Dana 26. marta 1999. u Suvoj reci, u piceriji Kalabrija, kao i na Reštanskom putu, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica i to: Eljšani Abdulaha i Beriša Jašara i 46 lica, članova porodice Beriša.
Aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije prate suđenje od samog početka, oktobra 2006. godine.
U nastavku dokaznog postupka, na današnjem glavnom pretresu, svedočili su sudski veštaci: dr. Vesna Janković i dr. Predrag Tasovac. Oni su davali svoje stručno mišljenje o sposobnosti svedočenja svedoka Novković Ivice.
Oni su rekli da svedok nije u mogućnosti da da iskaz, navodno ne može da svedoči.
Na to je tužilac Mioljub Vitorović rekao da svedok ima strepnju da svedoči, i pitao: "Da li se možda svedok plaši da kaže šta zna jer je to opasno po njega?"
Sudska veštakinja je rekla da svedok ima strah, na šta je punomoćnica oštećenih Nataša Kandić, pitala da li je strah opravdan?
Sudsko veće je odlučilo da svedoka sasluša.
"Pretres kuća je bio sa ciljem da bi se iselilo ljudstvo. Ulazili smo u kuće, tamo nije bilo ljudi. Trebalo je da im kažemo da se isele." Svedok je svedočio jako tihim glasom, odgovarajući sa da ili ne ili ne znam na svako pitanje predsedavajuće sudskog veća. "Došlo je do pucnjave, ali ne mogu da se setim ko puca." Na većinu pitanja odgovarao je sa ne mogu da se setim. "Posle smo sakupljali neke leševe, ne znam ko je sve bio, ja sam bio u obezbeđenju."
Na kraju je svedoku pitanje postavio optuženi Radojko Repanović, koji ga je pitao da li on može da napravi razliku između pretresa i iseljavanja? Na to je svedok ćutao kao i većinu vremena tokom svedočenja.
Nastavak suđenja je zakazan za oktobar 2007.
Miloš za Žene u crnom
