Uvodničari: Staša Zajović, Andraš Rožman (Slovenija) i Lino Veljak (Hrvatska)
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 19r 29.05.2024. godine
Staša Zajović je, na početku je termin 'rodna ideologija', koji je lansirao Vatikan postaje vokabular i zborno mesto raznih konzervativaca, nacionalista, homofoba koji se politički udružuju u tzv. antirodne društvene pokrete. Prvi talas antirodne ideologije usmeren je protiv donošenja Zakona o istopolnim brakovima. Zanimljivo je da u Španiji usvojen još 2005. Zakon o homoseksualnim parovima, što je izazvalo ogorčenost Katoličke crkve, tako da se Biskupska konferencija/BK obratila kralju Huanu Karlosu da ne potpiše zakon. A kralj je uzvratio: Ja nisam kralj BK, ja sam kralj svih Španjolki i Španaca'. Ovaj čin kralja bio je ogromna koheziona sila- ključna za LGBT pokret. Ubrzo je usvojen i Zakon o usvajanju dece u homoseksualnim parovima.
Na globalnom planu, na čelu ofanzive protiv rodne ideologije su hrišćanski radikali iz SAD-a. U Putinu su dobili najvećeg saradnika jer ga smatraju globalnim zaštitnikom 'tradicionalnih vrednosti'. Ona je nastavila, navodeći načine na koje zastupnici patrijarhata pokušavaju da prikažu navodne opasnosti od rodne politike i rodne ravnopravnosti. „Žandar obnove svetskog patrijarhata je Vladimir Putin. To je jedna od njegovih najvažnijih alatki za destabilizaciju Evrope.“
Konzervativna i za žensko zdravlje posebno je opasna Agenda Evropa-rekla je ona, ultrakonzervativna mreža organizacija bliska Katoličkoj crkvi-koja je posebno delatna u Poljskoj i Hrvatskoj, a koja pokušava da povrati „prirodni poredak“ kada se radi o odnosima između polova, da suspenduje ili ograniči pravo na abortus, kontracepciju i obustavi zakonsku emancipaciju gej i trans osoba. Ova grupa seksualnu revoluciju označava kao „nastranu“ pojavu, a podatke o femicidima i nasilju u porodici isfabrikovanim...
Ova mreža (Agenda Europa) se nada se da će Tramp pobediti i da će im to biti najveća politička podrška. U toj mreži su i mnogi Trampovi ljudi, najviše advokati. U mreži su aktivni i pripadnici Ruske pravoslavne crkve, tj. oni koji su najviše doprineli izradi Putinovih zakona protiv ženskih i LGBT prava. Zna se da Rusija i finansijski podržava i ovu mrežu, kao i najveći deo ultradesnice u Evropi. Na nivou UN lobisti iz ove mreže izglasali su ultrakonzervativne rezolucije u vezi sa reproduktivnim pravima.
Ali, kaže, i u današnjoj EU se vodi borba da se očuvaju gej i trans-rodna prava. „Španski premijer, socijalista Pedro Sančez, je pod stalnim udarom ultradesnog Voksa i Agende Evropa. To je čak stiglo dotle da ga ultrakonzervativci napadaju tvrdeći da je njegova supruga trans-rodna žena. Ali, istovremeno, i za njenu, navodnu, koruptivnost. Antirodna politika je jasna i u sličnim tvrdnjama o promeni pola Brižit Makron.“
Koliko je jaka ultrakonzervativna struja u politici ali i Vrhovnom sudu SAD, pokazuje odluka tog suda iz 2022. kada je Sud, rezultatom glasanja 6:3, ukinuo pravo žena na abortus na nivou SAD koje je priznato 1973. Tadašnji Sud, u presudi „Ro protiv Vejda“, priznao JE pravo na abortus kao ustavno pravo svih žena u SAD, pozivajući se na 14. amandman Ustava SAD koji, između ostalog, govori i o pravu na slobodu i privatnost...
U Deklaraciji Dignitas infinita (Neizmerno dostojanstvo) usvojena u aprilu 2024. – Vatikan osuđuje abortus, protivi se eutanaziji, kao i rodnim teorijama. Rodne teorije su opisane kao ideologija koja 'zamišlja društvo bez razlika među polovima, čime ukida temelj porodice'.
Na žalost, i Papa Franja osudio rodnu teoriju kao neprihvatljivu za hrišćansko učenje. Rekao je da je to ideologija koja ukida razlike između muškarca i žene.“ Papa je tada rodnu ideologiju ocenio opasnom i neprihvatljivom za Crkvu jer „svet čini istim“. Ona smatra i da napadi na rodnu ideologiju imaju duboko ultrakonzervativne, antiemancipatorske ideje i stavove i suspenduju teško izborena prava žena na reproduktivno zdravlje i slobodu odlučivanja o svom telu.
