Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Izveštaj suđenje Suva Reka, 10. 11. i 12. januar 2007.



Dana 26. marta 1999. u Suvoj reci, u piceriji Kalabrija, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica i to: Ešljani Abdulaha i Beriša Jašara i 46 lica, članova porodice Beriša.
Aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije prate suđenje od samog početka, oktobra 2006. godine.
Na današnjem glavnom pretresu u nastavku dokaznog postupka nastavljeno je saslušanje zaštićenog svedoka svedoka A i to tako što je izvršeno suočavanje između njega i optuženih.
Optuženi Mitrović je rekao: „Hoću da se zakunem u svoju decu da ja nisam bio u Suvoj Reci, neka se i svedok zakune“, na šta je svedok odgovorio: „Ako vi niste bili Čegar 1. što ste onda optuženi.“
Repanović Radojko je rekao da se on već izjasnio da je video jedan leš.
Jovanović Nenad je tvrdio da toga dana nije bio u patroli. „Da sam ja pošao sa vama ovo se ne bi desilo, radio sam časno i pošteno svoj posao, nikome dole nisam ostao dužan.“
Čukarić Slađan se suočio sa svedokom A tvrdeći da „svedok monstruozno laže“. Čukarić je zatražio da se on i svedok suoče sa porodicama žrtava. Pošto je sudsko veće odbilo neka pitanja optuženog Čukarića on je zaključio da nema prava na odbranu. Još jednom su on i svedok razmenili opaske jedan na drugog, pa je Čukarić rekao: „video sam svedoka A kako ubija albanskog civila“.
Prvooptuženi Radoslav Mitrović je ponovo tražio reč i rekao: „ Ja sam visoko školovani oficir MUP-a Srbije. Ovde nije optužen Mitrović, ovde je optužen MUP i optužena je Srbija.“
Na kraju današnjeg pretresa, sudsko veće je svedoku predočavalo fotografije ubijenih lica iz porodice Beriša. Svedok A je prepoznao samo neku fotografiju, dok je za mnoge od fotografija rekao da na njima ne poznaje nikog jer su u pitanju uglavnom deca. „Ma ne znam, ovo je malo dete, ovo je devojčica.“ Mnogo puta je ponovio da je na slikama puno dece i žena. Ovo je jedan od dokaza da na Kosovu srpska policija i vojska nisu vodile rat protiv Oslobodilačke vojske Kosova nego da je to bio rat protiv civilnog stanovništva.
Drugog dana suđenja svedočio je Milutin Miljković, oficir policije iz SUP-a Prizren. Svedok je svedočio: „ Postojala je posebna jedinica policije u Suvoj Reci, jedinicu je vodio Veljko Radenović. Ljudi za ispomoć su dolazili iz Kruševca i zvali su se Čegrovi. Komandant posebnih jedinica policije bio je Mitrović Radoslav (Čegar 1.)“ Ovo je jedan od dokaza da je čitava akcija etničkog čišćenja albanskog stanovništva na Kosovu bila državno organizovana.
„Za stradanje porodice Beriša čuo sam kada sam došao u Suvu Reku, nije me interesovalo da pitam. Video sam da je džamija spaljena. Nisam hteo da znam neke stvari.“ Na pitanje punomoćnice oštećenih Nataše Kandić da li mu je poznato da su leševi iz Suve Reke sahranjeni na vojnom strelištu u Prizrenu, svedok je odgovorio „ne.“
U nastavku je svedočio policajac Gogić Milovan koji je rekao da je za stradanje porodice Beriša čuo na suđenju Miloševiću. Godine 2001. ja sam bio na terenu ka Merdaru.
Punomoćnica oštećenih Nataša Kandić je pitala svedoka:“ ako ništa niste uradili što ste onda otišli sa Kosova?“
Sutradan je svedočio policajac Goran Đokić, koji je radio kao vezista. On je rekao da on iz prostorija za vezu nigde nije izlazio, da je bilo danonoćnog dežuranja. On je tokom čitavog svedočenja ponavljao da on „lično i neposredno“ ne zna, nije mu poznato, nije video, nije čuo i tako dalje. Svedok je rekao da on nikada nije čuo da je postojalo naređenje o iseljavanju Albanaca. Takođe, rekao je da je on samo čuo „pažnja, pažnja, napad iz vazduha.“ Upitan da li je čuo za događaj ubistva porodice Beriša toga dana, svedok je rekao da je čuo priče od meštana, sve su to bile meštanske priče. Čuo je u restoranu od policajaca, rezervista, građana. I na pitanja punomoćnika optuženih, svedok je rekao da on lično i neposredno ništa nije čuo niti video.“ Svedok je rekao kako je u Suvoj Reci bilo malo Srba, a OVK je neprestano napadala. Iz ovoga proizilazi da su sva ubijena deca iz porodice Beriša bili teroristi što je apsurdno.
Nastavak suđenja je zakazan za februar.

Lilja i Miloš za ŽUC


Štampa   El. pošta