Dana 26. marta 1999. u Suvoj reci, u piceriji Kalabrija, kao i na Reštanskom putu, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica i to: Eljšani Abdulaha i Beriša Jašara i 46 lica, članova porodice Beriša.
Aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije prate suđenje od samog početka, oktobra 2006. godine.
U nastavku dokaznog postupka, na današnjem ročištu svedočio je svedok Tripković Sveta, koji je bio direktor Narodne biblioteke u Suvoj Reci. Svedok je rekao: "Ja sam bio angažovan u civilnoj zaštiti, u grupi za sakupljanje leševa." Ovo potvrđuje svedočanstvo Velibora Veljkovića, svedoka koji je prvi ispričao da su postojale grupe: za elementarne nepogode, za sakupljanje mrtvih životinja, za sakupljanje leševa. "Naređenja smo dobijali od dr. Bobana Vuksanovića", nastavio je svedok. "Ono što se desilo sa porodicom Beriša čuo sam posle pet šest dana, ali to su sve bile priče rekla kazala. Ja nisam bio angažovan da sakupljam te leševe. U Suvoj Reci nije bilo OVK/UČK, što potvrđuje da srpska vojska i policija nije ratovala protiv OVK/UČK već je ubijala nedužne civile.
Svedok je rekao da je u grupi za sakupljanje leševa bilo angažovano oko deset ljudi. "Išli smo u selo Movljane, gde smo uzeli jedan leš koji je bio u terorističkoj uniformi. U selo Raštane uzeli smo tri četiri leša. Nikada nisam bio angažovan na sakupljanju leševa na Reštanskom putu." Za ubistvo porodice Beriša, svedok je rekao: "ne znam zašto su ti ljudi nastradali." Ispričao je da je vojska i policija iz albanskih prodavnica sklanjala rodu da ne izgori, što bi bio eufemizam za besomučnu pljačku albanskih prodavnica. Takođe, svedok je rekao da su išli u sela Studenčane, gde su pokupili jedan leš, u Blace, gde su uzeli dva leša i u selo Sopina, odakle su pokupili tri leša. Rekao je da su svi leševi bili u uniformama UČK. Za stradanje porodice Beriša čuo je aprila meseca kada je napustio Suvu Reku. Ovaj svedok je nastavio praksu poricanja bilo kakvih saznanja o ubistvu porodice Beriša. Kao i većina njegovih prethodnika trudio se da zaštiti državu i njene predstavnike od optužbi.
Za razliku od prethodnih svedoka, sledeći svedoci su iskreno pričali šta su radili 26. marta 1999. u Suvoj Reci. Oni su rekli da je MUP Srbije ubio porodicu Beriša i da su oni bili angažovani na sakupljanju leševa. Nezaštićeni Romi nisu se bojali da javno kažu sve što znaju. Jedini su koji su rekli da im je bilo teško, jedini koji su se poneli ljudski i bili ljudi.
Sutradan svedočio je svedok Petković Nedeljko, zvani Neško, Rom, koji je ispričao da je sakupljao leševe stradalih ljudi iz porodice Beriša. Ovo je prvi svedok posle Veljkovića i svedoka A koji je rekao istinu.
Tog dana dr. Boban Vuksanović je rekao: "utovarite ili ću i tebe ovako." "Vidim mrtve ljude, bilo je žena i dece, bilo je oko 30 – 35 leša. Utovar leševa je trajao oko sat i po. Tu je bilo četiri policajca. Bilo je i dece koja su tovarila leševe. Čuo sam pucanj i deca su mi rekla da je ubijen Jašar Beriša. Ja sam njegovo telo prepoznao među leševima. Kada smo utovarili leševe oprali smo ceradu sokom, tako nam je policija rekla, na ceradi je bilo puno krvi. Bilo mi je muka, i tuga do zla boga. Ja sam se razboleo, nisam mogao da spavam. Ja sam povraćao ali mi dr. Boban nije dao da idem. Među leševima sam prepoznao i jednu svoju drugaricu i doktora Dušija.
Na kraju svedočenja svedoku su predočene fotografije ubijenih lica iz porodice Beriša, ali on nikog nije poznao.
Potom je pročitan iskaz svedoka Bogoljuba Trajkovića, dat istražnom sudiji.
Sledećeg dana, svedočio je svedok Trajković Jovica, Rom iz Suve Reke, koji je takođe bio angažovan na sakupljanju leševa stradalih pripadnika iz porodice Beriša.
