(tematski ciklus „Rat na Bliskom Istoku“)
Uvodničari: Miloš Urošević i Mirko Medenica
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 17 osoba
16.10.2024. godine
Gošća Žena u crnom i učesnica ovog razgovora bila je i Majka Mejra Dautović iz Bihaća, koja je prethodnog dana prisustvovala suđenju u Specijalnom sudu u Beogradu, za ratni zločin u logoru Omarska. U tom logoru ubijeni su njeni kćerka i sin. Ona je rekla -da iako je nezadovoljna načinom kako se ovaj postupak (koji je Specijalnom sudu delegiran od Tužilaštva BiH), neće prestati da dolazi i prati ovo suđenje: „Ja dolazim sve dok ne bude presuda. Ne samo zbog mog deteta nego zbog sviju. Boriću se za pravdu i istinu dok sam živa.“
Dva gorepomenuta filma prikazuju različite aspekte odnosa stanovnika/ca Bliskog Istoka (Izraelaca/ki i Palestinaca/ki) prema nasleđu, sukobima i budućnosti. Prvi dokumentarac koji smo gledali autorke Fetime Lianes „Ne ubij“ u trajanju od 30 minuta, govori o nasilju izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali, posebno o grupama mladića („Omladina sa brda“), fundamentalistički vaspitanih i sklonih nasilju prema Palestincima. Ton filmu daje nenasilni otpor od strane izraelskih progresivnih rabina, pisaca i aktivista/kinja za ljudska prava. Drugi film „Ne u moje ime“ („Not in my name“) u trajanju od 10 minuta, prati priču izraelske aktivistkinje protiv rata u Gazi...
„Ne ubij“ je film koji za povod ima sve agresivnije delovanje mladih izraelskih fundamentalista koji odlaze od kuće, formiraju improvizovana sedišta na Zapadnoj obali i napadaju Palestince/ke. U jednom takvom napadu, stradali su kćerka, zet i troje unučadi Palestinca koji govore u filmu. U kući na koju je bačena bomba, izgorela je i beba od 18 meseci. Osumnjičeno je bilo njih 28, ali ih je samo dvojica optuženo. Oni su osuđeni na tri doživotne kazne zatvora...
Ovi nasilnici su veoma mladi-neki od njih nisu ni punoletni, imaju svoje tumačenje Biblije i Tore. Njihov duhovni učitelj je Meir Kahani, poznati jevrejski fundamentalista i bivši izraelski parlamentarac, rođen u SAD. Ideologija Omladine sa brda, svodi se na neku vrstu neprekidne osvete tzv. plaćanja cena, za čije uporište se pozivaju na starozavetni imperativ „oko za oko“... Rabin Arik Ašerman je kritičar ove organizacije i ideologije koja je nadahnjuje da sprovode nasilje: „Omladina s brda su mladi zgubidani koji su napustili svaki sistem... „On smatra da je cilj ovih mladih fundamentalista da Jevrejima nasele celu Zapadnu Obalu, a koriste onaj deo jevrejske tradicije po kojem je, kako tvrdi rabin Ašerman, „dozvoljeno ubijanje ali ne i ubistvo“.
U dokumentarcu govori o svojim motivima da se nastani u Izraelu i jedan Amerikanac jevrejskog porekla. I njega je, kako kaže, inspirisao rabin Kahani i usmerio ga ka drevnim zavetima koji, po njemu, podrazumevaju i nasilje nad Palestincima. Ovaj otac osmoro dece objašnjava i kodeks po kojem je tu decu vaspitavao, a njegova kćerka to dalje detaljno obrazlaže. I ova američko-izraelska porodica slede fundamentalističku ideologiju i Kahaneovu devizu da bi Jevreji/ke demokratiji trebalo da se suprotstave Torom. Rabin Ašerman, međutim, insistira na tome da nije tačno da Tora zahteva bezrazložno nasilje već da samo uči Jevreje da moraju „biti drugačiji“... Na kraju filma govori i bivši član Kneseta koji ukazuje na probleme koje vlastima Izraela stvara Omladina sa brda: „ Sad svaki idiot s brda može uzeti zastavu i pobosti je gde hoće...“
Drugi film „Ne u moje ime“, priča je izraelske disidentkinje Jael Kan koja živi u Velikoj Britaniji i aktivno učestvuje u protestima za prava Palestinaca.
