom Pazaru postojala zajednica Jevreja-Sefarda od tridesetak porodica (Konfronti, Papo, Danon, Elsear, Izrael, Benar, Koen, Mentović, Montija...).
Prvi zapisi o Sefardima u Novom Pazaru, kako se tvrdi u filmu, datiraju iz 18.veka, a smatra se da su oni u Novi Pazar prispeli iz Sarajeva preko Dubrovnika, zamenivši, na neki način, dubrovačke trgovce. Od 33 jevrejske porodice, njih tri su, smatra se, bile najbogatije u Novom Pazaru. Nestali su, kao i većina Jevreja u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji, tokom Drugog svetskog rata i Holokausta...
Od njihove materijalne kulture danas postoje ostaci Jevrejskog groblja koje su Nemci devastirali i pretvorili u deponije i mesta za čuvanje konja. „Sramota našeg grada, propustili smo da nešto od toga obnovimo. Mrlja na Pazaru. To bi bio deo istorijata. Trebalo bi sada staviti ploču“, kaže u filmu Ramiz Crnovšanin, predsednik opštine Novi Pazar 1960-tih. On dalje kaže da su Jevreji do 1941. godine imali lep i bogat život u Novom Pazaru i izdvajali se po kvalitetu života od drugih.
Sa nemačkom okupacijom položaj novopazarskih Jevreja se drastično menja -primorani su da nose žute trake, na njihovim radnjama morao je stajati natpis „jevrejska radnja“, sa njima nije bilo moguće sastajati se, a pogotovo ne javno komunicirati, podseća Crnovšanin. „To je sve propisala nemačka ORC Komanda. Postalo je gore kada su se Nemci vratili u Novi Pazar 07. decembra 1941. Krajem marta 1942., za samo tri sata, svi novopazarski Jevreji su zatvoreni. Oko 230 Jevreja je zatvoreno u gradskoj tvrđavi. Tako su gladni i žedni proterani za Beograd, u logor Sajmište i tokom 1942. likvidirani su svi do jednog“.
Od autora Fahrudina Kladničanina smo saznali da je ovaj film bio deo kampanje NVO Forim 10, za obnovu i uređenje Jevrejskog groblja u N. Pazaru i podsećanje građanstva na „komšije kojih više nema“ i život koji se sa njima delio u ovom gradu nekoliko vekova...Tako je Forum 10 uz pomoć gradske uprave i gradonačelnika Nihada Biševca kao i Ministarstva kulture Republike Srbije, obnovio Jevrejsko groblje (restaurisanje preostalih nadgrobnih obeležja, postavljanje ograde sa kapijom i podizanje malog amfiteatra). „Dosta spomenika je, prilikom sređivanja groblja nađeno zatrpano zemljom. Dotle smo imali samo dva uzorka koja su snimili dvojica istraživača iz Izraela. Istraživalo se na groblju 1967. i 1989.“, objašnjava postupak rekonstrukcije i konzervacije Kladničanin. Obnova groblja je trajala od 2018. do 2020.
Ovo, međutim, nije kraj obnove sećanja na novopazarske Jevreje. Novopazarac Jonuz Škrijelj čija je majka Sadija išla u školu i družila se sa vršnjakinjama Jevrejkama, namerava da, kako je pisao list Danas, obnovi novopazarsku sinagogu i u njoj postavi „havru“-spomen sobu. Škrijelju je to i obaveza koju je preuzeo od majke koja se, kako je izjavio, čitavog života sećala svojih ubijenih jevrejskih drugarica. Kladničanin kaže da nisu svi oduševljeni idejom o memorijalu i stalnoj postavci o novopazarskim Jevrejima pa se i očekivana pomoć Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika, neočekivano odužila...
Nedavno je, povodom Dana mira, 21. septembra ove 2023., na mestu sada obnovljenog Jevrejskog groblja održan Javni čas kojem su pored autora projekta, istoričara, lokalnih zvaničnika i gostiju, prisustvovali i Ambasadorka Nemačke kao i velika grupa novopazarskih srednjoškolaca. Većina mladih, ispostavlo se, nije ni znala za to mesto niti za priču o Sefardima koji su nekada - a ne tako davno, živeli u njihovom gradu.
