Uvodničarka: Kristina Todorović
Moderator: Miloš Urošević
Prisutno: 9 osoba
25. mart 2026. godine
Slapovi SLAPP tužbi u Srbiji
U ŽUC-u je prikazan dokumentarni film novinarke Jelene Zorić „U ime naroda“ o SLAPP tužbama koje politički, finansijski i medijski moćnici sve učestalije podižu protiv aktivista i aktivistkinja, novinarki i novinara...Film je trajao 60 minuta, a posle projekcije, usledio je razgovor sa advokaticom JUKOM-a, Kristinom Todorović. Todorović je pravna zastupnica nekih od aktera/ki ovog filma, o čemu ona u filmu-između ostalog, i govori.
Advokatica Todorović je, na početku i pre gledanja ovog dokumentarca, objasnila prirodu SLAPP tužbi, okolnosti pod kojima se odvija odbrana tuženih, iskustva sa tužilaštvima i sudijama, problema sa kojima se njeni branjenici/ce suočavaju u sudovima i van njih...SLAPP (engl. Strateške tužbe protiv učešća javnosti) su tužbe čiji je cilj da emotivno, moralno i materijalno nanesu štetu tuženima, i pre nego što se stigne do prvostepene presude. One se gomilaju, u njima se u tužbenim zahtevima traže odštete u visokim novčanim sumama, a sve češće i zatvorske kazne. Njima se namerava naneti šteta i zaustaviti istraživanje o radu i poslovima onih koji tuže. Pomenula je veliki stres, nasilje, pritiske i uticaje na sudije, da je to „nešto što traje, što košta“: „Ne znam dokle je ova država spremna da ide...“
Zi-Đing i „drugovi“
U filmu govore tuženi akteri i akterke, njihovi advokati i advokatkinje, autorka filma, novinarka Jelena Zorić. Ona je ovu vrstu tužbi u vezi sa kojom u Srbiji ne postoji direktno zakonsko prepoznavanje, nazvala „pravosudnim čekićem“ u rukama moćnika. Jedna od prvih priča u filmu je slučaj planine Starica kod Majdanpeka, na kojoj je rizične radove ispitivanja počela kineska kompanija Zi-Đing. U junu 2022. godine, planinom i gradom su odjekivale eksplozije. Organizovani su protesti građana/ki, organizacija civilnog društva kao što je „NU dau“ (Ne dam). „Hteli smo da svojim telima branimo vlasništvo države Srbije. Kineska kompanija je pokušala da sudskim putem zabrani grupi građana da idu po srpskoj zemlji“, kaže u filmu aktivista Vladimir Božić. Dodaje da je zemljišna parcela br.624, data javnom preduzeću Srbija šume na korišćenje. Parcela je vlasništvo države...U film je na tom mestu ubačen i TV insert izjave tadašnje ministarke Zorane Mihailović koja je dala za pravo Zi-Đingu, a protestanti su optuženi za rasnu netrpeljivost prema Kinezima...Deo ovih aktivista i aktivistkinja, proveo je zatim devedeset dana u pritvoru.
Dokumentarno filmski je obrađena i borba za zaštitu životne sredine na Fruškoj gori, ne mestu gde je-kako tvrde protestanti/kinje, nezakonito predviđena gradnja stambenog kompleksa. Tako je 2021. godine nastala organizacija „Odbranimo šume Fruške gore“. Aktivistkinja Dragana Arsić kaže da je Eparhija sremska-kroz postupak restitucije, vratila zemljište koje je ustupila na korišćenje jednom bračnom paru. Ona za njih kaže da se radi o „moćnim ljudima“.
Aladin Paučinac iz Novog Pazara ima protiv sebe trinaest krivičnih prijava. Povod su njegove kritike na račun odluka i ponašanja direktora novopazarske bolnice u vreme epidemije korona virusa, koja je jako pogodila taj kraj. O tome je Paučinac govorio i na jednom od sastanaka Mreže Žena u crnom. Zorić je to nazvala „SLAPP udarom“, a Kristina Todorović kaže da su tužbe Paučincu stizale dan za danom. Ona smatra da su sve one mogle biti objedinjene u jednom postupku...Direktor bolnice je protiv građana i građanki Novog Pazara koji su započeli verovatno najveće proteste u istoriji tog grada, podigao na desetine tužbi. Pravnici smatraju da se radi o zloupotrebi prava na tužbu (što je i suština SLAPP-ova), i da su tužioci mogli da to ocene, odbacivanjem takvih tužbi. Ali, to se-u najvećoj meri, nije događalo... Tužilac koji to ne uradi, smatraju oni, zloupotrebljava nemoć onoga ko je tužen, nanoseći mu više oblika štete. O tome u filmu govore advokati Nikola Đuričić i Ana Cvetinović. Cvetinović kaže da cilj takvih tužbi nije uspeh u sudskom procesu već pritisak na tužene-kao što su njeni klijenti iz istraživačkog novinarstva, organizacije KRIK.
