Propisano sećanje-opasnosti standardizacije u ime ljudskih prava
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 17 osoba
15. novembar 2023. godine
Ideologija vs. ideje ljudskih prava
Dobre i loše strane
Knjiga Lee David „Prošlost nas ne može izlečiti“ (Fond za humanitarno pravo 2021), govori o politikama sećanja, njihovoj standardizaciji i memoralizaciji kao jednima od načina suočavanja sa prošlošću. „Knjiga ima i dobrih i loših strana. Više je loših. Ali, čak i na manje dobrim stranama, ona otvara ozbiljna pitanja“, rekao je na početku svog uvoda, Lino Veljak. On tu svrstava pitanje redukcionističkog shvatanja značenja suočavanja sa prošlošću, kao i postavljanje standarda u vezi sa tom temom koji bi se morali mehanicistički primenjivati...„Uspostavljanje standarda, procedura i protokola podseća me na medicinske protokole. A može se dogoditi da protokol izazove još gore posljedice nego da se ništa ne preduzima.“ Autorka, rekao je Veljak, kaže da je suočavanje sa prošlošću nužno zbog društvene tranzicije, ali je zasnovano na izrazito redukcionističkom shvatanju ljudskih prava. „U pozadini ima nešto što je prešućeno ali prisutno, a to je nepovredivost privatne svojine.“ Time se, smatra on, odbacuju ona ljudska prava koja su afirmisana i na Zapadu (pravo na rad, socijalnu zaštitu, dostojanstven život, obrazovanje...) „Sve to je maknuto u stranu u odnosu na pravo na privatnu svojinu koja je izvor eksploatacije“.
Staša Zajović smatra da autorka kada govori o ljudskim pravima kao ideologiji, oduzima im univerzalost i ogromna dostignuća Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i slobodama. „To su opasne stvari. Ona je tu nekritična ili to samo prenosi.“
„Nisam siguran koliko samo prenosi. Tu se ljudska prava vide i kao identitetska, pa se njima zabranjuje spaljivanje Kurana. Ljudska prava tako shvaćena su samo "zapadnjačka i imperijalistička"“, reagovao je Veljak.
Za Marijanu Stojčić knjiga Lee David je „inspirativna“ i kada se, kako je rekla, sa autorkom ne slaže. „Čini mi se da Lea David - iako stoje neke zamerke, pravi razliku između ideje ljudskih prava i ideologije ljudskih prava. Kad priča o ideologiji ljudskih prava, ona priča o zloupotrebi ideje o ljudskim pravima, za promociju nekih drugih interesa.“
O prihvatljivosti sadržaja
"U Danskoj se, na dve godine zatvora, kažnjavaju oni koji spale Kuran." (Snežana Tabački).
Tabački o svom razumevaju sadržaja knjige „Prošlost nas ne može izlečiti“ kaže: „ Za razliku od Lina, teško sam se probijala kroz teorijski deo. Prvi deo se odnosi na propisano sećanje u vezi sa očuvanjem ljudskih prava. Kaže se da je u proteklih 40-tak godina došlo do uspona „globalnog moralnog sećanja“. Ona kritikuje standardizaciju-normativni pogled na ljudska prava. U „propisano sećanje“ je usađena pretpostavka ljudskih prava i memoralizacije što autorka smatra nedostatkom ili čak kontraproduktivnim. U drugom delu - gde se bavi primenom tog pristupa na jugoslovenski prostor, pokazuje njegovu pogrešnost koja je dovela do oživljavanja drevnih istorija i nacionalističke prošlosti. Autorka tu tvrdi da su sve tri države koje su bile u sukobu, praktikovale ista politička rešenja. Pokazuje argumente protiv moralnog sećanja -kao što je njegovo često praktikovanje na nivou nacije.“
„Prvi deo je knjige je teži i „dosadnjikav“, a u drugom delu ona prikazuje moralno sećanje kao isprazno, ali ne kaže kakvo je sećanje koje bi dovelo do utvrđivanja odgovornosti“, komentarisao je Miloš Urošević. On se ne slaže sa stavom Lee David da je veća važnost kolektivnog od individualnog sećanja: „Ja to ne mislim. Sećanje pojedinaca čini kolektivno sećanje“. Urošević je predočio i deo iz knjige u kojem se upoređuju posledice dva mirovna sporazuma (Dejtonskog i Sporazuma iz Osla): „ U knjizi se pokazuje da je Dejtonski sporazum institucionalizovao podelu uprkos iskustvu zajedničkog života, dok je Sporazum iz Osla insistirao na tome da se približe mogućnosti iskustva zajedničkog života.“ Podsetio je kako na sadržaj Sporazuma iz Osla kojim je, do 1998-e, trebalo da se stvori palestinska država, tako i na Balfurovu deklaraciju iz 1917. kojom Ujedinjeno kraljevstvo podržava stvaranje Izraela na prostorima gde žive Arapi, sa 58% teritorije u odnosu na palestinski deo.
Zajović smatra da Sporazum iz Osla nije u obzir uzeo tri ključna pitanja: upravu Jerusalimom, povratak izbeglica i granice. Ona je skrenula pažnju i na primere iz knjige koji se odnose na saradnju različitih etničkih grupa i gde autorka naglašava da se to dešava u „sigurnim prostorima“.