"Ja sam tu bio svega dva minuta, popeo sam se na kamion, sišao i ništa ne znam. Od kuće nas je uzeo dr. Boban Vuksanović i rekao nam je da mu pomognemo oko utovara kreveta. Kada smo stigli u tržni centar video sam da se sakupljaju leševi. Sa mnom su bila moja braća od strica Stefan i Davor. Kada sam se popeo u kamion video sam ne znam koliko leševa, tu je bio komandant Radojko Repanović, ja sam mu rekao da ja to ne mogu i on je rekao da idem kući. Ja sam otišao i kada su me otac i deda videli krvavog hteli su da biju dr. Bobana, jer je uzeo nas decu, zašto nije uzeo svoju decu."
Iskaz ovog svedoka pokazuje kako su Romi bili zloupotrebljavani od strane srpske vojske i policije.
Sledeći svedok je Nedeljković Svetozar, takođe Rom iz Suve Reke.
On je, pitan šta zna o događaju, rekao: "pozvao me je dr. Boban Vuksanović da utovaram krevete za vojsku i policiju, a tamo su bili leševi. Ja sam bio klinac, imao sam malo godina. Rekao sam mu da ja to ne mogu ne sme da radim, ali je on rekao da moram. Kada sam utovario leševe, žene i decu, kada sam ušao u piceriju bio je haos, bilo je dvadeset trideset leševa. Svi su bili civili, niko od muškaraca nije bio u uniformi. Leševe smo utovarali u kamion. Dr. Boban je pregledao leševe. Jajce, optuženi Slađan Čukarić nam je rekao, da ako to ne radimo da ćemo i mi biti sa njima. Čuo sam pucanj kada je ubijen Jašar Beriša, ali ne znam ko ga je ubio, tu su bili policajci, bio je Jajce, Miki, oni su imali oružje u rukama. Ja sam u kamion ubacio leševe četvoro dece. Ja sam sakupljao leševe oko dva sata."
Svedoku su predočene fotografije ubijenih lica pripadnika porodice Beriša i svedok je prepoznao sledeće osobe: Altin (Nedžada) Beriša, Drilon (Sedata) Beriša, Hajdin (Vesela) Beriša, Šerina (Ismeta) Beriša.
Sakupljanje leševa je bilo oko podneva, rekao je svedok.
Poslednjeg dana svedočio je zaštićeni svedok B.
"Dr. Boban Vuksanović je došao po nas i rekao da smo mu potrebni za istovar kreveta za vojsku i policiju. Ja sam imao samo četrnaest godina. Kada sam video leševe, ja sam pao u nesvest, plakao sam i povraćao. On mi je rekao da ljudi spavaju. Ja sam hteo da idem ali mi je on rekao: "bolje ti njih da kupiš nego oni tebe." Kada sam se popeo na kamion video sam četiri pet leša i onesvestio sam se. Pomogao mi je brat. Kada sam ušao u piceriju leševi su bili svi u krvi, bilo je žena i dece i muškaraca, svi su oni bili mrtvi. Utovario sam oko dvadeset trideset leša, ostalio je još oko deset. Policija nam je potom dala sokove i rekla da njima operemo ceradu kamiona od krvi. Jedno je dete davalo znake života, njega je dokrajčio policajac Miki Petković. Tu je bio i Jašar Beriša, čuo sam da je njega ubio Jajce. Ja sam hteo da idem, ali mi Jajce nije dao, pretio mi je."
Svedok, vidno uzbuđen, rekao je da je nesposoban, da je išao i kod psihologa i kod psihijatra, da pije lekove.
Optuženom Čukarić Slađanu, svedok se obratio: "Ne znam te, samo znam da sam te tog dana video."
Potom je svedočio zaštićeni svedok C, koji je rekao da je tog dana dr. Boban Vuksanović došao kod njih u dvorište i rekao da su mu deca potrebna za utovar kreveta za vojsku i policiju. "Ja sm krenuo sa bratom", priča svedok. "Video sam leševe i rekao da ja to neću da radim. On mi rekao da oni spavaju. Ali u piceriji je bilo puno leševa, bilo je žena i dece, svi su bili krvavi i svi su bili mrtvi. Ja sam utovario pet šest leša. Jajce mi je rekao: "bolje da to radite nego da budete sa njima". Čika Miki Petković mi je rekao: "ne mogu da ti pomognem". Policija nam je potom dala sokove da oreremo ceradu. Bio sam sav krvav. Utovar leševa je trajao oko dva sata, bilo je oko podneva."
Porodice oštećenih i novinari sa Kosova su prokomentarisali kako primećuju promenu u radu sudskog veća. Na početku predsedavajuća sudkinja se trudila da otkrije šta se zaista desilo, ali sada kao da je neko stopirao. Tužiocu ne dozvoljava postavljanje pitanja direktno svedocima, nego tužilac to mora da radi preko nje kao predsednice veća. Predsedavajuća kao da se trudi da svedoci kažu što manje informacija koje bi mogle da štete državi Srbiji.
Nastavak dokaznog postupka zakazan je za maj u Palati pravde.
Miloš za ŽUC