„Važno je ono što govori Crnovšanin. Ovo je primer zajednice gde se dogodilo i loše i dobro. Ima puno takvih mesta...Ali u malo mesta se to obeležava na ovakav način. Najčešće to dobija versku dimenziju. U Beogradu su dva veoma interesantna jevrejska groblja. Na jednom od njih je sahranjen i arhitekta Bogdan Bogdanović. Trebalo bi pokušati da se ovaj film prikaže u Jevrejskoj opštini u Beogradu. I da se-tim povodom, organizuje razgovor. Za ovo što je urađeno u Novom Pazaru, velika je zasluga Fahrudina Kladničanina.“ (Aleksandar Kraus)
Nastasja Radović
Drugi deo: O izraelsko-palestinskom sukobu (razgovor)
Moderatorka: Staša Zajović
„SVRSTAVANJA“ I NESLAGANJA
„Sukob na Bliskom istoku je isuviše složen, opterećen istorijom, traumama, zločinima. Ovo je razgovor u kom bi trebalo da iznesemo na videlo naša (ne)slaganja i sporove na raznim nivoima, a svi delimo zabrinutost i zbog rata, ali i zbog toga što se celokupna javnost, pa i naša scena (levičarska i mirovna) je veoma podeljena. Treba da se suzdržimo i ne reagujemo „iz stomaka“, već da shvatimo tragediju oba naroda koja su iskusila patnje i proganjanje...Trebalo bi da se jako pažljivo slušamo i da ne donosimo apriorne stavove. Pseudo-levičarska kultura „kenselovanja“ je ovde neprihvatljiva,“ predložila je na početku razgovora Staša Zajović. Ponudila je prisutnima da na sajtu ŽUC-a pročitaju ’Dajmo šansu miru/Give peace a chance’ prevode izabranih tekstova o aktuelnoj krizi na Bliskom istoku...Ona je dodala da nema rata koji za posledicu nema svrstavanje na jednu od strana, ali da je ovaj najnoviji izraelsko-palestinski sukob tu pojavu doveo do ekstremnog polarizovanja, do veoma visokog stepena jednostranog svrstavanja. Pojava situacije „ili-ili“ iako se može objasniti, neprihvatljiva je za organizacije koje se bave mirovnom politikom, rekla je.
Sonja Biserko ukazuje da „to nije sada počelo iako je dramatično“. „To nije evropska specifičnost, dešava se u celom svetu.“ Goran Lazin, međutim, smatra da je teza o svrstavanju pogrešno interpretirana: „ Važan je kontekst ove situacije, u koji se stavlja Izrael, a u koji Palestinci. Važno je reći koja je to ideologija države Izrael, kakva je hijerarhija moći koja je uspostavljena, koliko je Izrael privilegovan u odnosu na Palestince. To je situacija aparthejda kao u Južnoj Africi.“
Palestinci se nalaze između čekića i nakovnja: izraelske vojske, koji u ime ‘prava na samoodbranu’ vrši kolektivnu odmazdu protiv palestinskog naroda. S druge strane, teroristička organizacija Hamas pokazao kao prijatelj izraelske vlade Netanjahua, usred krize koja traje mesecima na koji su stotine hiljada ljudi protestovali na trgovima širom Izraela. Masakri Hamasa će primorati Izraelce da se ‘svrstaju’ uz svoju vladu; Hamas se pokazao kao neprijatelj palestinskog naroda, fundamentalistički upravljač Gazom.“ Ona zato smatra da Palestinci u Gazi nisu imali „nimalo šanse da se pobune“. Dakle, Hamas i izraelska ultranacionalistička Netanjahuova vlada su odavno protiv bilo kakve mirovne opcije’, kazala je Zajović.
„Bombardovanje Drezdena-zločin, atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki-zločin, napad Hamasa-zločin, odgovor Izraela-zločin. Hamas je napravio veliku štetu muslimanskom narodu. Doživeli smo naš rat. Žao mi je naroda.“ (Zinaida Marjanović)
Staša Zajović se založila za solidarnost sa izraelskim i palestinskim civilima: ’Važno je saosećati se istovremeno sa palestinskim žrtvama izloženim kolektivnoj odmazdi izraelske vojske i sa žrtvama terorističkih napada Hamasa na kibuce i drugde u Izraelu. Ili pozivajući se na pouke: „Ne možeš da kažeš Drezden, ako ne kažeš Aušvic, Jasenovac ako ne kažeš Srebrenica’ itd. Lazin se onda pozvao na filozofkinju Džudit Batler koja je tražila da se prekine okupacija Gaze...
