Uvodničar: Miloš Urošević
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 16 osoba
12.06.2024. godine
Film „Zona interesa“ (The Zone of interest-SAD, V.Britanija, Poljska 2023), reditelja Džonatana Glejzera, kao predložak je imao roman Martina Ejmsa u kojem se govori o privatno-porodičnom životu komandanta Aušvica, Rudolfa Hesa, njegove žene Hedvig i njihovo petoro dece. Miloš Urošević je u uvodu naveo i imena glavnih glumaca-Sandre Huler (Sandra Huller) i Kristijana Fridla (Christian Friedel). Za razumevanje filma naveo je teme odgovornosti, saučesništva i „banalnosti zla“...
U uvodu je postavljeno kao bitno pitanje - kako se odupreti dehumanizaciji žrtava. Snežana Tabački je napomenula da je sintagma „zona interesa“ (za one koji ne znaju), izraz korišćen da se označi pojas oko logora koji je od posebnog interesa za funkcionisanje logora i onih koji njim rukovode. „Zbog toga je iseljeno oko devet hiljada ljudi koji su živeli ranije na tom području. Postoji i dalje Heseova kuća koja se koristi. Reditelj Glejzer je hteo da sagradi kuću u tom području za potrebe filma, ali mu nije dozvoljeno. Kako je rečeno „zbog zaštite mesta“. Radnja filma je smeštena u 1942. godinu.
U razgovoru je primećeno i da je malo filmova koji kao ovaj Glejzerov (dobitnik više nagrada Oskar 2024.) prikazuje život nacista i njihovih porodica. Kao tematski sličan, poment je film „Dečak u prugastoj pidžami“ (po romanu Džona Bojna, u režiji Marka Hermana, SAD-V.Britanija 2008).
Staša Zajović je predložila okvir debate, posle gledanja filma: „banalonost zla“, odgovornost i saučesništvo, kolektivna krivica.
Za Tabački je najzanimljivije to što u kompoziciji filma dominira kontrast logorskoj pozadini-„stalno leto“...U filmu su joj ostali nejasni neki kadrovi-posebno oni crno-beli u kojima devojka oko logora ostavlja jabuke, a onda uzima neke stvari ostavljene-možda za nju... Tu su, po njoj, i delovi filma u kojoj Hes svojoj deci pred spavanje, čita bajku „Ivica i Marica“ (što sigurno nije slučajno jer jedno od dece-u bajci, gura vešticu u užarenu peć-prim.N.R.)
„Mučan film i pomalo razočaravajući. Jasno je šta je autor hteo da kaže. „Zona interesa“ je njihov lagodan život“, komentarisala je Violeta Đikanović.
„Meni je važna ona scena gde Hesova žena proba luksuznu bundu neke logorašice...Tu je primenjiva teza o „voljnom i nevoljnom neznanju“. Ona kaže mužu da je on jedini koji je izvršavao naređenja. Nikola Trajković se slaže sa razumevanjem „banalnosti zla“ ali smatra da to počinioca ne oslobađa odgovornosti. „To je, na neki način, i stav autora filma. U onom momentu kada majka Hedvig, odlučuje da-ne oprostivši se od kćerke i unuka, ode na brzinu i napusti njihovo luksuno gostoprimstvo.“
„Ovde je jasno prikazano kako porodica može postati kolevka fašizma“, zaključila je Tanja Marković, a na pitanje Zajović zašto je na sadržaj ovog filma i njegove aktere moguće primeniti zaključak Arent o banalnom zlu visokih izvršilaca Holokausta kao što je Adolf Ajhman, Marković kaže da u filmu vidimo jednu običnu nemačku porodicu kojoj je jedino stalo da im bude dobro i koriste i ovakvu priliku za to...
