Dana 26. marta 1999. u Suvoj Reci, u piceriji Kalabrija, kao i na Reštanskom putu, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica i to: Eljšani Abdulaha i Beriša Jašara i 46 lica, članova porodice Beriša.
Aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije prate suđenje od samog početka, oktobra 2006. godine.
Na današnjem glavnom pretresu svedočili su: Jugoslav Skenderi, Jovica Popovski i Milenković Bogoljub.
Svedok Skenderi, istražni sudija iz Prizrena, „ništa u vezi sa stradanjem porodice Berisha nije mi poznato. Ništa o ubistvima Albanaca u Suvoj Reci mi nije poznato. Ja nisam bio u Suvoj Reci, to sam čuo tek u Beogradu. Nisam bio prisutan eshumacijama koje se nisu ni obavljale za vreme bombardovanja. Nisam čuo ni za kakve masovne grobnice“, rekao je svedok.
Jovica Popovski, rezervni policajac, koji je radio na obezbeđenju stanice policije. „Na teren smo otišli 25. marta 1999. u selo Topličane. Posle povratka sa terena bio sam u obezbeđenju ekipe koja je sakupljala leševe na Reštanskom putu. Leševi su bili razbacani i raskomadani, bili su ugljenisani, sve je užasno smrdelo. Ne znam čiji su bili leševi, svi su bili u civilu“, rekao je svedok i nastavio: „u Suvoj Reci nije bilo iseljavanja Albanaca. Ljudi su se iseljavali zbog bombardovanja, jer je NATO više gađao „šiptarske“ nego srpske kuće. Za stradanje porodice Berisha čuo sam posle bombardovanja.“ Na kraju svog svedočenja, svedok je izjavio: „Smatram da nisu krivi!“
Milenković Bogoljub, svedok, koji je bio direktor javnog komunalnog preduzeća u Suvoj Reci. „Od 23. marta 1999. nalazim se u selu, nisam išao na posao. Za stradanje porodice Berisha čuo sam ovde.“
Drugog dana suđenja, svedočili su svedoci oštećeni Albanci sa Kosova: Florim Berisha i Betim Berisha.
„Dana 26. marta 1999. ja sam bio u Nemačkoj. Tog dana sam se javio ocu i majci koja je plakala. Rekli su mi da se plaše. Nisam bio u stanju da im pomognem. Sutradan sam ponovo zvao i javili su mi se neki ljudi koji su mi na srpskom rekli da više ne zovem. Na vestima sam saznao da se u Suvoj Reci dogodio veliki masakr porodice Berisha. Mene je iz Albanije zvala moja sestra koja mi je rekla da je čula da su ih sve ubili. Rekli su mi da su 25. marta čuli pucnjavu i da su nekog ubili na Reštanskom putu. Ja nemam nikakav podatak ko je pronađen. Kada sam se vratio iz Nemačke, juna 1999. ja sam otišao na poligon vojske u mestu Ljubižde gde su oni bili pokopani i tamo sam pronašao očevu ličnu kartu i ključeve od kuće. Naše kuće su sve bile demolirane, sve je bilo razbacano. U tržnom centru je bilo puno rupa od metaka“, svedočio je svedok Florim Berisha.
Od ukupno 269 tela/posmrtnih ostataka kosovskih Albanaca, pronađenih u masovnoj grobnici u Batajnici, 14 žena, 13 mušakaraca, 9 dece i jedan fetus pripadaju porodici Berisha, ubijenoj u Suvoj Reci, 26. marta 1999. godine.
„U ovom zločinu meni je stradalo šesnaestoro članova porodice“, počeo je svoj iskaz svedok Betim Berisha. „Ubijeni su mi otac, majka, brat. Ja tada nisam bio u Suvoj Reci. Bio sam u školi u Prizrenu i tamo sam čuo da se nešto strašno dogodilo u Suvoj Reci. Kada sam se vratio kući juna meseca 1999. kuće su bile prazne, definitivno se saznalo da njih više nema. Čuo sam da su ih ubili lokalni policajci Srbi. Kuće su bile demolirane i opljačkane. Do dan danas njihova tela nisu pronađena i ja ne znam ništa o njima. Ja nisam išao u Ljubižde jer sam bio mlad i nisma mogao da podnesem i idem na mesto masovne grobnice.“
Potom je svedočio sudski veštak Đorđe Alimpijević. On je radio na izveštaju o identifikaciji posmrtnih ostataka pronađenih u masovnoj grobnici u Batajnici, prilikom koje je identifikovano troje lica iz porodice Berisha iz Suve Reke.
Na kraju današnjeg ročišta, advokati odbrane su izneli predloge za ukidanje pritvora optuženima, koje je sudsko veće odbilo.
Suđenje se nastavlja u januaru 2009. godine.
Miloš za Žene u crnom
