Uvodničari: Aleksandar Radić, vojni analitičar i publicista i Nikola Lunić, konsultant iz oblasti bezbednosti i geopolitike
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 22 osobe
24. februar 2026. godine
Veza Vladimira Putina i Slobodana Miloševića: pakt sa narodom
Ovaj razgovor je upriličen na četvrtu godišnjicu agresije Rusije na Ukrajinu. Kako za sada nema izgleda da će mir skoro biti uspostavljen, postavlja se pitanje da li sve intenzivniji napadi Rusije imaju za cilj neku „novu Jaltu“, novu podelu interesnih sfera? Ne vide se ni naznake da uticaja ne terenu imaju pregovori koji se već mesecima vode na osnovu mirovnog plana američkog predsednika Donalda Trampa. Sve žešće se razara civilna infrastruktura, uz ljudske gubitke...Za Evropljane-posebno za EU, već se dugo postavlja izazov Tramp-Putinovog dila u vezi sa mirovnim rešenjem, jer on ne mari za evropske interese. Da li se EU može umešati i kako? Koliko ju je ovaj „savez“ oslabio jer je Evropa, faktički, ostala bez podrške i saradnje kroz tradicionalno evro-atlantsko partnerstvo...
Rat se ne dobija po broju poginulih
Staša Zajović je razgovor počela skretanjem pažnje na intenzivno razaranje infrastrukture Ukrajine u najnovijim ruskim napadima. Aleksandar Radić to smatra-sa vojnog stanovišta, „prvom smislenom ratnom operacijom“ ruskih komandnih struktura. „Od leta Rusi gađaju rafinerije i izvore fosilnih goriva. Pravdajući se da su gađali rakete.“ Radić veruje da im je upravo izazivanje prekida struje bio cilj. U ponašanju ruske vojne komande, on vidi kopiranje ratne doktrine italijanskog generala Đulia Duita iz 1911. godine, kada je taj general napravio presedan u ratu u Libiji-brutalnim bombardovanjem civila. Duit to nije smatrao brutalnim, objašnjavajući da takve akcije kraće traju a i da mogu izazvati pobunu napadnutih protiv njihovih vlasti. „Rusi sada pokušavaju da primene Duitovu teoriju u praksi“, smatra Radić.
Zajović je pomenula podatak da Rusi dnevno gube po hiljadu vojnika odnosno 30 000 mesečno, pitajući da li Rusija to može da izdrži. Nikola Lunić kaže da se radi o jednom „bespotrebnom“ ratu i postavlja pitanje da li je 24. februara 2022. pokušan početak trećeg svetskog rata ili samo još jednog lokalnog. „Danas živimo u neizvjesnosti od početka trećeg svjetskog rata. Neću da uljepšavam. Rusija je ušla u rat nespremna. Sve obavještajne službe svijeta su napravile pogrešne procjene.“ Sonja Biserko je pitala da li se to odnosi i na američke i britanske službe?
Lunić je pomenuo da u prilog te konstatacije o nespremnosti za napad Rusije na Ukrajinu, ide i činjenica da je šef nemačke obaveštajne službe uoči napada bio u Kijevu i da su ga odatle morali izvlačiti pripadnici ruske obaveštajne službe. „Kada se govori o gubicima, to se odnosi na gubitke „u stroju“. Računaju se i poginuli i ranjeni. Rusi gube od 30.000-35.000 mesečno, a cilj Ukrajine je da ih bude 45.000.“ On tu ubraja sve koji se bore, uključujući i plaćenike: „Svi su plaćeni.“
Na pitanje moderatorke da li Volodimir Zelenski može da održi borbenu gotovost, Radić smatra da ne može. „Rat se ne dobija po broju poginulih. Vama nije bitno koju ćete cijenu platiti. Ideja gubitaka je opasna zabluda. To je pokazao krah Amerikanaca u Vijetnamu u Rusa u Avganistanu. Loše je procjenjeno-da su Rusima glave bitne. Ne, nisu. Dovode se ljudi iz najnižih društvenih slojeva, lumpenproletarijat...Oni nisu bitni...Mobilisali su manje nego što su predvidjeli. Mobilizacija je odlazak u rat nevoljno. To su pokušali 2022., ali su onda prešli na plaćanje...Amerikanci su u Vijetnamu angažovali maloljetnike.