„Hana Arent je pogrešno shvaćena kada je rekla da se u slučaju Ajhmana radi o pojavi „banalnosti zla“. Može li teorija o „šrafu i zupčaniku“ da oslobodi odgovornosti? Ja razumem, ali ne mogu da prihvatim njenu teoriju o zlu koje je banalno. Da li počiniocima najvećih zločina sudski postupak može vratiti ljudski integritet?“, ponovo je Zajović „polemisala“ sa Arent. Marković smatra da „ideologija napravi takvu situaciju-da čitav narod postane zao.“
„Mislim da je „masovnost“ zla odnosno njegova banalnost u vezi sa onim kako Hana Arent vidi totalitarizam kao izuzetan poredak. Ona o tome piše u svom delu „Izvori totalitarizma“. Samo Treći rajh i SSSR su, po njoj, totalitarni sistemi...“. Skrenula je pažnju na Arent razumevanje totalitarizma kao zanimljivo polazište za razumevanje njene teze o „banalnosti zla“, Nastasja Radović. Zinaida Marjanović smatra zaraznost i masovnost nacističke ideologije okosnicom njene zle „banalnosti“...
Đikanović skreće pažnju na scenu u filmu u kojoj Hedvig Hes deli oduzetu odeću svojim sluškinjama-Poljakinjama...
Zajović u razgovor onda uvodi „odsustvo mišljenja, kao važan aspekt-uslov za činjenje zla „običnih“ ljudi. „Što se više kritički misli, to se ono više suzbija. Otkad je nastalo u historiji čovječanstva-od Prosvjetiteljstva nadalje, krenulo se sa tim da je ljudska osobina i pravo kritički misliti. Nacizam ide protiv toga...Ljudi se svode na šrafove, ali oni nisu demoni-vole decu, životinje...Kao i Hitler. Vrlo su rijetki slučajevi sadista. Oni su najčešće među kapoima, u logorima...Mašinerija zahtjeva samo poslušnost i slušanje naređenja. Postoji moralna odgovornost cijele zajednice koja je pala u nivo zoologije...Ali, ona nije moguća bez obnove kritičkog mišljenja... (Lino Veljak)
Staša Zajović podseća da Hana Arent u svojoj knjizi tekstova sa suđenjja Adolfu Ajhmanu-„Ajhman u Jerusalimu“, ponavlja da on nije vezan ni za kakvu ideološku matricu, da „nema nikakvog razmišljanja“. Aleksandar Kraus kaže da-kada se radi o našoj situaciji, nedostaju razgovori o demokratiji gde bi se prakse demokratije i kritičkog mišljenja povezivale.
Razgovaralo se i o različitim istorijskim primerima dolaska na vlast kreatora banalnog zla: demokratskom procedurom-izborima (Hitler, ovde Milošević) i iskustva Latinske Amerike gde su vojne hunte došle na vrh, državnim udarima...Ivana Srdanovića zanima kako su i da li su stanovnici Ljubovije razmišljali o onome što se moglo predvideti da se događa sa druge strane Drine...
Iz razgovora:
Tanja Marković: Vilhelm Rajh i Frankfurtska škola su se prvi bavili time zašto su Nemci odgovorili na nacizam. Deca su vaspitavana za poslušnost...
Nastasja Radović: „Pruski duh“...
Tanja Marković: U oblasti socijalne psihologije, Stenli Miligram je napravio eksperimente koji pokazuju koliko je jaka poslušnost autoritetu...
Ivan Srdanović: Nisu svi znali da će Slobodan Milošević izazvati ratove.
Lino Veljak: Bilo je „I posle Tita-Tito!“ Autoritarni način mišjenja. U Miligramovom eksperimentu u kojem glumci prikazuju-glume bolne efekte onoga što u njima izazivaju potezi drugih učesnika/ca u eksperimentu, samo je 20% njih odustalo od daljeg upražnjavanja eksperimenta sa korišćenjem „elektro-šokova“...
Snežana Tabački: Sve vreme imam osećaj da nam reditelj filma pokazuje da glavni akteri filma nisu nikakva čudovišta. Već da su to „divni malograđani“ koji ne znaju ništa i da su zato „banalni“. Ima jedna pesma Leonarda Koena o tome kako mi percipiramo čudovišta...
Nikola Trajković: Šta je alternativa za banalnost zla? „Banalnost zla“ mi je teza antropološkog optimizma. Koja je alternativa? Jer i bez toga, čovek može da počini zlo...
Dehumanizacija žrtve jeste deo banalizacije...
Marko Čonjagić: Ne postoji banalnost zla. Sve dolazi iz tradicije. Vidimo da deca nose uniforme. Kod svih velikih imperija postoji pogrešna interpretacija tradicije...
Nastasja Radović
