Uvodničarke: Konča Martin, Jolanda Rulije
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 20 osoba
9.10. 2024. godine
Tereza Avilska kao savremena inspiracija
Konča Martin (Concha Martin) iz Madrida i Jolanda Rulije (Jolanda Roullier) iz Santandera, članice Žena u crnom u Španiji, govorile su o aktivnostima španskog ŽUC-a (posebno kada se radi o sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku), kao i o aktuelnoj političkoj situaciji u Španiji. Razgovor je, međutim, počeo pominjanjem Tereze od Avile/Teresa de Avila, za ženski pokret inspirativne srednjevekovne monahinje, autorke i sholastičarke, u katoličanstvu- i čuvene svetice...Monahinja Tereza koja je u 15. veku osnovala više ženskih manastira bila je, kako je rekla Konča Martin, veoma progresivna za svoje doba. Ipak, u vreme fašističkog perioda istorije Španije, na nju se često referirao Frankov režim. To je jedan od razloga zašto joj španska levica nije posvetila dužnu pažnju, smatra Martin...Tereza Avilska-rođena u sredini imućnih ljudi, zavetovala se na siromaštvo, prihvatajući u svoje manastire kako siromašne devojke tako i one iz bogatih kuća. Bila je izuzetno društveno aktivna- u preko svojih oko 25.000 pisama obraćala se raznih moćnim pojedincima i institucijama srednjevekovne Španije, sugerišući šta bi i kako trebalo uraditi. O tome je pisala i španskom kralju...U jednom od pisama kralju Filipu Drugom, ona mu sugeriše da bi novac namenjen vojsci trebalo da preusmeri u civilne svrhe. Lino Veljak smatra da je „bila na rubu da je spale kao vješticu“, ali je nekako izbegla sudbinu Jovanke Orleanke. „Tereza od Avile je bila predstavnica jednog od dva vodeća pravca u sholastici-misticizma. Bila je ravnopravna muškarcima tog pravca kao što je Bonaventura...“
Strah od ultra-desnice
Jolanda Rulije je počela razgovor o parlamentarnim izborima u Španiji jula 2023. godine koji su u stvaranju postizbornih koalicija i formiranju izvršne vlasti doveli do, kako je rekla, „delikatne situacije“. Naime, Narodna partija/Partido popular (koja je dobila najviše glasova) nije uspela da obezbedi parlamentarnu većinu, pa je mandat od kralja Felipea Šestog dobila Socijalistička radnička partija (PESOE) koja je onda sa novoosnovanom partijom levice SUMAR i „autonomaškim“ stranakama i levice i desnice u Kataloniji i Baskiji-kao i stranakama u Galiciji i na Kanarskim ostrvima, uspela da napravi novu špansku vladu pod premijerom, socijalistom, Pedrom Sančezom/Pedro Sanchez. Postojala je opasnost, rekla je Rulije, da ultradesničarski Voks/Vox koji je već u savezu sa partijom desnog centra (Narodnom partijom) u nekim opštinama i gradovima, uspe da formira većinu. Ove dve partije zajedno u ovoj situaciji-ne bi imale većinu, što znači da bi morale tražiti još neke partnere. Ispostavilo se da to nije uspelo, verovatno zbog Voks-a čiji bi ulazak u vladu kao ultra-desnice, označio presedan u odnosu na čitav period istorije Španije posle frankističke ere. Voks je, inače, posle ovih izbora pao u biračkom telu, izgubivši 19 poslaničkih mesta i oko 600.000 glasača. Njihov program je tipičan za ultra-desnicu, rekla je Rulije: protiv su imigranata, prava žena i rodne politike, Evropske unije...
Interesantno je, međutim, da je uvodničarka iz Španije, napomenula da u njenoj zemlji (za razliku od nekih drugih zemalja EU), nije prihvatljiva koalicija socijalista i narodnjaka, pa se ona i ne dešava...Ipak, naglašava, da ni sadašnja koalicija ne funkcioniše dobro: „ Svako ima svoje interese koji nisu bili deo dogovora. PSOE stalno mora da popušta ili popuštaju regionalne partije. Stalno su u pregovorima. I postavljaju nove zakone. Ne mogu da se dogovore ni oko budžeta za 2025-u.“
Zanimljivo je i da je uslov za formiranje ovakve parlamentarne većine bio zahtev separatističkih regionalnih partija da se proglasi amnestija za sve koji su učestvovali u političkim aktivnostima za nezavisnost Katalonije.
