Uvodničar: Dr Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Moderatorka: Nastasja Radović
Prisutno: 19 osoba
22. novembar 2023. godine
Dijalog, kompromis, status kvo
Istraživanje FPN-a o stavovima Srba na Kosovu rađeno je, rekao je Stefan Surlić, zajedno sa organizacijom KASA sa severa Kosova, a uz podršku Amabasade Ujedinjenog kraljevstva. Okvir ovog istraživanje bili su stavovi o nacionalnom interesu, a zaključci su doneseni na osnovu stavova građana/ki na relevantnom uzorku, na osnovu intervjua (akademska zajednica, NVO...) i poređenja odgovora Srba sa Severa i onih sa Juga.
Po pitanjima dijaloga i pronalaženja kompromisa sa Prištinom ili statusa kvo, kao i saradnje sa EU i SAD, Srbi sa Juga su pokazali znatno „tvrđi“ stav nego oni sa Severa:
- saradnja sa EU i SAD (Sever-24,30%, Jug-14%);
- održati status kvo do promene snaga u međunarodnim odnosima (Sever-25,20%, Jug-58,40%);
- rešavanje krize kroz dijalog i kompromis ( Sever-46,20%, Jug-29,80%).
Veliki procenat ispitanih, dalje, smatra da bi Kosovu trebalo:
- da se vrati status AP u Srbiji i uz poštovanje Rezolucije SB UN 1244 (44,10%), a samo 19,80% da bi trebalo prihvatiti Francusko-nemački sporazum.
- oko 33% Srba na Kosovu zalaže se za status kvo u kojem Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova (bez ZSO i bez Srbije i Kosova u EU)-za status kvo je više Srba na Jugu (56,10%) u odnosu na Sever (14,50%).
- stav prema mogućnosti da Srbija u EU uđe bez Kosova je izrazito negativan (90,30%), a što Surlić smatra i posledicom nedovoljne „komuniciranosti“ ove teme među Srbima na Kosovu.
Kada se postavilo pitanje o učešću Srba u kosovskim institucijama a u interesu kosovskih Srba, došlo se do „obrta“ koji Surlić pripisuje porastom integrisanosi Srba sa Juga, od kojih je čak 91,60% reklo „da“, a na Severu svega 8,4%...
O politici sadašnje vlasti u Srbiji, kosovski Srbi su mišljenja:
- Potpuno ispravna (17%),
- Uglavnom ispravna (25%),
- Pogrešna ali ne u smislu statusa ( 34%) i
- Odgovorna politika (25,9%). „Aljbin Kurti tvrdi da Srpska lista nema više od 25% podrške“, komentarisao je uvodničar izvesnu podudarnost Kurtijevih izjava sa rezultatima koje je predstavilo istraživanje.
Konkretni interesi Srba na Kosovu
U istraživanju je Srbima na Kosovu, data mogućnost i da predlože šta bi vlasti u Beogradu trebalo da, prioritetno, urade da bi se njihov svakodnevni život poboljšao:
- 16,5% smatra da bi Beograd trebalo da „uloži“ u iskorenjivanje korupcije, bolji životni standard, iskorenjivanje nepotizma,
- 54% da poveća ulaganja u obrazovanje i zdravstvo,
- oko 60% ispitanih najvažnija im je zaštita nacionalnog i kulturnog identiteta.
Izjašnjavali su se i o odnosu Vlade Kosova prema Srbima:
- oko 84% kosovskih Srba smatra „pogrešnim“ taj odnos,
- svega 2,2% smatra „uglavnom odgovornim“ ponašanjem.
Od vlasti u Prištini Srbi očekuju da implementira pravo na sigurnost njihovog vlasništva nad nepokretnostima (oko 56%).