U Rusiji su svuda o tome reklame, bilbordi...Pozivaju građane koji ne znaju šta će sa sobom. Nude 50000 dolara, što je dvogodišnja prosječna zarada u tom kraju...Putin neštedimice daje titule vojnim jedinicama. “Pomenuto je i da je ruska vojska čak formirala jedinice od ljudi teško obolelih-od side i kancera, ali i psihopata i kriminalaca (njihova varijanta „umbrella“ jedinica). Što se tiče Ukrajine, mobilišu se svi, pa je gornja starosna granica sa 27 godina podignuta na 50. Radić kaže da se, po prvi put, u Ukrajini ne mobilišu samo mladi. Razlog je demografski- mladih koji su i sposobni za mobilizaciju sada ima manje od deset procenata...
Zajović je pitala o pregovaračkom položaju Ukrajine kada se radi o Trampovom mirovnom planu. Ona je naglasila da je jasno da je Ukrajina iz pregovora u vezi sa mirovnim planom, isključena. I da će se odlučivati odnosom snaga: Tramp-Putin-Si...
Nova doktrina: nultipolarizam
Nikola Lunić kaže da je stručna javnost do skoro govorila o fazi multipolarizma u globalnom poretku, ali da to nije sadašnja realnost: „Sada se radi o nultipolarizmu, o nepolarnom svijetu. U kojem će najveći uticaj imati ljudi kao Ilon Mask. I organizacije kao Hamas, Hezbolah i slične njima. „Mask je ukinuo platformu STARLINK za rusku vojsku. I to se odmah osjetilo na bojnom polju. Sad vidimo da ljudi poput Maska mogu da utiču na navođenje raketa, komandovanje. On može odlučivati o rezultatima bitaka. Takva će se tehnologija razvijati...Mask posjeduje preko dve hiljade satelita. To je moć...“ Kada se radi o tome da je Zelenskom istekao mandat i o pozivima da se u Ukrajini održe izbori, Lunić kaže da se zna da „nema zemlje koja ima izbore u ratu“. Za Trampa koji je na vlast došao sa MAGA i America first izolacionističkim programom, kaže da je nepozdan i da mu Evropa ne veruje: „SAD ne shvataju šta se dešava u Evropi i svijetu. Evropa se podiže da postane jedan geopolitički igrač. Mi lutamo sa „četiri stuba spoljne politike“.“
Sonja Biserko je na to primetila da SAD traže od EU da brzo primi Ukrajinu u svoje članstvo. Aleksandar Radić kaže da danas politika SAD-pod Trampom,“liči na srpsku“. „ Donald Tramp sada hrani vojsku novcem koji im je prethodno uzeo. Naručuje se ogromno naoružanje, bez prethodne procjene. Tramp je naručio avion od Boinga i nazvao ga F-47. Očigledno po sebi kao 47. američkom predsjedniku. I rekao je da će povući to ime ukoliko avion ne bude dobar.“ On današnju situaciju sa Ukrajinom vidi kao tragičnu jer-kako kaže, nije bilo razloga da se rat nastavi posle dolaska na vlast Trampove administracije. „Godinu dana je besmisleno izgubljeno. Jedino što su SAD dobile mjesto za pregovaračkim stolom u Saudijskoj Arabiji...Putin je obećao generalima da će brzo da riješe Donbas. Ali je sve to izgubljeno. Nemerljivo malu teritoriju je- za to vrijeme, uzela ruska vojska. “
Moderatorka je onda pitala i o poziciji EU u tom kontekstu borbe za globalni prestiž: Da li EU ima snage da se suprotstavi Trampovom planu? Šta da radi EU?
Lunić smatra da bi do sporazuma-kada se radi o Trampu i Putinu, moglo doći lakše na temi teritorijalnih ustupaka nego bezbednosnih garancija. „Od početka rata Putin prodaje Zapadu iluziju pregovaračke konstruktivnosti. Tramp kupuje tu iluziju i predstavlja Putina kao konstruktivnog pregovarača. U Abu Dabiju se pokazalo da bi se vojne komande mogle brzo dogovoriti, ali ne i političari. Politički apetiti nisu zadovoljeni. Član pet povelje NATO ne predstavlja dovoljnu garanciju za Ukrajinu. Kijev traži da garancije moraju biti takve da Rusija ne može ponovo krenuti u rat. Rusija to nije prihvatila...“
Evrocentričnost ruskog društva smeta Kini?