Stevan Dojčinović iz KRIK-a podseća da su oni do 2021. godine bili bar desetak puta tuženi i da su dobili sve te sporove, ali da se situacija od tada drastično promenila i da su počeli da gube sporove...On veruje da se radi i o nameri „definisanja novih pravila u novinarstvu“.
Aleksandar Đorđević iz BIRN-a smatra da se radi o sistemskoj, organizovanoj i promišljenoj kampanji protiv nezavisnih medija. BIRN ima tužbe podignute od strane više državnih funkcionera i „kontroverznih biznismena“, među kojima su i Aleksandar Šapić i Predrag Koluvija.
Lokalni „tamni vilajet“ pravosuđa
Kada se radi o novinarima traže se „astronomske cifre, kazne zatvora i zabrana bavljenja novinarstvom “. Dojčinović kaže da je SNS shvatio da su SLAPP tužbe „prava stvar“. Jelena Zorić zaključuje da se radi koliko o pravosudnom toliko i o političkom problemu. Petar Živanović opisuje nasilje koje je doživeo, a počinioci koji su osuđeni na uslovne kazne, žalili su se: „Sada sve ide iz početka.“ Dragana Arsić koja je fotografisala i srndaće koji su ubijani na Fruškoj Gori, dobila je tužbu od korisnika eparhijskog imanja...Česti su fizički napadi, od pripadnika privatnih obezbeđenja ili prepoznatljivih osoba sa dosijeima lica osuđivanih za krivična dela. Učesnici/ce zaključuju da ih jedino javnost-za sada, štiti od još većeg nasilja.
Slobodan Švajner, aktivista iz Negotina, doživeo je niz nasilnih postupaka od strane državnih organa. Pored uhođenja, sumnjičen je da je uživalac raznih droga. Testiran je na pet vrsta, nelicenciranim testovima i bez uzimanja krvi na analizu i pregleda psihijatra. Njega je prekršajni sud u Negotinu oslobodio optužbi...
U slučaju građanske odbrane miniranja delova planine Starica, privatno obeubeđenje sa fantomkama -kompanije Zi-Đin, pretresalo im je kamp „i danju i noću“. „Pojedini pripadnici obezbeđenja javili su se TV N1 i rekli da su lično tukli aktiviste. Njihovi poslodavci su to negirali. „Mora da se pretuče neko i da se to obavezno snimi. Biće plaćeni sto eura.“.
U filmu je prikazano i to video svedočenje pripadnika privatnog obezbeđenja angažovanog od strane kompanije Zi-Đin. U ovom slučaju, na informativne razgovore pozivani su i članovi porodica aktivista i aktivistkinja...
Krik za pravdom vodi u Strazbur
Danijela Nestorović, narodna poslanica i advokatica, tvrdi da je dobila tekst naredbe o njenom prisluškivanju i praćenju. Neki od opozicionih poslanika zasuti su tužbama čak i zbog postavljanja poslaničkih pitanja...
Jednom od aktivista-kojeg su policajci prethodno vezali rečeno je „Sve što zamisliš, nećeš da pogrešiš.“ Iako je to prijavljeno unutrašnjoj kontroli policije, imena policijskih inspektora ostala su tajna.
O teškoćama institucionalne borbe, govorili su i advokati: Kruna Savović (advokatica KRIK-a) i Mihailo Pavlović advokat Dragane Arsić). U filmu se pominje kao izuzetno važna preporuka Saveta Evrope da se SLAPP tužbe odbijaju. Naše sudije-kako se tvrdi u ovom filmu, to ne prihvataju. Često se nedostatak eksplicitnog pravnog osnova protiv ovakvih tužbi, zloupotrebljava u korist vlasti i sa njima povezanih osoba iz finansijskog i medijskog miljea.
To je dovelo čak i do slučaja da sutkinja Apelacionog suda tuži KRIK i traži da im se zabrani obavljanje istraživačko-novinarskog posla.
Kao primer apsurdnosti i nepravnog osnova za prihvatanje SLAPP tužbi, pominje se i slučaj aktivista u Zaječaru koji su se samoorganizovali u čišćenju grada. Pravnici u filmu ponavljaju da ne treba čekati donošenje posebnog zakona o obavezi odbijanja ovakvog tipa tužbi, već da je dovoljno da se sudije pozovu na već postojeće zakonske odredbe o zloupotrebi prava.
Advokatica JUKOM-a kaže da se SLAPP tužbama napadaju i pobunjeni građani i građanke i zaključuje da je Srbija najveći „slaper“. Zato se novinari KRIK-a pripremaju da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava. „Sa Aladinom Paučincem, JUKOM je u Strazburu. Sad samo čekamo odluku...“
Pogođenima ovim tužbama najviše pomažu-zastupajući ih ili na druge načine, pravnici JUKOM-a, NUNS-a, Krokodila, Partnera Srbije, ali i građanstvo.
Učesnici i učesnice ovog razgovora interesovali su se o kriterijima potrebnim da bi se neka tužba kvalifikovala kao SLAPP, o primedbama EU da u srpskom zakonodavstvu ima previše podzakonskih akata i o informisanosti ovdašnjih sudija o pravnoj neprihvatljivosti SLAPP tužbi.
Nastasja Radović
