Uvodničarka: Ivana Stevanović, direktorka Fondacije „Slavko Ćuruvija“
Moderatorka: Nastasja Radović
Prisutno: 18
6. novembar 2024. godine
Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 2571: Džulijan Asanž je bio progonjen iz političkih razloga
Nastasja Radović je napravila kraći uvod o aktivnostima Džulijana Asanža od 2006. godine i njegovom pravosudnom slučaju koji počinje 2010. godine kada je švedsko pravosuđe podiglo evropski nalog za njegovo hapšenje, a 2012-e tražilo da bude izručen Švedskoj zbog istrage koja se tamo vodila protiv Asanža (odustali su 2019. godine).
Početkom oktobra ove godine Savet Evrope je ugostio nedavno oslobođenog iz britanskog ekstradicionog pritvora, istraživačkog novinara i aktivistu Džulijana Asanža. On je govorio pred Odborom za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine SE u Strazburu. Nakon toga, u Parlamentarnoj skupštini je usvojena rezolucija kojom se 14 godina pravnog gonjenja Asanža kavlifikuje kao politički progon.
Pre toga je predstavnica Islanda u PS SE, Suna Torlidur, podnela izveštaj i predlog teksta Rezolucije broj 2571 „Osuda i pritvaranje Džulijana Asanža i njihovi zastrašujući efekti na ljudska prava.“ U Rezoluciji se Asanž označava kao politički zatvorenik a kao cilj njegovog progona smatra se zastrašivanje kritičara vlasti. Traži se da Velika Britanija sprovede nezavisnu istragu o postupanju prema Asanžu. A od SAD da reformišu Zakon o špijunaži...
Radović je podsetila da je Asanž sa pravosuđem SAD postigao dogovor o priznanju krivice za zaveru (prikupljanje dokumenata), pa je tako osuđen na pet godina i ubrzo pušten iz britanskog ekstradicionog pritvora, jer je tamo već proveo više od dosuđenih godina. Sam Asanž je, po oslobađanju, izjavio da je slobodan jer je „priznao krivicu za bavljenje novinarstvom“. Ona je posebno naglasila delove njegovog svedočenja pred Odborom PS SE, u kojem je tražio da Savet Evrope modifikuje konvenciju koja se odnosi na institut prava na egzil jer se dosta toga promenilo od 1951. godine kada je ovaj dokument usvojen. Asanž je rekao da se mora osuditi transnacionalni progon čija je on bio žrtva: kao pravo politički progonjenog da dobije azil i zaštitu od progona drugih država u trećim kao i da je on dobio na sudu u Londonu (i nije izručen SAD), jer britanski zakon zabranjuje diskriminaciju krivično gonjenih na osnovu državljanstva ili nacionalnosti... Džulijan Asanž kojeg neki vide kao lidera u odbrani slobode govora i istraživačkog novinarstva (a neki drugi kao „neodgovornog blogera“), govorio je i o promenama koje su se u svetu desile za vreme njegovog „odsustva“, posebno se osvrćući na novi način vođenja ratova u kojem sve veću ulogu ima veštačka inteligencija:
„Veštačka inteligencija se koristi za ubistva. Većina meta u Gazi bombardovana je kao rezultat targetiranja od strane veštačke inteligencije.“
Ivana Stevanović: Rezolucija je dobra ali je zakasnela; Cilj Asanžovog progona: zastrašivanje onih koji rade u opštem interesu
„Super je ta Rezolucija, ali je došla prekasno. Prošao je 12 godina u torturi. Pričalo se da je u teškom mentalnom stanju... Sramno je što je reakcija toliko kasnila. Cinični dogovor se čekao“, reagovala je Ivana Stevanović, direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija na uvodne napomene u ovom razgovoru. I prisetila se scene iz Londona: „Godine 2019. bila sam na globalnoj konferenciji za medije. Bili su tamo predstavnici najvećih medija i ministri, potpisana je konvencija o slobodi medija koju je potpisao i Dačić. Obezbeđenje je reagovalo na šačicu ljudi koji su, u svojim šatorima, danima protestovali u blizini. To su bili oni koji su tražili slobodu za Asanža. Džulijan Asanž je bio prepušten samom sebi. Tu se pojavljivala samo šačica prijatelja. Neki lord je finansirao njegovu odbranu. U to vreme je USAID u Srbiji finansirao izradu zakona o zviždačima... Cilj je postignut-chilling effect, zastrašivanje: danas na globalnoj sceni nemamo ništa slično poput Vikiliksa.“ Stevanović smatra da je već dugo na delu i upropašćavanje kredibiliteta tradicionalnih medija, a kao posledicu progona Asanža u demokratskim zemljama, ona smatra i stanje u manje značajnim zemljama koje kao Srbija, imaju veliki problem sa vladavinom prava: „Sad mi dolazimo na tu glavnu scenu. Naši diktatori kad vide šta se dešava, mi gubimo ovde svaki argument...“ Ona je, dalje, rekla da je u Srbiji na delu ozbiljna državna zloupotreba zakona, posebno u vezi SLAP tužbi: „Postali smo-preko noći, šampioni SLAP tužbi. To su tužbe koje nemaju nikakvo pravno utemeljenje i služe, pre svega, ućutkivanju medija i javnosti...“
