Budžet Srbije 2023. - 0,66% se izdvaja za kulturu a 14,8% za vojsku i vojnu industriju.
Jelena Đorđević, kulturološkinja:
Budžet za kulturu Srbije 0,67% od ukupnog budžeta, najniži u regionu: za ovaj režim sve što je iznad banalnosti estrade i prevaziđenih nacoalističkih i tradicionalističkih diskursa i praksi, ne postoji. Ova vlast ne hapsi, ali ponižava, ponštava, izopštava kulturu iz društva. (NIN, 12.10.23.)
Gorčin Stojanović, reditelj o kulturi:
U Srbiji je prigodničarska kultura važnija od onoga što je temelj nacionalne kulture.
Nije slučajno što su pozorišta puna, jer se ljudi u teškim vremenima okreću trajnim vrednostima.
Morali bismo da napravimo takvu kulturnu klimu u društvu, da suočavanje sa zločinima počinjenim u ime zajednice kojoj pripadaš bude deo prirodne kulturne potrebe. Prosečan srpski nacionalista ne treba da ide i kleči u Srebrenici. On treba da bude svestan da je to najtamnija tačka naroda kome pripada u poslednjih 150-200 godina I da je ona proizvod određenog kontinuiteta.
(NIN, 13.6.13.)
V. Ljosa – intervju
U odnosu na ‘modernu kugu’ (autoritarnost i korupcija) književnost može da bude sredstvo za proširenje vidika. Umesto provincijalnih pogleda i predrasuda, literatura otvara horizonte. Čitanje romana jedna je od najpodsticajnijih aktivnosti ljudskog duha, nezamenljiva za formiranje građanina u modernom demokratskom društvu. Književnost je najbolja učiteljica demokratije.
- U civilizaciji spektakla ljubav je postala tako banalna, tako površna i frivolna da je izgubila ne samo svoje tajne nego i svoje rituale, svoje protokole koji su joj davali misteriju i bogatstvo u ljudskom iskustvu. Ukoliko ljubav izgubi svoju tajnovistost, pretvara se u ništa drugo do u zadovoljenje seksualnog nagona.
- Danas je najvažnije da nas nešto razveseli i zabavi. To je ono što tražimo u umetnosti, književnosti, muzici. Ovo vodi do konfuzije, banalizacije, površnosti i tako ideja kulture nestaje.
- Najvažnija funkcija kulture je da održi kritički duh. Kultura pokazuje da je svet nesavšen, bolestan i ispod ljudskih težnji. Zahvaljujući tom nezadovoljstvu prema svetu, zahvaljujući toj kritičkoj sposobnosti, došlo je do progresa. Sa nestankom takve vrste kulture, kritički duh slabi, nestaje i dobija se društvo koje potpuno kontrolišu tehnika, zabava i nauka. Onaj ko je izgubio svoju kritičku snagu naspram sveta, može lakše da bude manipulisan i potčinjen.
(NiN, 10.7.14.)
Markes – intervju (Milan Balinda, 064. 5102148)
Markes (1927-2014.); Nobelova nagrada za književnost 1982.
22. septembra 1976: Borhes je bio u zvaničnoj poseti kod generala Pinočea. 'Ovo je jedna nezaslužena čast biti primljen kod vas, gospodine Predsedniče. U Argentini, Čileu i Urugvaju spasavaju se sloboda i red. To se događa na kontinentu u kojem anarhizuje i rovari komunizam', rekao je Borhes. Švedski Nobelov komitet je izbrisao ime Borhesa kao kandidata za Nobelovu nagradu.
'Ako nema žute ruže u vazio na stolu, Markes ne može da napiše ni pola reda. Takvu žutu ružu nosio je na karpiskoj košulji gvayabera na dodeli Nobelove nagrade.
'Kad završim knjigu, ona prestaje da me interesuje. Kako je rekao Hemingvej, to je mrtva lav'
'Nema ničeg goreg nego produžavati priču. Ako ne možeš da ispričaš priču na jednoj strani, ili ima nečeg suvišnog ili joj nešto nedostaje'.
Marković: O moralnoj kapitulaciji intelektualne elite u Srbiji
‘Razumem da postoje ucenjeni ljudi, oni koji su iz nekog razloga i straha ili moraju da prehrane porodice, pristali na svaku vrstu odustajanje od istine. Ali, mene zanima šta se posle toga dešava sa njima, šta se odigrava u njima. To je za mene prava drama jer loša savest razara, priznali to ili ne. Njihovi životi su upropašteni, makoliko para i privilegija zgrnuli. Oni su krpe. Poznajem neke umetnike koji su to sebi učinili. U poslednje vreme se pojavljuju novi, oni su postali moralne nakaze. I što je najgore, to im nimalo nije pomoglo u umetnosti. Naprotiv…
Režim pokušava da na svoju stranu prevede umetnike jer im oni ‘garantju’ da su normalni, regularni. To im ponekad uspeva, jer pohlepa ne bira, ima ih i među mojim kolegama. To je najveći greh kolaboranata – što daju legitimitet štetočinama. Oni gube radost stvaralaštva… (Danas, 26.7.22.)
Neobrazovanje može narodu doći glave
Solidno obrazovanje podrazumeva stalno čitanje beleristike i drugih knjiga, odlaženje u pozorište i na izložbe, zainteresovanost za politička i društvena zbivanja, ali pre svega pismenost. Obrazovanje je potreba za razmenom mišljenja, stalna diskusija, ravnopravost u iznošenju stavova i mišljenja o konkretnim pitanjima itd.
Funkcionalna nepismenost je jedna od osnovnih odlika u Srbiji. Osnovne osobine ljudi u Srbiji su: neljubaznost, nabusitost, netrpeljivost, namrgođenost – sve ono što se u civilizovanom svetu smatra nepristojnim. (Danas, 11.10.22.)
Mišljenje – delikt
U Srbiji je danas postao problem sam čin mišljenja. Ljude koji misle režim doživljava kao najveće protivnike. Ta racionalna manjina, koja se još nije predala, permanentno je na stubu srama. Pre svega, javne ličnosti koje ne žmure pred stvarnošću. Protivnika treba poniziti, dehumanizovati, poništiti kao ljudsko biće… (NIN, 23.3.23. Nebojša Milenković)
‘Za neprijatelje se biraju oni koji misle i promišljaju. Možda greše, ali bar pokušavaju’ (S. Surlić)
