Policija kao verna čuvarka aparthejda.
Dana 26. marta 1999. u Suvoj reci, u piceriji Kalabrija, kao i na Reštanskom putu, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica i to: Eljšani Abdulaha i Beriša Jašara i 46 lica, članova porodice Beriša.
Aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije prate suđenje od samog početka, oktobra 2006. godine.
U nastavku dokaznog postupka, na današnjem glavnom ročištu svedočila je svedokinja Vera Petković, majka optuženih Zorana i Miroslava Petkovića.
"Meni o stradanju porodice Beriša ništa nije poznato, jer od navodnog mesta zločina ja daleko stanujem."
Ova svedokinja je svedočila o tome da je policija pljačkala albanske kuće, čak je rekla da je ona sama jednom sprečila policajca u pljački.
"Šta da vam kažem, moja decu su baš lepa, bili su lepi," pričala je o svojim sinovima i dodala, "moj sin Zoran je vozio autobus kod Šiptara, za Šiptare, tamo su samo Šiptari imali agencije." Svedokinja je uporno u sudnici izgovarala ime Šiptar, koji je pogrdan naziv za Albance, bez straha da će snositi posledice jer je njen govor, govor mržnje, to je govor koji je utro put etničkom čišćenju albanskog stamovništva na Kosovu. Niko nije reagovao, počev od sudskog veća.
"Bilo je iseljavanja, Šiptari su bežali, navodno od bombardovanja, a oni koji su ostali popisivali su se u stanici policije."
Svoje svedočenje je završila rečima: "meni ništa nije važno, važna su mi samo moja deca."
Drugi svedok, Nišavić Milovan, brat optuženog Nišavić Milorada bio je angažovan u teritorijalnoj odbrani.
On je rekao da se ne seća da li je bilo pucnjave ili ne. "Čuo sa da je u zanatskom centru bilo tog dešavanja," rekao je svedok. Ovaj svedok tokom čitavog svog iskaza relativizuje zločine.
"Video sam zapaljene kuće, to su bile albanske kuće, bilo je pljačkanja, srpske prodavnice nisu pljačkane." U nastavku svedočenja, rekao je: „bilo je iseljavanja Albanaca.“
Svedok Stefanović Miloš, policajac je na početku svog iskaza rekao: "obično se pričalo kada su ljudi nestali da su ubijeni, poginuli." Svedok je u bio u selu Mušotište. Svedočio je: "ništa nije bilo tako neobično da bi me interesovalo, ne sećam se da je bilo paljevina." MUP Republike Srbije laže. Njihov profesionalni zadatak je bio ubiju, proteraju što više Albanaca i da o tome posle ne znaju ništa. Laž je bila, postala i ostala jedna od njihovih savršeno obavljajućih profesija.
"Bilo je iseljavanja Albanaca iz Suve Reke, nisam pitao zašto idu, išli su pešaka, iseljavali su se zbog bombardovanja, to sam pretpostavio, ne znam da li je bilo pljačkanja prodavnica."
Ovaj svedok je rekao da je bilo policije iz Srbije, da zna ko je Čegar 1. i da je glavni komandant bio optuženi Radosav Mitrović.
O masakru porodice Beriša, svedok je rekao da je čuo na suđenju Slobodanu Miloševiću.
Svedok Nikola Lazura, sudija iz Prizrena je rekao da je za stradanje porodice Beriša čuo tek kada su ljudi uhapšeni. Ovaj svedok, visoki državni činovnik je rekao da ne zna da li je u Prizrenu bilo druge policije, "čuo sam da postoji PJP." Svoje svedočenje završio je rečima: "moja jedinica nije ubijala, ona je savesno i odgovorno obavljala svoj posao." Da, to svi znamo, savesno i odgovorno obavljati svoj posao, kada je policija bila u pitanju, bilo je proterati ili ubiti što više Albanaca. Njihov posebni zadatak je bilo etničko čišćenje albanskog stanovništva sa Kosova. Sa Kosova je tokom 1999. godine proterano oko 960.000 Albanaca.
Svedok Gogić Milovan, saobraćajni policajac, koji je bio u patroli, očigledno je izgubio pamćenje, kada je rekao: "ne sećam se da li je bilo pucanja, ne sećam se da je bilo iseljavanja ljudi, nisam video pljačkanja, stvarno se ničega ne sećam i nemam pojma, ne sećam se kada sam stupio u PJP." Svoje svedočenje je završio rečenicom: "skoro svi Srbi dole su bili rezervisti." Počev od 1989. na Kosovu je postojala samo srpska policija i ogroman teror nad albanskim stanovništvom. Policija kao verna čuvarka aparthejda.
Svedok Borisavljević Dragan, bio je takođe policajac. Svi Srbi na Kosovu su bili policajci.
"Za stradanje porodice Beriša čuo sam iz medija posle odlaska sa Kosova". Ovaj svedok je bio u Prizrenu kao pripadnik PJP, bio je komandir voda. "Naš zadatak je bio rasturanje terorističkih grupa." A zapravo mašinerija državnog terorizma permanentno je terorisala albansko stanovništvo.
Svedok je bio na terenu, a kada se vratio, ništa neobično, kako je rekao nije video u Suvoj Reci, nije video pljačku, "nisam čuo za ubistva". "Video sam da se ljudi iseljavaju, ali nije moje bilo da ih pitam."
Svedok je za svedoka Velibora Veljkovića rekao, sve u cilju da bi ga diskreditovao, ne samo kao svedoka, nego i kao čoveka: "on je bio neposlušan, odskakao je od ostalih, nismo nikako mogli da ga angažujemo ni na jednom zadatku. On je često bio u sukobu sa svima. On nikada nije išao sa drugima, sam je jeo, sam je spavao, bio je vuk samotnjak. Nije bio hrabar, nije bio pouzdan."
Za optuženog Ramiza Papića, svedok je rekao: "bio je dobar policajac, poslušan, uzor za ostale." Pitam se šta znači biti poslušan u policiji? To znači bezpogovorno izvršavati sve njihove takozvane poslebne zadatke, koji su ustvari bili ubistva, etničko čišćenje, silovanje.
Svedok Gogić Milisav, pripadnik rezervnog sastava policije je rekao da je za stradanje porodice Beriša čuo na suđenju Slobodanu Miloševiću.
"Ja nisam video kako se ljudi iseljavaju, nisam čuo ni za kakva ubistva u Suvoj Reci."
Na kraju današnjeg ročišta, advokati odbrane su zahtevali puštanje njihovih klijenata da se do početka nove sesije suđenja brane sa slobode. Tužilac se usprotivio ovom predlogu, koji je i sudsko veće odbilo.
Nastavak suđenja je zakazano za septembar.
Miloš za Žene u crnom