Stevanović je svoje izlaganje nastavila informacijama o položaju Fondacije kojom rukovodi i o brojnim tužbama koje otežavaju njen rad. Posebno se osvrnula na ovogodišnju oslobađajuću presudu Apelacionog suda u Beogradu, za ubistvo novinara i novinskog izdavača Slavka Ćuruvije. Tom odlukom Suda, četvorica visokih funkcionera Resora državne bezbednosti MUP Srbije posle devet godina sudskog postupka i 25 godina od ubistva Ćuruvije, oslobođena su svake odgovornosti... „Sud je rekao da nema dovoljno dokaza. Niko nije očekivao da će svi optuženi, posle dve prvostepene presude sa ukupno sto godina kazne, biti odbačene. Sud je, pri tom, ulazio u detalje koji nisu bili predmet tužbe, ali je prvostepene presude označio kao neprihvatljive jer je u njima prekoračena optužnica...“ Podsetila nas je da je Aleksandar Vučić kao jedno od glavnih uporišta svoje kampanje dolaska na vlast, navodio i rešenost da se rasvetle ubistva novinara...
Ona je bila upitana i da kaže nešto o nizu tužbi trojice od četvorice optuženih pa oslobođenih koji su nakon oslobađajuće presude, podigli 23 tužbe protiv medija (i Fondacije) u kojima se traži odgovornost za izjave i navode u vezi sa njihovim procesnim statusom tokom trajanja suđenja. “Sad smo u situaciji da se žrtvi sudi... Jer, ovu Fondaciju su osnovala deca Slavka Ćuruvije... Država je ubila Slavka i samu sebe je od toga zaštitila. Ne zaboravimo da nije bilo lustracije. O ponašanju Državne bezbednosti u vezi sa Ćuruvijom ostali su papirni tragovi, ali Sud to nije hteo da prihvati." Kao važne primere pritisaka na nezavisne medije medijske organizacije od strane prorežimskih medija pa čak i predstavnika pravosuđa, navela je tužbe Kirira protiv portala Fondacije Cenzolovka i još nekih većih medija kao i tužbu koju je protiv sajta za istraživačko novinarstvo KRIK, podnela sutkinja Dušanka Đorđević, čak tražeći zatvorsku kaznu i zabranu bavljenja novinarstvom. I u jednom i u drugom slučaju, radi se o tužbama za dela koja ne bi smela biti predmet tužbi jer je Cenzolovka samo prenela tekst, a KRIK naveo javno dostupne podatke o pomenutoj sutkinji.
Ljiljana Radovanović smatra da je to matrica po kojoj su, verovatno, obrađivana i ostala ubistva sa političkim motivima, a Staša Zajović kaže da cilj takvih tužbi nije samo zastrašivanje već i iznurivanje ljudi u nezavisnim medijima: „To je „rat do istrebljenja“. Ljudi ne mogu ni mentalno da izdrže. Koliko je novinara položilo svoje živote, i na druge načine. Sve to izgleda kao nekakva vojna operacija...“
Ivana Stevanović je govorila i o tome kako se novinari (ali i njihove porodice) snalaze u situacijama kada su mete javnih ili polujavnih pretnji, kakva se i kolika pomoć može u takvim situacijama očekivati od javnosti i međunarodnih organizacija. Pohvalila je angažovanje predsednice Evropske federacije novinara, Maje Sever, u vezi sa teškom medijskom situacijom u Srbiji pa i u vezi sa problemima sa kojima se suočava Fondacija Slavko Ćuruvija... Ona smatra da je ovakvo stanje medija i položaj nezavisnih novinara u postavio pred njih izuzetno visoke zahteve rizika i samopregora, tako da su neki „odustali“ dok drugi „sagorevaju “...Evropska unija je u svom izveštaju pohvalila Srbiju zbog donošenja novih medijskih zakona kojima mi ovde nismo bili zadovoljni i reagovali smo. Osećamo se prevarenim.“ Stevanović je dodala i da je veliki problem olako deljenje neproverenih vesti preko društvenih mreža koje su često lažne vesti, a zbog malog jezičkog obuhvata i malog medijskog tržišta, Srbija nema svoje predstavnike društvenih mreža (pomenula je i slučaj Fondacijinog sajta Cenzlolovka).
