Dana 26. marta 1999. u Suvoj Reci, u piceriji Kalabrija, kao i na Reštanskom putu, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica i to: Eljšani Abdulaha i Beriša Jašara i 46 lica, članova porodice Beriša.
Aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije prate suđenje od samog početka, oktobra 2006. godine.
Na današnjem glavnom pretresu, sudski veštaci su se izjašnjavali na okolnosti psihičkog stanja svedoka A i rekli su da je svedok A psihički uravnotežena osoba koja može da svedoči.
Svedok Rahmani Đezair, koji je marta 1999. radio kao inspektor za imovinske delikte, išao je nekoliko puta u Suvu Reku; „Vršio sam uviđaje, uvek sam bio u civilu, povremeno sam nosio vatreno oružje.“ Upitan za stradanje porodice Beriša, svedok je rekao: „Za stradanje porodice Beriša nisam čuo, za to sam čuo kasnije na suđenju Miloševiću.“
Svedok A kaže da je ovaj svedok, koga on imenuje nadimkom „Đeza“, bio u zanatskom centru. Svedok je ovo negirao: „Nisam bio tamo, video sam spaljene kuće, nisam primetio iseljavanje ljudi.“ Svedok je rekao: „Svi su znali za ono što se desilo u Suvoj Reci.“
Svedok Mojsić Nikola, bio je kao „podrška obezbeđenju kolegama koje su vršile uviđaj.“ „Sada se sećam, kuća nije gorela, leševi su bili ugljenisani, ispred kuće je bilo pet leševa koji nisu bili u grupi, nego razbacani. Džukela je bilo na sve strane, oni su razvlačili te leševe na sve strane, donje ekstremitete od jednog leša smo pronašli dalje od lica mesta, džukele su razvlačile i raznosile delove tela. Tu je bilo mnogo čaura.“
Svedok Velibor Veljković je ponovo svedočio: „Bilo je dve grupe: grupa za ubijanje i grupa za sakupljanje leševa. Leševi su sakupljani toga dana kada se desio masakr. Ja sam gledao kako ljudi beže, kukaju, kako pucaju po njima, kako ljudi padaju. Albanci su proterivani, a neki su sami otišli jer su se plašili od nas i bombi. Verujem da su naređenja o ubistvima u Suvoj Reci došla sa višeg nivoa, od Repanovića i Vitoševića. Sve je to bilo organizovano. Albanci nisu imali kuda da beže.“
Advokati odbrane su izneli predloge o ukidanju pritvora u odnosu na optužene. Tužilac je predloge odbio, smatrajući da i dalje stoje razlozi iz kojih je pritvor određen.
Ukidanjem pritvora optuženima za ratne zločine sudsko veće nastavlja kontinuitet poricanje državno organizovanih zločina: Sudsko veće je ukinulo pritvor optuženima: Jovanović Nenada i Zorana Petkovića i naložilo njihovo puštanje na slobodu. U odnosu na druge optužene, sudsko veće je odbilo predloge za ukidanje pritvora.
Nastavak suđenja je zakazan za decembar 2008. godine.
Miloš za Žene u crnom