Jolanda Rulije je govorila i o odluci Španije da prizna Palestinu kao nezavisnu državu. „Svi su bili da se prizna. Žele da se jasno razlikuju od desnice. Interesantno je da je i na lokalnim izborima pobedila PSOE sa regionalnim, uglavnom autonomaškim strankama. Ali, to sve ovu koaliciju čini fragilnom. Zato je moguće da, na sledećim izborima, pobedi Narodna partija...“
O razlozima lošeg koalicionog kapaciteta Voks-a i ultra-desnice, Rulije kaže: „Užasno je kada se desnica poveže sa ultra-desnicom. To je „rana“ vezana za Španski građanski rat. Istorijsko pamćenje je puno trauma. U procesu demokratizacije Španije, ostao je veliki strah od „kopanja“ po ranama prošlosti. Tu je i pitanje masovnih grobnica...“ Staša Zajović je primetila da je premijer Hoze Luis Sapatero/Jose Luis Zapatero (iz PSOE) otvorio sve grobnice...
Rulije je nastavila: „Nije pitanje u građanstvu već što su desnica i ultradesnica stalno postavljale prepreke. Ipak, i dan-danas postoje dve Španije. Nije da se o svemu može otvoreno govoriti...“ Konča Martin smatra da je, tokom građanskog rata, bilo važno samo ideološko a ne i etničko pitanje. Na pitanje Zajović da li je, među Baskima i Kataloncima, bilo fašista, Martin kaže: „ Pa oko pedeset odsto. Ali je i levica bila veoma jaka kod Baska i Katalonaca.“ Zajović smatra da su najjači bili anarhisti, a Ljiljana Radovanović pita da li još neka regija u Španiji traži otcepljenje. „Ne. Nijedna sem Katalonije“, odgovara Martin, i dodaje informacije o vrlo komplikovanom i teškom dobijanju odluke za organizovanje referenduma o otcepljenju: „Moguće je sazvati referendum, ali postoji niz uslova. Potrebno je da dve trećine članova/ica Kongresa u Madridu glasa za to, on se raspušta i raspisuju se novi izbori. Moraju o tome glasati svi u Španiji. Ne samo u pojedinoj pokrajini. Celokupno stanovništvo ide na referendum...“
Na pitanje Nastasje Radović o tome koliko je u Kataloniji sada uticajan Karlos Pućdemon/Carlos Pudgemon-lider separatista koji se nalazi u izbeglištvu u Belgiji i koga je letos pokušala da uhapsi policija prilikom njegovog kratkog pojavljivanja u Barseloni, Jolanda Rulije je rekla: „Mnogo se promenila situacija na ovim izborima. Postoje dve glavne katalonske partije-levice i desnice. Unutar Katalonije postoji sukob. Katalonski autonomaši su skroz izgubili...PESOE je dobila izbore u Kataloniji...“ Konča Martin na ovo pitanje kaže da je Pućdemon oštetio svoje saradnike koji su mogli biti amnestirani jer je optužen za malverzacije sa dobijenim sredstvima-zbog čega može biti uhapšen. Ona je naglasila da je Španija pravna država i da nikakva izvršna vlast ne može uticati na pravosudni sistem...
O osudi nasilja i priznavanju Kosova
Miloš Urošević je gošće-uvodničarke iz španskih Žena u crnom, pitao zašto njihova organizacija nije reagovala protiv nasilja u Barseloni tokom referenduma (1.10.2017.), Martin je odgovorila da su imale veliki spor oko toga, a da je većina bila za nezavisnost Katalonije.