Fahrudinu Kladničaninu je neprihvatljiva podela na osnovi „ili-ili“, a kaže da je veoma uočljiv „u našem miljeu“ – „veliki naboj antisemitskog diskursa“. Javno mnenje u Srbiji, navodi Kladničanin, zasuto je informacijama da SAD, Kanada i druge zapadne zemlje „sponzorišu napad na Gazu“ i tvrdi da su u islamskoj zajednici „svesni šta je Hamas uradio“. Primećuje i da antisemitizma ima i „kod naših“...
Zajović je naglasila da se često anticionizmom maskira antisemitizam i to je vrlo opasno parafrazirajući Imre Kertesa: „Da li je Holokaust samo jedna epizoda u Evropi ili trajni pečat Evrope?“...Lazin je smatra da to nije tako i da mu nije jasno na osnovu čega je ona to zaključila...
„Kroz istoriju, ima argumenata da se kritikuje država Izrael. Sporno je što je jako teško pronaći rešenje“, reagovao je na prethodnu polemiku Aleksandar Kraus. „Jasno je šta se događa među nama. Toga će biti i na širem planu. I ja sam imao iznenađenje u Savezu antifašista koje nisam očekivao. Tek bi to trebalo da otvorimo, da razgovaramo...“
Snežana Tabački je primetila da se ŽUC u komentarima na društvenim mrežama percipira drugačije, kao „propalestinski“. „Teško mi je da budem opredeljena. Mislim da u Evropi postoji kompleks zbog Holokausta. Da evropske zemlje zbog toga podržavaju Izrael, bez ostatka.“
Nastasja Radović je skrenula pažnju na dva govora Žozepa Borelja, evropskog komesara za spoljnu politiku i bezbednost, u kojima on balansira pristup sukobu na Bliskom istoku, insistirajući na humanitarnom aspektu i stradanju civila na obe strane. „Borelj je u odgovoru na pitanje kada će doći u Izrael, rekao da će to biti onda kada bude mogao da ode i u Ramalu (sedište Palestinske samouprave na Zapadnoj obali).“ Radović je primetila da su ovi nastupi Borelja došli kao reakcija na izjavu Ursule fon der Lajen kojom je, na neki način, svrstala EU na stranu Izraela (prilikom posete Tel Avivu ubrzo posle Hamasovog napada).
RAZUMEVANJE SUKOBA
Sonja Biserko je skrenula pažnju na to da u nekim zemljama postoji i strah od reakcija Muslimanske braće i da je podrška jednoj ili drugoj strani u sukobu ili izbalansiran stav prema okolnostima sukoba, deo kompleksnih odnosa u regionu ali sada već i globalno: „Nisu to sada samo Izrael i Palestina. To je postao okidač za mnogo širu priču...“ Lazin je ponovio svoje ranije stavove i dodao da pravo Izraela na samoodbranu izgleda kao osveta a ne pravda, da se čine zločini nad palestinskim civilima i da je jasno da se radi o „kolektivnom kažnjavanju palestinskog naroda“. Staša Zajović ga je podsetila da je veliki problem i to što Hamas ne priznaje državu Izrael, za razliku od El Fataha koji ima vlast na teritoriji Zapadne obale: „Hamas i Netanjahu su dve strane iste „medalje“. S tim u vezi, važno je setiti se da Benjamin Netanjahu nije osudio agresiju Rusije na Ukrajinu“.