Prikazan je i snimak velikog okupljanja 01. jula 2024. godine u Tel Avivu- kao zajedničkog palestinsko-izraelskog protesta posle 07.oktobra 2023-e, napada Hamasa i odgovora Izraela u kojem je stradalo više desetina hiljada Palestinaca i Palestinki u Gazi. Među govornicima na ovom skupu bilo je i onih kojima je neko otet, a i onih koji imaju svoje u izraelskim zatvorima.
Skup je nazvan „Zamislimo mir“ (Imagine peace), a glavni slogan je bio „Sigurnost i sloboda za sve“.
Staša Zajović je primetila da su kod nas devedesetih mnogi bili protiv režima ali ne i protiv rata i režima, istovremeno. Mirko Medenica je pitao da li je devedesetih ovde mogao da se organizuje tako veliki skup građana i građanki sukobljenih strana. On je rekao da se radi o doktrini i propagandi od strane izraelskih vlasti od kojih je većina lako prelazila iz faze dogovaranja u nasilne aktivnosti. Medenica smatra da zbog toga velika većina u Izraelu nije spremna da „da nešto Palestincima“.
Reagujući na film o Jael Kan, Izraelki koja se bori za prava palestinskog naroda, Zajović je skrenula pažnju i na to da se, kako je rekla, svakodnevno-i u kibucima, protestuje kao i da mnogi izraelski advokati brane palestinske političke zatvorenike. Ona je pročitala i deo teksta Gideona Levija, novinara Hareca, koji kritikuje stvaranje „velikog Izraela“. Zajović je pomenula da su se mnoge javne ličnosti jevrejskog porekla, globalno poznate, založile za prava Palestinaca i Palestinki. Među njima je i glumica-dobitnica Oskara, Natali Portman, kojoj je zbog tako iznetog stava, oduzet jevrejski pasoš. Zajović je citirala i filozofa Slavoja Žižeka koji se pita zašto sankcije nisu izrečene Benjaminu Netanjahuu kao što jesu Vladimiru Putinu. „Ima intelektualaca kao što je izraelsko-američki istoričar Omer Bartov koji ovo stanje u Gazi upoređuju sa aktivnostima nacista. Srbija nije dala potpis za prestanak sukoba, a Volodimir Zelenski nikad do sada nije podržao prestanak ubijanja u Gazi. Jasno je da su na delu dvostruki aršini...“ Ona je dalje pitala zašto Evropa žrtvuje palestinski narod i rekla da smatra da to ima veze sa postojanjem osećaja krivice zbog Holokausta: „Kako je moguće da Mosad nije znao za napad Hamasa? Zašto se ne sudi Kataru kao centru Hamasovih ljudi? Zašto pregovarači nisu Egipat ili Jordan?“
Mirko Medenica na to kaže da SAD „dele uloge“ u ovom sukobu. On smatra da je važno razmotriti kontekst u kojem je ponovo počeo veliki sukob na Bliskom Istoku-„iako to nije opravdanje“...
Violeta Đikanović kaže da se ne može zaboraviti ni to da su deca bila na koncertu na koji je Hamas izvršio napad-kao što su deca napadnuta i u Gazi, a Zajović da Hamas ne može biti predstavnik palestinskog naroda...
Zatim se razvila polemika o mogućim uzrocima najnovijeg sukoba. Goran Lazin taj uzrok ne vidi u različitim religijama, Zajović da nije više ’samo’ stvar toliko u odnosu Izraela i Palestine već u „geopolitičkim igrama“, o mnoštvu međunarodnih aktera, BRIKS postaje sve uticajniji globalni faktor itd.
Staša Zajović; Ne slažem se da religija nema baš nikakvu ulogu. Ima puno i metafizičkih i religijskih i geopolitičkih nivoa...
Mirko Medenica: Jedan od uzroka je i to što je Palestina potpuno zaboravljena. Sem toga, tu ima puno neke igre. Kina je najveći spoljnopolitički partner Izraela. Tu je i Turska. Nafta iz Azerbejdžana do Izraela ide preko Turske-koja ne namerava da to prekine. Suština je da nema volje da se ovaj sukob zaustavi...“
Snežana Tabački: Šta je prihvatljivo ili nije u sloganu „Palestina od reke do mora“? Ja mislim da se tu ne radi o tome da se Palestina oslobodi od Jevreja već da Palestina bude slobodna... Meni je neverovatno da američki Jevreji u značajnom broju napuštaju SAD i dolaze da se nasele na Zapadnoj Obali koja je palestinska teritorija.
Violeta Đikanović: Da li je istina da se u Nmačkoj ne može dobiti NGO projekat a da se ne prođe „test“ o priznatosti države Izrael?
Nastasja Radović