„Prvi deo mi je bio zanimljiviji. Kada govori o pravima kao idealu, kao alatu-kada govori o zloupotrebama i ograničenjima...“ (Jovana Kolarić, Fond za humanitarno pravo)
Staša Zajović je skrenula pažnju da levičari kod nas pogrešno pristupaju razumevanju ratnih zločina isključivo kao klasno motivisanih. Njene primedbe se odnose i na nedostatak objašnjenja ko bi, u slučaju etničkih zločina, trebalo da vodi moralno sećanje – da li ljudi „sami od sebe“ koji nisu vođeni idejom univerzalnog dobra: „Ona ne dovodi u pitanje druge vrste standardizacije tranzicione pravde-npr. suđenja itd., već samo sećanje. J. Kolarić je dodala da je ’problematično i detektovanje identiteta kao društvene činjenice i istovremeno, prenebregvanje njegovog uticaja. Upitno je i to kako bismo organizovali i na osnovu čega pravili programe – ako ne zovemo ljude iz različitih sredina? Nije tačno da svi oni dolaze kao predstavnici etničkih zajednica“. Zajović je rekla i to da, kako ona smatra, ne stoji autorkina kritika Centra za nenasilne akcije...
„Kada je knjiga izašla bilo je burnih reakcija. Neki su je smatrali metodološki problematičnom. Ja mislim da ta knjiga nije nebitna. Sviđa mi se deo gde žrtve postaju novi heroji.“ (Jovana Kolarić).
„Lea David stalno priča o zaključavanju u etničke identitete, a ona etnički identitet shvata na isti način kao i oni koje hoće da kritikuje. Čak i kod onih koji imaju jak etnički identitet, to ima veze sa kontekstom. Nije isto biti Srbin 1972. i kasnije.“ (Marijana Stojčić)
Nastasja Radović je pomenula kao zanimljivo i kao ono što joj nije bilo poznato, koliko je bilo organizovanih kontakata između Jevreja i Palestinaca, ali da su se često rasprave završavale negodovanjem Palestinaca što je, po njima, tema Holokausta tabuizirana dok je Nakba tretirana kao manje važna i podložna propitivanju...Ona je naglasila i delove gde autorka govori o tome da „mikrosolidarnost“ koja se postigne u radu malih grupa- etnički različitih, kasnije nema efekta niti se širi na zajednice. Takođe, ona smatra važnim da se kritikuje psihologizacija i psihoanalitička analiza ponašanja kolektiva kada se radi o odnosu prema prošlosti. „Autorka naglašava da se individualno i kolektivno sećanje često bitno razlikuju. Ovaj psihološki pristup koji je-kako ona kaže, u duhu psihoanalize iz 1960-tih i koji ona smatra temeljnim za dominantni pristup suočavanju sa prošlošću, redukuje čitav život jednog društva na „spisak njegovih zločina““.
Etnifikacija žrtava
Zajović smatra da je odgovornost na međunarodnoj zajednici koja etnifikuje žrtve i pravi hijerarhiju među njima. Proizveden je stereotip o „idealnoj žrtvi“: “Radi se o transakciji između političkih lidera i udruženja žrtava, smatra Zajović. „Žrtvama se ne daje pravo na novi život, na radost...“ Kao odličnu pomenula je i definiciju Davidove o profesionalizaciji mladih aktivista kao „najbolju definiciju projektno aranžiranih susreta mladih“: „Ukida se mišljenje kao ljudska delatnost u „sigurnim prostorima.“
Jovana Kolarić je primetila da prema jednoj od teorija mira ( prestanak oružanog sukoba nije mir)-Galtungovoj (Johan Galtung), u odnosima Izraela i Palestine ništa nije postignuto. Za mir je tako, rekla je ona, pored održavanja mira i pronalaženja uzroka rata, važno i uspostavljanje instumenata komunikacije koji mogu biti alternativa ratu.
„Izraelci i Palestinci moraju jedni drugima da priznaju razmjere patnje... Na teška pitanja nemamo jednostavne odgovore. Samo konkretni pacifizam i bez navijačkog svrstavanja...“ (Zajović)
Situaciona ljudska prava
Ljiljana Radovanović je pitala kako da se razume pojam „situacionih ljudskih prava“.
Zajović: „Hoće da kaže da nemaju univerzalan karakter. Šta je tu situaciono? Nije jasno. Da li hoće da kaže da je to poštovanje specifičnosti narodnih običaja? To je opasno.“
Miloš Urošević: „Ona tvrdi da su ta prava dovela do podela....“
Jovana Kolarić: „To su liberalna ljudska prava-što znači da su prožeta interesima nacionalnih država.“
Lino Veljak: „Problem je odsustnost ravnomjernih kriterija. Situaciona teorija je dobila na značaju na Zapadu posle napada od 11. septembra. Polazi od prava na tjelesni integritet i život i izvodi izuzetke kada neko ima pravo da ga ugrozi. Recimo u slučaju da pojedinac opremljen eksplozivom može da usmrti mnogo ljudi...“
„Zahvalna sam autorki za mnoge stvari koje sam pročitala u ovoj knjizi. Ali ima i zbrke, terminološke i metodološke. Ona, očigledno, ne poznaje stvari „iz konteksta“...“ (S. Zajović)
Nastasja Radović