Stefan Surlić je tu napomenuo da je evidentirano oko 40.000 uzurpiranih kuća i imanja kosovskih Srba, što vlasti u Prištini još uvek tretiraju kao sporno pitanje: „Vlast nekoga ko je uzurpirao imovinu može da iseljava tri puta po zakonu, ali posle toga više nema zakonsku obavezu da sprovede iseljenje.“ On napominje da se, u najvećoj meri, radi o nepokretnostima Srba u Ajvaliji, Gračanici i drugim mestima oko Prištine. On to povezuje i sa učestalim hapšenjima na osnovu optužbi za ratni zločin-za šta su, kako tvrdi, dovoljna dva svedoka. Upadljivo je da su optuženi vlasnici imanja na gore pomenutim vrednim lokacijama.
Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) je uočio tu koincidenciju u 20 slučajeva koji se vode ili su završeni osuđujućim pravosnažnim presudama (slučaj Čede Arsića).
Srbima je, kaže Surlić, jako važno da način funkcionisanja zdravstva za njih ostane isti, a rešenje koje se pominje u predlogu o formiranju ZSO-Srbiji omogućuje da Srbija jedino učestvuje u ulaganju u privatne ambulante. „Srbima je važnije da ostane stari način funkcionisanja zdravstva i obrazovanja nego da se formira Zajednica srpskih opština. Nije im važna samo forma.“
Vučić, Kurti i SPC
Kružok je nastavljen diskusijom o rezultatima predstavljenog istraživanja, ali je pre toga moderatorka pitala Surlića o kampanji koja je vođena protiv njega i još dvoje njegovih kolega. „Sa Filozofskim fakultetom u Prištini gde se predaju i političke nauke imali smo dobru dugogodišnju saradnju. Od 2014. godine, svake godine smo organizovali zajedničke naučne skupove. Jedan od njih je bio planiran da se održi i na FPN-u u Beogradu. Krenula je kampanja protiv nas od strane desničarskih organizacija u Srbiji, sa optužbom sa smo „izdajnici“... U razgovorima sa studentima desničarske ideologije, pitao sam ih da li oni misle da Albanci u Prištini imaju pravo na univerzitet. Da su isključeni iz Ustava Srbije...“
Surlić u odgovoru na pitanje o promenama na vrhu Srpske liste, kaže da su one „kozmetičke“, ali i da se formiraju druge političke grupe koje imaju podršku međunarodnih organizacija. Veruje da na sledećim kosovskim izborima ili izborima na Severu, Srpska lista neće moći da uspostavi onakvu kontrolu kakvu je imala. Problem je, po njemu, izbegavanje mladih ljudi da se bave politikom: „Ima još straha šta će reći sredina, Beograd...Da su „izdajnici“...“
Stefan Surlić procenjuje da je premijer Kosova, Aljbin Kurti, „ojačao po svim elementima“: „Možda to nije toliko prisutno u javnosti. Opozicija i civilni sektor strahuju da on ide putem Vučića. Ojačao je svoj položaj u medijima. Smatra da nezavisni mediji, kao Kljan Kosova/Clan Kosova, ne poštuju zakon. Sad je tema samo Sever Kosova, a Srbiju smatra „malom Rusijom“. Ali, Kurti i dalje ima veliku podršku Britanaca i Amerikanaca.““ Staša Zajović je reagovala svojim stavom o neadekvatnosti uspostavljanja jednostavne paralele između Kurtija i Vučića: „Ne mogu se uporediti Kurti i Vučić po tom „totalitarnom“ kapacitetu. Kurti je populista. On nema kontrolu kao Vučić, ali ima silovit napad na medije“. Ona je govorila i o položaju Albanaca u Preševu koji, prema njoj, ne samo da nisu dobrodošli u Beogradu, već da to nisu ni u Prištini...Surlić smatra brisanje, kako je rekao, na hiljade Albanaca sa juga Srbije iz biračkog spiska, neshvatljivim i „autodestruktivnim“.
Melaniju Aleksić je zanimao status SPC na Kosovu. Surlić je odgovorio da je Miroslav Lajčak nudio model kao što je Lateranski ugovor između Katoličke crkve van Vatikana i Italije, da kosovska policija nema pravo da tek tako ulazi tamo gde su objekti SPC. Kurti je, kaže, tražio „samo evropska iskustva“. Položaj SPC postoji i u Ahtisarijevom planu ali, kaže on, ne primenjuje se. SPC neće samo specijalni status već i isključivo pravo da upravlja srpskom kulturnom baštinom. „Nigde se ne pominje eksteritorijalnost“.