Aleksandar Radić ocenjuje da su Rusi „revidirali početni ratni plan“: „Radikalni cilj su imali pre četiri godine. Imali su plan „iskrcavanja“. Cilj je bio i Lavov. Sad je cilj mnogo ograničeniji i svodi se na Donbas. „Mi smo oslobodili Donbas“. Ruska vojska je pokušavala vojno, ali nije uspjela. Ukrajina ne prihvata demilitarizaciju...Rusija je fascinirana idejom da uspostavi kontrolu na toj aglomeraciji. U Rusiji je vidljiva militarizacija škola. Punjenje škola uniformama, vojnim maketama, ali 2014. je bilo drugačije. Pravljeni su patetični filmovi, ispunjeni jeftinom propagandom. Sad je drugačije...“
Lunić smatra da je rusko društvo evrocentrično: „Činjenica je da je rusko društvo duboko evrocentrično. Kina smatra da zato ne mogu biti pravi saveznici jer je Rusija okrenuta Evropi. Rusija je dozvolila svoj slom u Prvom svjetskom ratu jer nije željela da ratuje protiv Evrope. Zato su ratovali u Aziji. Zaboravlja se i to da Kina vodi hiljadugodišnju politiku. Kineski građani u Rusiji, plaćaju porez Kini. Radić kaže da Putin zanemaruje činjenicu o demografskim pokazateljima: „Rusiji je glavni neprijatelj demografija. Oni koji odu iz svoje provincije, neće se vratiti. Njihova mjesta popunjavaju Kinezi, Tadžiki i drugi koji ne govore ruski. U Moskvi je milion i trista hiljada pridošlica. Medvedev o njima govori da su „specijalci“. Među njima ima i kriminalaca. One koji prihvataju ruski jezik i kulturu zovu Rusijani. Demografski sudar će imati veće posljedice od rata.“ Lunić je dodao da ruska imperija danas ne postoji, ali da i dalje postoji „imperijalno vaspitanje“.
Razgovor se vodio i na teme kojima se povezuje rat u Ukrajini i opšta militarizacija sa trendovima u Srbiji. Staša Zajović je s tim u vezi, podsetila da je u junu prošle godine, vlast u Srbiji uvela moratorijum na izvoz oružja. Nikola Lunić i tu odluku povezuje sa nejasnom državnom spoljnom politikom: „I tu je veza sa spoljnom politikom. Nemamo vrijednosti na kojima bi naši interesi počivali. Imamo Vulinovu Strategiju nacionalne bezbjednosti, po kojoj Srbija mora da štiti Srbe van Srbije. A to je pritivustavno.“
Kao bitna za ovu temu nametnula se i sudbina namenske industrije u Srbiji. Zajović je citirala Lunića da oko 150.000 zaposlenih u toj oblasti i članova njihovih porodica, zavise od prihoda koji se ostvaruju proizvodnjom i trgovinom oružjem i municijom. Lunić kaže da je javno preduzeće SDPR, posle rata osnovano da bi se bavilo uvozom tehnologije za namensku industriju, a ne da uvozi oružje. Radić dodaje da je SDPR postao veliki izvoznik oružja, mada Srbija sada više uvozi oružje nego što ga izvozi. „To je neka vrsta državnog udara. Protiv interesa zemlje. To nije resor Aleksandra Vučića. Zna se ko predaje zahtjev za izvoz. Radi se i o sukobu sa evropskim propisima. U našem zakonu postoji jedan ucenjivački kapacitet. Jer, nema roka za dobijanje izvoznih dozvola. Mjesec dana nisu izdavali, ali roba je već bila transportovana. Ali Vučić je na televiziji rekao da smo obustavili i izvoz i uvoz. Sada srpske firme prodaju bugarsku robu...“