Staša Zajović je istakla značaj pojave Edvarda Snoudena, prvog velikog uzbunjivača (o kojem je govorio i Asanž pred Odborom PS SE), kao i filma Olivera Stouna „Snouden“. Iznenađenje liberalne zapadne javnosti i organizacija za ljudska prava dokumentarnim filmskim serijalom Stouna o Putinovoj Rusiji i razgovorima sa Putinom, ona je objasnila po nekim navodima da je time pomogao ostanak i bezbednost Snoudena.
Slobodan ili fer govor
Miloš Urošević: Da li je bolje da se fraza „sloboda govora“ zameni „fer govorom“? Prvi amandman Ustava SAD su pisali trgovci robljem, većina ljudi tada nije imala pravo na slobodu govora...
Sanja Božović: Šta je to „fer govor“? Gde se govori?
Gordana Radosavljević: Da li to znači da može i da se laže?
Miloš Urođević: Ako moja sloboda govora ne ugrožava slobodu govora drugih...
Sanja Božović: Svaki čovek može slobodno da se izrazi. Pitanje je da li je to tačno. Bitno je da se čuje i druga strana. I strana koja je u pravu može nešto da prećuti, iz dobrih namera... Treba dati slobodu govora...
Ivana Stevanović: Evropska konvencija o ljudskim pravima u članu deset, ograničava slobodu govora... Tradicionalni mediji su u ozbiljnoj krizi. Sve više se govori o koncepciji „medijskih zajednica“... To bi bili mediji koje osniva i finansira neka društvena zajednica... Takvih primera već ima. Važno je da motiv informisanja ne bude novac profit već zaštita javnog interesa...
Gordana Radosavljević: Ja imam veći problem sa medijskim zajednicama. To donosi veliki upliv samih medijskih zajednica na odabir informacija...
Staša Zajović: Za nas je jako važno kakve vrste istina postoje. Najvažnija nam je činjenična istina, i to iz više izvora... Ovde je najveći problem činjenična istina. To bi bio početak...
Ivana Stevanović: Postoji mit o značaju mišljenja „druge strane“. Da novinari moraju da pitaju i drugu stranu. Postoji pravo da se reaguje... “Druga strana“ često unosi konfuziju...
Sanja Božović: To je druga stvar. Recimo, u slučaju pravosnažnih presuda za krivična dela, može postojati mehanizam kojim se osuđenima za najteže zločine, zabranjuje učešće u političkom životu, da ne mogu da dođu na odgovorne funkcije...“
Protest u Novom Sadu: Repriza sa ubačenim hulignima i hapšenjem protestanata kao u decembru 2023.
U nastavku ovog razgovora, prisutni/ne su se bavili najaktuelnijim temama: protestom Novosađana/ki zbog pogibije 14-oro ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu i represijom vlasti prema učesnicima/cama protesta. Zatim se komentarisala pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD...
Debatovalo se i o tome da li je pojava maskiranih huligana koji su upali u Gradsku kuću organizovana od strane vlasti.
Ljiljana Radovanović: Ponovljen je decembar u Beogradu. Policija nije bila ispred Gradske kuće. Ponovljeni scenario...
Džana Tepavac: Gledala sam četiti sata... Mogla se povući ravna linija između akcije i sirotih građana koji su gledali...
Gordana Radosavljević: Kad se desilo u Beogradu, nisam odmah ukapirala da su poslati. Ljudi su sada vikali da je to scenario...