Što se tiče Srbije radi se o združenoj ofanzivi SPC-a i države protiv rodne ideologije kroz: „upad“ u udžbenike biologije: Patrijarh Porfirije je tražio (mart 2023.) da se sve u vezi sa tumačenjem pola i roda) jer se u njima ‘propagira homoseksualizam i transrodnost maloletnim licima’. Patrijarh Porfirije nastavlja antirodnu ofanzivu stalnim napadima na sve što ima veze sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, posebno sa rodno osetljivim jezikom, smatra da je to ‘nasilna primena tzv. džender ideologije’ - a ombudsman Zoran Pašalić, podneo je zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti.“ Ultrakonzervativnim stavovima pridružili su se i srpski lingvisti na čelu sa Maticom srpskom itd. Beogradski dani porodice pod pokroviteljstvom ex gradonačelnika A. Šapića je tu jadnu kič kampanju predstavio kao 'kontraparadu paradi homoseksualaca i biseksualaca'. To je dvomesečna predizborna kampanja SNS, novac je iz budžeta grada i to plaćaju svi stanovnici Beograda.
„Vođstva HDZ-a i Domovinskog pokreta slažu se u odbojnosti prema rodnoj ideologiji...Ne znamo kako će izgledati njihov dogovor u vezi sa tim. Ali, ne verujem da je moguća deratifikacija Istanbulske konvencije...“ Lino Veljak je govorio i o zloupotrebi prigovora savesti koja dovodi u diskriminatoran položaj žene koje ne mogu da plate intervenciju abortusa u privatnoj lekarskoj praksi. „Ljekara koji se pozivaju na prigovor savjesti kada se radi o pravu žena na abortus, u Hrvatskoj, ima oko osamdeset odsto.“
Andraž Rožman, pisac i aktivista nezavisne scene u Ljubljani, govorio je o svom „razvojnom putu“ i saznanjima koja su ga dovela do toga da se danas deklariše kao „nebinarna osoba“. On je kao katalizator za svoje „buđenje“ naveo nasilje kao mejnstrim karakteristiku „muškosti“: „Ispadam kao da sam CIS, a ipak nisam. CIS muškost se izražava kroz mačizam. Što meni nije blisko. To ne bi trebalo da bude tako, već nekom mekoćom. Shvatio sam da nisam oženjen, da ne pijem, da nisam agresivan...Pitao sam se: Da li sam ja to bio u CIS teroru binarnosti? Kada sam bio žrtva, a kada počinilac nasilja?“
On dalje kaže da je verovatno „bio oboje“ – i žrtva ali i počinilac i postavio je sebi pitanje kako da izađe iz te binarnosti koju mu je nametnuo uobičajen kontekst u kojem funkcioniše njegov pol? „Pa ja ne želim da budem binaran. Ne želim biti „muški“. Sad imam drugačije društvo. Shvatio sam da je binarnost nužno radikalan stav. Ja mislim da je binarnost neprirodna, a nebinarnost prirodna. Dosad sam bio hetero-ali to je nepotrebno naglašavati. Imaš ljubav prema čoveku. Uvek idem iz radikalnu jednakost.“
Zajović je pomenula i „slučaj Nemo“, švajcarskog pobednika ovogodišnje Evrovizije koji je, kako je rekla, izazvao moralnu paniku jer se javno predstavljao kao nebinarna osoba.
„Vuk Karadžić i Đura Daničić su Sveto pismo preveli po svim standardima rodno-senzitivnog jezika. Taj prevod je prošao i cenzuru, neizmenjen.“ (Dragomir Olujić)
Tamara Spaić je primetila da i novinarke- i one sasvim dobro obrazovane, ne žele da koriste rodno senzitivan jezik-čak i u nezavisnim medijima. „Zato što je ženski rod viđen kao nižerazredan.“ (Staša Zajović)
Pred još jedne izbore u Srbiji-želje, osećaji i razmišljanja
U drugom delu Kružoka, razgovaralo se na temu: „Kako se osećate pred izbore?“ Razgovor se odnosi na lokalne izbore za Beograd, Novi Sad, Niš i još blizu 80 gradova i opština u Srbiji-a koji će se održati 2.juna. Na te izbore izlazi samo deo opozicije iz koalicije Srbija protiv nasilja (Biram borbu), dok njen drugi deo neće izaći na izbore u Beogradu, ali hoće u nekim drugim gradovima i opštinama (glasali za bojkot ovih izbora).