Ona je podsetila i na nedavne promene u odnosima zemalja na Bliskom istoku-početak normalizacije odnosa Saudijske Arabije i Izraela koji je napad Hamasa prekinuo. Hamas je fundamentalistički upravljač Gazom.“ Ona zato smatra da Palestinci u Gazi nisu imali „nimalo šanse da se pobune“: „Ogromne pare međunarodne zajednice idu bogatim Hamasovcima“. Lazin je dodao da raskošni život lideri Hamasa ne vode u Gazi. On smatra da je Izrael država „zasnovana na etničkom čišćenju“ i da je znak fašizacije i to što, kako on smatra, dobijanje izraelskog državljanstva zavisi od religioznog opredeljenja. Ivan Srdanović je na to rekao da 20% građanstva Izraela nisu pripadnici jevrejskog naroda i da su većina od njih Arapi, među kojima i izraelski Palestnci.
„Nedovoljno znam o odnosu Izraela i Palestinaca da bih o tome govorila. Ali, „po osećaju“, ne mogu da podržim Hamas jer su oni teroristička organizacija. Kao važno smatram i to što su se, u danima pred napad Hamasa, u Izraelu desile velike demonstracije protiv odluka Netanjahuove vlade i njegove parlamentarne većine. Verujem da je tačna analiza Boška Jakšića koji kaže da je dosta jaka podela na one koji su bezrezervno za Netanjahua i one druge u Izraelu koji su protiv okupacije Palestinaca.“ ( Violeta Đikanović)
Da nije baš tako teško postati pripadnik jevrejske religije pa ni pripadnik njenog visokog sveštenstva podsetio je-na primeru velikog rabina Isaka Asiela (ranije Nenada Asića), Alekandar Kraus : „ Asić je napravio „gijur“ i prešao iz pravoslavlja u judaizam, u Izraelu je pohađao verske škole i postao glavni rabin Srbije. U Izraelu ima milion i po glasača koji nisu Jevreji i koji imaju svoje predstavnike u Knesetu, izraelskom parlamentu“. On smatra da su sada u sukobu dva ekstremizma-Hamasov i Netanjahuov i ukazuje da je Netanjahu napravio koaliciju sa ekstremnom desnicom pre Hamasovog napada: „Ovaj konflikt će se završiti po Netanjahua loše, desiće se krupna promena. Sve je bliže rešenje o dve države“. Kraus je podsetio i na ubistvo Jicaka Rabina od strane jevrejskih ekstremista i na ekstremizam na obe strane kao na staru a veliku opasnost za postizanje mirovnog rešenja.
UPOTREBA ZLOČINA I „EVROPSKI PRISTUP“
„Oni su narodi koji su pretrpeli kolonizaciju-koja je zajednička tragedija“ (Staša Zajović)
Ljiljana Radovanović: „Prvo mir. Ubijanje mora da stane. Kako bi, inače, moglo da dođe do pregovora?“
Na završetku ovog vrlo dinamičnog razgovora, postavljeno je pitanje o „simetriji zločina i patnje“: „ Da li da brojimo žrtve? Da li su žrtve i jedni i drugi? Da li ćemo da tražimo simetriju i aritmetiku u ubistvima?“, postavila je temu Zajović. Ona smatra da je to opasno: „ Ako govorimo o Hamasu, onda da govorimo i o izraelskoj vojsci. Ako govorimo o stradanju u Gazi, onda da govoriomo i o taocima koje drži Hamas.“
Srdanović je ukazao na etničku sličnost dva naroda: „To su semitski narodi. Vera ih je razdvojila. Nisam siguran da će rat brzo da se završi“. Srdanović primećuje i važnost medijske dimenzije ovog rata u kojoj, za sada, pobeđuje Hamas. „Čini mi se da Hamas dobija medijski rat. Oni zloupotrebljavaju decu. Ne puštaju narod da pobegne. Palestinci nemaju izlaza. Zaboravili smo šta se događalo u Sarajevu, pa žrtve ruskog bombardovanja Alepa, u Siriji.“
Zajović je ukazala i na opasnost relativizovanja Holokausta: „ Edvard Said i drugi palestinski intelektualci kažu da je opasno relativizovati Holokaust.“ Lazin je reagovao da se ne radi o negiranju Holokausta („Holokaust se dogodio“) već o odnosu države Izrael prema ljudskim pravima Palestinaca.