Slučaj Banjske i „stara priča“ o podeli Kosova
Vesna Pešić je primetila da u istraživanju ima dosta „zatvorenih odgovora“. „Šta je to kompromisno rešenje? Jedno se vreme podrazumevalo da je to ZSO. Aleksandar Vučić je oko toga insistirao da bi odložio Francusko-nemački sporazum. Ali, pravi kompromis je pravio sa Tačijem oko razmene teritorija, kada je Mogerini posredovala. Ali je Merkel rekla da nema promene granica...“ Ona se prisetila i razgovora u njenom stanu kada je Dobrica Ćosić, u prisustvu i Nebojše Popova, rekao da je srpski plan na Kosovu „da se uzmu četiri srpske opštine“. „Šta će nam to albansko more?“, citirala je ona Ćosića i dodala: „ Moja dijagnoza je da se radilo samo o Srbima na Severu. Stav Vučića je da ne može neko da dobije celo Kosovo, a neko ništa. Ali nema odgovora na pitanje zašto je on naredio da Srbi izađu iz institucija? Srbi, dva puta, nisu izašli na izbore. Kakva je to strategija? Šta je kompromis, a šta status kvo? Sadašnje stanje je kao u Tadićevo vreme. Moj utisak je da Srbi iz četiri opštine hoće da budu u Srbiji, a oni sa Juga znaju da to ne mogu. Stari plan je na delu. Zato se Srbi sa Severa protive ZSO.“ Ona, dalje, smatra da je Vučić počeo da ruši Briselski sporazum izlaskom Srba iz kosovskih institucija i da on, u stvari, ne želi ZSO jer bi tako priznao da su i četiri opštine na Severu deo Kosova. Vučić je, posle incidenta u Banjskoj, smatra Pešić, izgubio svaki politički kredibilitet. „Nije moguće da nije znao šta rade u Banjskoj. Probao je da napravi zvaničnu priču-da se digao narod protiv Kurtija...“
Surlić kaže da se, iz jednog drugog istraživanja, vidi da većina Srba nije bila za razgraničenje. On je čuo, u neformalnom razgovoru, da Vučić misli da ZSO ne može biti zamena za čitavo Kosovo. „Banjska je, po meni, izlazna strategija. „Prodati“ Srbima bilo kakvu autonomiju“. Za odvajanje Severa su i „najliberalniji Srbi na Kosovu“. Incident u Banjskoj je smatra, prikazan kao pokušaj Milana Radoičića da pokaže da je hteo ali nije uspeo da odbrani Srbe. Koji su, smatra on, to od Radoičića očekivali. „Tako su Radoičić i njegovi ljudi postali „heroji“.“
„Kosovo kao autonomija u Republici Srbiji? Da li ih je neko pitao- kako? Kod nas je pravi rodoljub onaj koji odbija realnost. Koliko primera znamo da se teritorija koja se ratom otcepila od matične zemlje dobrovoljno vratila? Kada će se Južni Tirol vratiti Austriji? Kada će Arizona i Teksas postati Meksiko? Nikada. Elementarna je obaveza političara da ljude vodi ka realnom cilju. Ovo je kardinalni zločin.“ (Nenad M. Kostić)
Surlić napominje da Predsednik Srbije nikada javno nije jasno rekao šta podrazumeva njegova ideja o razgraničenju, ali je kad je shvatio da je za relativno mali procenat Srba u Srbiji to prihvatljivo, odustao. I zbog toga što je video i da bi, istivremeno sa realizacijom plana razgraničenja, padao i broj njegovog biračkog tela.
Uvodničar je govorio je i o poražavajućim demografskim podacima kada se radi o Srbima na Kosovu. Posle događaja u Banjskoj, iselilo se oko pet hiljada Srba, a mnogi su decu preselili u škole u Srbiji. „Ako se nastavi trend smanjenja stanovništva, mi za deset godina, više nemamo ovu priču.“
Nastasja Radović
