4. OKTOBAR 2006.
U nastavku glavnog pretresa svedočio je pomoćnik komandira Jovanović Nenad. On je rekao da je razumeo optužnicu. “Meni kao čoveku, kao građaninu, kao roditelju, žao mi je što se to desilo. Ja sam čist, nevin, ništa nisam kriv.“ Okrivljeni je rekao da je on dana 26. marta 1999. kada se desio zločin bio u bolnici sa porodicom. Kada se vratio u grad Suva reka iz Prizrena primetio je spaljene kuće u Berištanskom naselju na Reštanskom putu. Dodao je : „Noću smo gasili svetla da ne bismo bili vidljivi šiptarskim teroristima, našim neprijateljima.“ Neprestano proizvođenje neprijatelja se koristilo kao izgovor za jačanje državnog terora. „Ja sam morao da postupam po naređenjima svojih pretpostavljenih.“ Ovim je okrivljeni pokušao da umanji vlastitu odgovornost, odnosno pokušao je da svoj zločin koji ne priznaje prikaže kao zločin iz poslušnosti. Suprotno od okrivljenog Mitrović Radoslava, ovaj okrivljeni je tvrdio da se činovi nisu nosili. Okrivljeni je neprestano ponavljao da su oni samo čistili teren od „šiptarskih terorista.“ Ponovo se relativizuje termi n etničkog čišćenja albanskog stanovništva. On je takođe rekao da je policajac Ramiz Papić bio jako poslušan, sposoban i vredan dečko koji je samo izvršavao svoje dužnosti. Za Mitrovića je rekao da je on bio vrlo pedantan, pravi policajac, pravi starešina. Veljković Velibor, policajac, okarakterisan je kao meka, nežan, nikakav, plašljiv, nije bio ni za šta, kao žensko, kulturan čovek ali se nije družio. Upitan, da li je video kolone albanskih izbeglica, okrivljeni je rekao da jeste, ali da se stanovništvo selilo pod pritiskom OVK i UČK. Na kraju je završio rečima: „ pred bogom i sudom se zaklinjem u svoje troje dece da ja toga dana kada se desilo ubistvo nisam bio u gradu.“
Suđenje se nastavlja sutra.
Miloš za ŽUC