„Po trgovima Evrope se sada produbljuje taj jaz između Jevreja i Palestinaca. I Palestinci imaju naziv za ono što je njima bila katastrofa. To je Nakba...“( Zajović) Ona je upitala može li se, posle ovoga što se dogodilo, još uvek govoriti o mogućnosti rešenja o „dve države“. Zinaida Marjanović misli da do toga neće doći.
Zajović smatra da će neko, svakako, imati koristi od sukoba na Bliskom istoku.
„Iz Rusije je došlo milion i po ruskih Jevreja. Jasno je da je sada, pored ukrajinskog, otvoren još jedan front. Rusi ili podstiču ili stoje iza toga. Putin ima globalno javno mnjenje.“ (Sonja Biserko)
Potom je pročitan tekst Stefana Milosavljevića o tome kako se najnoviji bliskoistočni sukob reflektuje na političku i društvenu situaciju u Nemačkoj. Milosavljević koji živi u Nemačkoj, prikazuje političku i društvenu situaciju kao situaciju u kojoj dominiraju simpatije i velika podrška Izraelu, naročito pre nego što je počela i zahuktala se izraelska vojna intervencija u Gazi. Vlasti su čak zabranile propalestinske proteste i nošenje palestinske zastave i šala. Obrazloženje je da se na protestima slavio Hamas i njegov napad na Izrael (Nemačka Hamas smatra terorističkom organizacijom). U Nojkolnu, delu Berlina gde ima najviše izbeglica, delili su se slatkiši u znak slavljenja Hamasovog napada, na jednu sinagogu je bačen Molotovljev koktel, na nekim objektima (i privatnim kućama), u vlasništvu Jevreja, iscrtane su Davidove zvezde, jevrejska deca iz straha ne idu u škole...Nemačke partije su , sa druge strane, u početku pozvale na javnu podršku Izraelu i počelo se govoriti o „importovanom antisemitizmu“, a političari iz glavnih partija predlagali su izmene zakona o nemačkom državljanstvu kojima bi se uvela novina: da niko ko ne priznaje državu Izrael ne može dobiti nemačko državljanstvo...
I u društvu se podgrevala atmosfera protiv muslimanskih izbeglica-propalestinski protestanti su hapšeni, a ultra desna partija Alternativa za nemačku (AFD) sve to je iskoritila kako bi sebi podigla rejting, ističući da oni već godinama upozoravaju na opasnost od islama. Međutim, prema podatku koji je izneo Tomas Haldenvald (predsednik Federalnog ustavnog suda) ogromna većina registrovanih antisemitskih napada ( 2185 od 2641) pripisuje se nemačkoj ekstremnoj desnici...
Situacija se, bar u medijima, menja sa informacijama o sve većem broju palestinskih žrtava, kaže Milosavljević. „Zabrane protesta u Nemačkoj dovešće do sve većeg antisemitizma, ali i sve otvorenije i legitimnije mržnje prema muslimanima. Političke partije preuzimaju diskurs AFD-a kroz govor o problemu islama“ smatra Milosavljević.
Na kraju je navela (Staša) citat iz dela čuvenog izraelskog pisca Amosa Oza ‘Priča o ljubavi i tmini’ koji pomaže shvatanju tragedije oba naroda - dva naroda koja su iskusila patnju i proganjanje...
„Europa, koja je zlostavljala, ponizila, iskorištavala Arape putem imperijalizma, kolonijalizma, eksploatacije i omalovažavanja – to je ta ista Europa koja je proganjala i diskriminirala Židove i pustila ih ili čak pomogla Nijemcima da ih isele iz domova po čitavom kontinentu, uzduž i poprijeko, i gotovo ih sve istrijebe. No Arapi, gledajući u nas, ne vide šačicu histeričnih ljudi koji su preživjeli holokaust, već novi i oholi pipak kolonijalističke Europe koji se podmuklo vratio na Bliski istok, ovaj put u cionističkom odijelu, s ciljem da ponovo iskorištava, oduzima imovinu i sve opljačka. A mi, sa svoje strane, gledamo u njih i ne vidimo žrtve kao što smo i mi sami, ne vidimo braću supatnike, već antisemite žedne krvi, naciste pod krinkom, baš kao da su se to naši progonitelji iz Europe pojavili u zemlji Izraelskoj i ovili kafije oko glave...
Nastasja Radović