Na primedbu moderatorke da je najveći naš privatni izvoznik oružja, Slobodan Tešić, na crnoj listi SAD, Radić kaže da on i dalje radi sa nekim američkim firmama. Lunić je o tome, kaže, skoro pisao. On ukazuje i na socijalne posledice propadanja namenske industrije u Srbiji. Pa se radi i o etičkom problemu: „Imanuel Kant je postavio tezu da je sve što je pravedno istovremeno i etički ispravno, a Džeremi Rolan da je ono što je korisno i etično. Mi možemo ugasiti namensku industriju, ali moramo imati plan za konverziju.“
Putinofilija je izum SNS
Zajović je pitala i o postojanju ispostava ruskih obaveštajnih službi u Srbiji i obučavanju paravojnih jedinica za destabilizaciju izbora u Moldaviji. Nikola Lunić kaže da ruske obaveštajne službe ovde vode jedan hibridni rat. Pojavio se i snimak našeg oficira koji je primio novac od neke od njih. „Ruske obavještajne službe su čekale dozvolu za Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu. Kada je izbio požar, u tom Centru su čekali avion za gašenje požara iz Moskve. Oni nisu ništa preduzimali. Pre dolaska aviona, požar je ugasila kiša...“ Što se tiče načina regrutacije ovdašnjih kontakata, Lunić dodaje i da ruski obaveštajci imaju na uvid čitavu lepezu demografske slike u Srbiji. Podsetio je i na predanje o načinu na koji je knez Miloš Obrenović objašnjavao ko su atentatori koji su pokušavali da ga ubiju: razne službe preko Srba. Zajović je podsetila na izjavu Dobrice Ćosića u jednom od njegovih poslednjih intervju, gde on za Srbe kaže da nisu toliko rusofili koliko su putinofili...Lunić misli da je to zato što su „autoritaran narod“: „To vodi još iz turskog doba. Na rukovodećim mjestima su oficiri koji to ne zaslužuju.“
Na pitanje Staše Zajović koja je direktna posledica svega toga za građanstvo, Radić objašnjava da kategorizacija osobina koju su naučnici dali pre sto godina, ne važi i danas: “Mijenja se društvo, ali ne i odnos prema vlasti. Odnos prema Putinu je volja SNS. U devedesetim nije postojala ovakva rusofilija. U 2014. je počela vojna saradnja sa Rusijom. Lunić dodaje da se taj uticaj osećao i ranije, posebno u izjavama koje su davali naši penzionisani oficiri.
Radić dalje objašnjava da su i na to uticali interesi vladajućih i njihova propaganda. „Do 1948., propaganda i mediji su bili prosovjetski. Kada se posle te godine, obrnula spoljna politika, došlo je i do promjene propagande i u medijima vezanim za vojsku. Propaganda se okrenula hvaljenju američke vojske. Šezdesetih su se zadržali na toj ravnoteži. Kada je Vojska Srbije održala zajedničku avio vježbu sa ruskom, to je bilo protuzakonito. Ali i protiv same ideje samopoštovanja. Na Batajničkom aerodromu je istaknuta velika ruska zastava. To je bio izraz proputinovskog stava.“
Zajović je pomenula da Srbija nije podržala nijednu rezoluciju protiv agresije Rusije na Ukrajinu. Lunić je podsetio da je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova uputilo Moskvi saučešće povodom ubistva u školi na Krimu. Radić smatra da su ukrajinska deca stradala i od naših raketa jer NATO nije dozvolio da se koriste njihove. Lunić kaže da se radi o tome da regulativu koja nam je nametnuta, izbegavamo da koristimo u praksi i da je veliki problem i to što Srbija nije obezbedila prave partnere u spoljnoj politici.
Zajović kaže da-i po njenim saznanjima, većina ljudi u Moskvi i Sankt Petersburgu nisu pogođeni ratom. Ali da postoji velika represija nad neistomišljenicima...
