5. oktobar 2006.
Na današnjem glavnom pretresu saslušan je okrivljeni Čukarić Slađan, policajac. On je rekao da su sve radnje izmišljene, o događajima ne zna ništa, ne može da se seti gde je bio tog dana, dodao je:“ ja nisam nikog ubio, monstruozne stvari mi se stavljaju na dušu.“ Okrivljeni je na skoro svako pitanje sudije, odgovarao sa „ne znam, ne sećam se, nije mi poznato.“ Okrivljeni nije želeo da odgovara na pitanja punomoćnika oštećenih, Dragoljuba Todorovića i Nataše Kandić.
U nastavku saslušan je Milorad Nišavić, koji je u Suvoj reci radio kao pripadnik službe državne bezbednosti. Optužnicu razumeo, ona je kontradiktorna, „sud će utvrditi moju nevinost, skinuću sa sebe odgovornost.“ Porodicu Beriša poznaje od malih nogu, „da sam bio tamo pokušao bih da sprečim zločin“. Jedan njegov brat je bio pripadnik vojske a drugi teritorijalne odbrane. Okrivljeni je rekao, nasuprot prvooptuženom da niko od pripadnika policije nisu nosili činovi. Pripadnici vojske su se ponašali bahato, galamili, nosili oružje, razbijali prodavnice, pljačkali. Ja sam video neke kuće koje su se dimile. „Video sam masovne kolone albanskih izbeglica.“ Okrivljeni je 2001. kada je čuo da se zločin desio, počeo da vodi istragu. Napravio je službenu belešku. Prema njegovoj istrazi, okrivljeni je optužio Čukarić Slađana da je lično ispred policijske stanice, ubio Abdulaha Ešljanija.
„Porodici Beriša želim da se izvinim, želim da izjavim saučešće i nadam se da ćemo ponovo biti prijatelji.“ Rekao je okrivljeni i dodao je da je on dvadeset četiri sata bio pripadnik državne bezbednosti.
Na kraju je izvršeno suočavanje između Repanovića i Nišavića. Nišavić je naredio pretres kuća porodice Beriša gde su bili postavljeni navodni lokatori.
Sušenje se nastavlja sutra.
Miloš za ŽUC