Nastasja Radović: Opozicija je objavila pre protesta da imaju informacije da će se ponoviti situacija sa maskiranima, ubačenima koji će izazvati nered i štetu...
Staša Zajović: Država organizuje eskadrone smrti... Setimo se „minhenske pivnice“...
Snežana Tabački: U početku mi se učinilo da su to neki naši besni mladići... Jedan je rekao: “Ja sam vaš.... Besan sam...“ U tom kontekstu sam mislila da se radi o pobunjenim protestantima...
Staša Zajović: To su nedićevci, koji su kooptirali te mladiće...
Marko Čonjagić: Žao mi je što ih se više nije pridružilo tim huliganima...
Džana Tepavac: A šta imamo onda?
Staša Zajović: Ko je trebalo da organizuje bijes tih ljudi? Taj komemorativni skup trebalo je da bude u totalnoj mirnoći...
Snežana Tabački: Ali Peti oktobar je tako rešio stvar...
Senka Knežević: Aleksandar Vučić je najveći manipulator kojeg Evropa ima. Šta može opozicija?
Gordana Radosavljević: Žao mi je što je opozicija nesposobna. Krajnje su neefikasni...
Melanija Aleksić: Tako sam nešto doživela u sindikatu fabrike Lola. U opoziciji ima ljudi koji su potkupljeni i podstrekavaju...
Staša Zajović: Ta kultura nepovjerenja... Zašto je 2014. godine Prajd protekao mirno? Zato što huliganima Vučić tako naredio...
Zajović je zatim pomenula svoju prepisku sa pacifistkinjama u Izraelu koje joj prenose svoje antiratne proglase, ali o njima, kako je rekla, nema pomena ni u izraelskim, ali ni u svetskim mejnstrim medijima...
Donald Tramp: Da li je strah od njegove pobede opravdan? Šta se može predvideti?
Druga „ad hoc“ tema ticala se već jasnih rezultata predsedničkih izbora u SAD gde je Donald Tramp već osvojio više od 270 elektorskih glasova dovoljnih da proglasi pobedu i već prima čestitke svetskih lidera... Staša Zajović je upitala prisutne da li ih je strah ovakvog ishoda i šta on može doneti na međunarodnom planu.
Džana Tepavac: U Americi su liberali mislili kako će ga Haris „zbrisati“... Sad je veliko očajanje...“
Staša Zajović: Menja se društvena klima?
Džana Tepavac: To je ruralna Amerika.
Ivana Stefanović: Nije samo ruralna. I na Istočnoj obali se glasalo za Trampa. Od njega se očekuje da se stiša rat u Ukrajini i nađe rešenje za Gazu. Smatra se da on nije pokretao ratove. Što se nas tiče, u pravu je Milan St. Protić koji kaže da Trampv novi mandat neće doneti nikakve bitne promene kada se radi o Srbiji...“
Melanija Aleksić: Slušala sam komentatore. Zabrinuta sam. Da se on ne dogovori sa Putinom da Putin uzme pola Ukrajine? To će Vučiću dati vetar u leđa za BiH...
Ljiljana Radovanović: Zabrinuta sam. Očekujem da će deliti više oružja... Čestitali su mu Netanjahu, Vučić, među prvima...
Staša Zajović: Mit je da u Trampovo vreme nije bilo ratova u kojima su SAD učestvovale. Bila je Sirija, Jemen, Avganistan, rat protiv migranata...
Violeta Đikanović: Daće mu oružje da završi ovo u Gazi...
Snežana Tabački: Ohrabriće razne populiste u Evropi. Ali, istok i zapad SAD su uvek glasali za demokrate...
Ivana Stevanović: Slažem se za ratove i populizam. Ulazimo u eru korupcije, neodgovornosti, suspenzije ljudskih prava... Globalno zagrevanje postaje izgubljena bitka...
Staša Zajović: Globalno stanje: krajnji konzervativizam, palanački mentalitet, antirodni pokreti... I levi suverenisti puštaju priču da Tramp nije vodio ratove... Završiće istrebljenje Gaze, onda ide na Ukrajinu. Ukratko, situacija je krajnje opasna.
Ljiljana Radovanović: Mislim da će on da „napujda“ Netanjahua da počne sa Iranom...
Marko Čonjagić: Drago mi je što je Tramp pobedio. Demokrate su lažne. Jeste slično trenutku u kome mi ovde već živimo...
Nastasja Radović