O tome zašto Španija ne priznaje nezavisnost Kosova, pitala je Ljiljana Radovanović. Rulije smatra da za to ima mnogo političkih razloga. Da bi to Španija možda uradila da je Srbija „dala nezavisnost svojoj teritoriji“. Zajović je reagovala da „Kosovo nije Srbija“, a Rulije je dodala prethodno rečenom, da neki ljudi u Španiji smatraju da „ako bi Srbija pristala da da deo svoje teritorije, zašto to ne bi uradila i Španija“. Konča Martin kaže da se ona javno izjašnjavala da podržava kosovsku nezavisnost...
Na konstataciju Staše Zajović da Španija i Kosovo ne mogu da se porede, Jolanda Rulije je rekla da Baskija i Kosovo ne mogu da se porede, a Lino Veljak misli da ako neodlučnost španske vlade ima za razlog zahteve Baskije i Katalonije, onda se ona „zaista boji Kosova“.
Iako Rulije smatra da bi Španija trebalo da prizna Kosovo, i ona i Konča Martin dele mišljenje da jedan od razloga zašto se to nije dogodilo ima veze sa španskom kolonijalnom prošlošću, posebno sa onim što se događalo u Severnom Maroku (šoanskim kolonijama Seuta i Melilja)...
Veljak je rekao da ima saznanja o nezvaničnom sastanku koji je sa predstavnicima Latinske Amerike i Kosova održan u Zagrebu, a na kojem je rečeno da bi i najznačajnje zemlje Latinske Amerike priznale Kosovo-ako bi to uradila Španija.
Palestina
Zatim se razgovaralo o podršci Palestini, formalnoj i neformalnoj: „Većina je i 2014. bila da se prizna država Palestina. Zahtevano je od narodnjačkog premijera Rahoja/Rajoy da se prizna. Desničari su sada rekli-nije trenutak za to. U Španiji nije bilo nikakvih problema. Najveći univerzitet u Španiji je ustao protiv genocida u Gazi...Policija ne može da uđe na univerzitete’. (Konča Martin)
Španjolske aktivistkinje kažu i da su ljudi sa kojima one putujući po Španiji razgovaraju, svi protiv prodaje oružja Izraelu. Pričale su i o svom odnosu prema sloganu „Palestina od reke do mora“ koje i same smatraju problematičnim, a deo levice ga je uzeo kao svoju glavnu parolu. Kažu, više im odgovara: „Od reke do mora, sloboda za sve...“
„Tu su dve grupe protestanata, jedni i dalje drže taj slogan, ali u Madridu ne...Jedni podržavaju oružanu borbu, a drugi ne...Mi pripadamo ovoj drugoj grupi koja ne podržava nijednu vrstu nasilja...Ima na levici onih koji neće da sarađuju sa izraelskim i palestinskim pacifistima...Naše su parole jednostavne: „Zaustavite oružana dejstva“, „Slobodno dopremanje humanitarne pomoći“, „Stop prodaji oružja! I nosimo samo mirovnu zastavu.“ (K. Martin)
Govrilo se i o različitom odnosu EU prema Ukrajini i ukrajinskim izbeglicama u odnosu na one iz neevropskih zemalja. Pomenuto je i da u Španiju i sada dolaze izraelski Jevreji „da se odmore“, ali-naravno, Palestincima je to nemoguće. Deo levice u Španiji, rekle su Martin i Rulije, demonstrira i protiv Putina i protiv NATO, ali ti protesti nisu masovni... „Uglavnom je situacija ili-ili, ili Putin ili Zelenski...Oni, na isti nivo, stavljaju osvajački pohod Putina i pohod NATO protiv Putina...“
Na kraju se razgovaralo i o politici država EU prema dezerterima i o razlici u odnosu prema njima 1990-tih u vreme sukoba u SFRJ, i danas.
Staša Zajović: U 2003. (za vreme napada na Irak) je bilo stotine hiljada ljudi na ulicama u Španiji. O tada se nešto slično nije dogodilo. Zašto je tako?
Jolanda Rulije: „Kada najveću ulogu ima SAD, sva Evropa ustaje na noge. Kad su glavni akter SAD, svi ustaju...“
Konča Martin: „Nema ljudi jer je Vlada Španije nedvosmisleno osudila genocid. U tome su levičari potpuno saglasni sa Vladom...“
Nastasja Radović