Ruske greške: od preambicioznog početnog cilja agresije do ukidanja Telegrama
Aleksandar Radić je objasnio apsurdnost namere Rusije da zabrani pratformu Telegram. „Telegram je osnovno sredstvo komunikacije u ruskoj vojsci. Rusija zavisi od Telegrama. I Mask želi da ga uništi. U ruskoj vlasti postoji izgleda strah da će se organizovati neki studentski pokret. To ih brine više nego front. Uveli su platformu MAX, ali ona ne može da zamjeni Telegram. Rusi koji su sada u Srbiji podržavaju promjene, ali smatraju da ne postoje dovoljni socijalni uslovi za njih. I brine ih sistem bezbjednosti ruskih vlasti. Rusija želi da spriječi bilo kakav oblik pobune. Srbija ih plaši. Telegram je alternativni medij kao N1 ovde. Mnoge Telegram komande drže oficiri.“ Lunić je ponovo pomenuo ulogu Ilona Maska: „Kada je Mask ukinuo STARLINK, Ukrajina je napravila kopiju. Sada Rusija za to plaća, i tako otkrivaju svoje informacije.“
Na temu uvođenja obaveznog vojnog roka u Srbiji, Radić kaže da je to za vlast i pitanje bezbednosti: „U Republici Srpskoj, mladi generali su lojalni kolektivitetu. Što nije slučaj za sve njih u Srbiji.“ Lunić smatra da je u obaveštajnom sektoru neophodna reforma: „Tu vlast ništa ne preduzima. A dovoljno je napraviti kopipejst nekih drugih službi.“ Radić tvrdi i to da u Srbiji postoji i ilegalna obaveštajna služba: „To je ilegalna obavještajna služba SNS, koja djeluje nezakonito. Ona nema ime, ali ima centralu i teritoriju. I operativne centre-sa po stotinak ljudi. Potrebna im je jer pravnici u BIA i VBA još uvek gledaju na pravni osnov za radnje koje preduzimaju.“
Tamara Spaić je pitala za razliku između ove tajne i botovske službe. Radić kaže: „ Botovske službe samo prate ljude. Ova alternativna služba koristi isti izraelski softver kao i BIA i VBA: Pronašli su da je više od polovine vojnih kadrova „neprijatelj države“.
A na pitanje zašto je paralelna služba uopšte potrebna, Radič kaže da je osnovni razlog nepoverenje u zvanične službe. „Priča o paljenju baklji i ritualima, nije bezazlena. Vučić je pomenuo broj od 17.000 lojalista. VBA mu je bila desna ruka, ali BIA je heterogena. Tamo ima ljudi „različitih profila“. Ima ih i iz vremena DS-a i drugih partija. Ima ljudi iz urbanih sredina.“
Lunić smatra da ni BIA ni VBA ne poštuju sudske naloge, ali da ne prate članove porodice. „Jednom generalu su pratili sve članove porodice. I u komunikaciji njegove supruge su pronašli da ona priča protiv Vučića.“
Na pitanje Nastasje Radović da li će EU uspeti da utiče na mirovno rešenje za Ukrajinu u skorije vreme, oba uvodničara su rekla da neće. Sanja Božović je pitala o položaju NATO i njegovoj budućnosti, posle ponovnog dolaska Trampa na vlast.
Radić odgovara da se svaki pokušaj stvaranja evropske bezbednosne strukture ne može odvojiti od NATO: „Ne može se razdvojiti NATO od evropskih snaga, EU bi trebalo da bude inkluzivna. Da prihvati i Ujedninjeno kraljevstvo. NATO i dalje ima svoj funkciju. U njegovom vrhu ima sve više evropskih generala.“. Lunić na to kaže da neke stvari u vezi sa NATO zavise i od Vašingtona: „SAD sada imaju najveći vojni budžet u istoriji civilizacije. Sad o NATO administracija Donalda Trampa govori sa nipodaštavanjem. Ako posle njega dođu Demokrate, NATO će dobiti globalni značaj. Aktuelna je i alternativa „Berlin-Pariz-London“, a Makron je najavio zajednički nuklearni program sa Berlinom. Bezbjednosni program Evrope se razvija...“
Tamara Spaić je pitala i da li razne bezbednosne službe imaju ulogu u našim izborima. Lunić je upitao da li je moguće zamisliti da veterani u Srbiji nemaju veze sa ruskim bezbednosnim službama? Čak i oni koji podržavaju studentski pokret.
Radić kaže da ne treba ruske službe ni precenjivati: „Nijedna nije bolja od naših. Biserko smatra da je to pitanje „deo identiteta ovog naroda“.
Ljiljana Mijanović je htela da sazna nešto o stanju javnog mnjenja u Rusiji, o tome da li postoji neki pokret protiv rata i kako se razumeju ratni ciljevi Rusije. Radić je odgovorio da postoji veoma jak unutrašnji bezbednosni protokol. On smatra da u urbanim sredinama u Rusiji nije postojalo raspoloženje za rat, ali da se o tome ne govori javno. Zajović se slaže sa tim mišljenjem i kaže da su Putin i Slobodan Milošević slični po načinu delovanja: i jedan i drugi su napravili neku vrstu pakta sa narodom.
Nastasja Radović