„Ima li opozicija ikakve šanse? Neki su očajni. Ne očekujem pobedu, ali očekujem da u nekim gradovima i opštinama opozicija dobije i natprosečnu većinu. Ne bi bilo dobro da opštine ostanu bez opozicije“, rekla je Snežana Tabački. Tamara Spaić nije optimistična jer je, i u svom bliskom okruženju, suočena sa upornim argumentovanjem zašto bi ove izbore trebalo bojkotovati, bez obzira na to što je argumentacija i faktički netačna (odnosi se na navodnu dilemu ko može da bira a ko može da se kandiduje- u vezi sa dogovorenim izmenama Zakona): „Ni ja nisam oduševljena ovakvim tipom demokratije jer sam za direktnu demokratiju...“
Melaniji Aleksić je najvažnije kakav će rezultat biti na opštini Čukarica kojoj pripada i Železnik gde ona živi. Nada se promeni, iako je u svojoj zgradi uočila i „fantome“: „Glasačke listiće dobijaju i deca i unučići stanara koja žive u inostranstvu, gde su i rođena...“
Nikola Trajković, student sociologije iz Zaječara, podseća nas da u Zaječaru gradonačelnik Boško Ničić, nije među onima koji su podneli ostavke. A nije ni vreme da se u Zaječaru održe redovni izbori. On je rezervisan prema opozicionim partijama i pita se da li je dobro bilo ko da dođe umesto sadašnje vlasti-„ako nismo saglasni u kom pravcu se krećemo...“
Olujić je ponovio da nikad ne glasa, iz načelnih razloga, a Violeta Đikanović kaže da „nema iluzija o promenama“. Ona se prijavila za kontrolorku u biračkom odboru, ali nije zadovoljna organizacijom i pripremom za taj posao. I Spaić je kontrolorka, ranije je išla i na obuku: „Važno je razbiti famu da su nepobedivi.“ Za Ljiljanu Mitrović je velika izlaznost na decembarskim izborima znak da ljudi žele promene: „Sad će biti ili tesno ili pobeda opozicije. Na Voždovcu nisam sigurna.“
„Pesimistkinja sam po tim pitanjima. Inače, pričam sa narodom. Iako znaju šta se dešava, ipak glasaju za režim. A ima i onih koji se, iako su bili za izbore, pitaju se da li sada da izađu-jer se opozicija pocepala.“ (Ljiljana Radovanović)
„Bila bih presrećna da pobede bar u jednoj opštini u Beogradu. Paklena je situacija za opoziciju. Čak se čini da i Junajtid medija podržava bojkot...Teško je uspostaviti procedure u Srbiji. U Crnog Gori i u Severnoj Makedoniji nema više neregularnosti. Ne želim da ogovaram opoziciju, na ovu koja izlazi na izbore. Nemam nikakve posebne zahtjeve prema njima.“ (Staša Zajović)
„Svakako ću izaći na galasanje, mada sada ne znam i za koga ću da glasam. Posle ovog cirkusa sa Rezolucijom o Srebrenici... A moje drugarice u svojim zgradama dobijaju glasačke listiće za ljude koji tu ne žive već 30 godina...“ (Zinaida Marjanović)
„Ima li neka opština gde ne vlada SNS ili neko njemu lojalan? Nema. I zato bi trebalo izaći na ove izbore.“ (Džana Tepavac)
„Nikada nisam bio za bojkot. „Bolje išta nego ništa“. Bojkot 2020-e je bio greška. Ali mi se sada ne sviđa u toj opozicionoj „revolucionarnoj“ retorici što se propagira nekakva velika pobeda. Oni glume revolucionarnost. Teško da ćemo skoro ostati bez SNS. Možda će se morati uspostaviti i neki vid saradnje sa njima. Ne može se očekivati da Aleksandar Vučić uzmakne. Možda će on, za par godina, za formiranje vlade tražiti i pomoć opozicije.“ ( Ivan Srdanović)
„Bez suočavanja sa teretom zločina, nema nikakave šanse. Nema promjena na mentalnom ili psihološkom planu. Nije isto procesuiranje za genocid u Srebrenici i za organizovani kriminal. Društvo je uronjeno u sadašnjost. Da li će RTS prikazati film „Quo vadis, Aida“? Ovih dana gledamo i nemačku ambasadorku koja učestvuje u Vučićevoj funkcionerskoj kampanji.“ (Staša Zajović)
„Živela sam i radila u Nemačkoj u neka bolja vremena u toj zemlji. Poremećena je ravnoteža koja je dugo bila-u smislu sigurnosti, egzistencije...Ekonomska je kriza u Evropi. Razne zemlje imaju svoje interese...“ (Dunja Hadžiomerspahić)
Nastasja Radović
