Pred većem za ratne zločine, (Specijlni sud) nastavljeno je suđenje petorici pripadnika „Škorpiona“, za ubistvo šestorice muškaraca bošnjačke nacionalnosti iz Srebrenice, kod Trnova, jula 1995. U Trnovu su ubijeni: Safet Fejzić (17), Azmir Alispahić (17), Sidik Salkić (36), Smail Ibrahimović (35), Saib Salkić (20), dok šesta žrtva streljanja još nije identifikovana. Suđenje petorici „Škorpiona“ počelo je decembra 2005: Prvooptuženi Slobodan Medić (39), komandant „Škorpiona“ izjasnio se da nije naredio streljanje zarobljenika 16. ili 17. jula 1995. Krivicu za zločin negirali su i drugi pripadnici „Škorpiona“: Aleksandar Vukov (33), Aleksandar Medić (38), Branislav Medić (36). Učešće u zločinu jedini je priznao Pero Petrašević (36).
Aktivistkinje mreže Žena u crnom organizovano prate suđenje „Škorpiona“ od decembra 2005, uz prisustvo aktivistkinja iz različitih gradova Srbije.
Na današnjem ročištu završen je dokazni postupak. Iznete su završne reči zamenika tužioca za ratne zločine.
Optuženi su za ratni zločin što je dokazano tokom postupka. Slobodan Medić, Pero Petrašević i Branislav Medić su počinioci ratnog zločina. Vukov Aleksandar i Aleksandar Medić su pomagači u izvršenju ratnog zločina. Vukov nije znao za ubistvo, Slobodan Medić nije bio na Trnovu, Branislav Medić bio prisutan ali nije pucao, Pero Petrašević je izvršavao naređenja Slobodana Medića, Aleksandar Medić bio u pratnji, nije znao za streljanje, nije pucao u zarobljenike.
Tužioc je rekao: „Škorpioni su bili klasični tip paravojne formacije“. Ovim se želi prikriti odgovornost države Srbije koja je zločin organizovala. Nije se želeo uplesti MUP Srbije.
Tužilac je dodao da sve optužene sud treba da proglasi krivim i da ih osudi na maksimalne zatvorske kazne. Lišeni života su mladi ljudi i deca. Prema njima kao prema zarobljenicima se postupalo neljudski, u poslednjim trenucima života im nije data voda. Olakšavajuće okolnosti (nisu bili osuđivani, Petrašević je priznao, A. Medić se izvinuo porodicama žrtava, A. Vukov ima loše zdravlje, visok stepen invaliditeta) ne treba da utiču na visinu kazne. Tražim maksimalnu kaznu i produžetak pritvora.
Svoju završnu reč izneo je i punomoćnik oštećenih, advokat Dragoljub Todorović.
„Pridružujem se krivičnom gonjenju optuženih. Dokazi koji su izvedeni ukazuju na krivicu okrivljenih. Imamo materijalni dokaz, snimanje događaja. Imamo veštačenje video kasete, priznanje Pere Petraševića.“
Završnu reč je iznela i zastupnica porodica oštećenih Nataša Kandić.
„Naređenje nije bitno, vidi se dobrovoljnost optuženih u izvršenju ratnog zločina. Mislim da je istraga u jednom trenutku zaustavljena. Suđenje je do jednog trenutka išlo dobro, a onda je sud odustao. Ovde je sporan status jedinice Škorpioni. Tužilaštvo je reklo da je to paravojna formacija. Mi smo ovde imali svedoka, bivšeg ministra pravde vlade Republike Srpske, koji nam je govorio o tome da jedinica škorpioni nije paravojna formacija, već je delovala u sastavu MUP-a Srbije. Oštećene porodice žrtava nemaju pravo da se obrate državi Srbiji u pogledu kompenzacija. Pravda za žrtve nije zadovoljena.“
Svoje završne reči dali su i advokati odbrane.
Perković Miroslav, zastupnik optuženog Slobodana Medića, se osvrnuo na pojam rata, za koji je rekao da je to ubijanje i pojam ratnog zločina koji se u pravo uvodi tokom i neposredno posle Drugog Svetskog rata, gde se kaže da treba uvesti pravila. Ubijanje je imanentno ratu. Ako nekoga šeljate u rat pripremate ga za ubijanje. Advokat se osvrtao na ratove koji su prošli i govorio o onima koji će tek doći. Takođe je rekao da sva tri naroda (Srbi, Hrvati i Bošnjaci) ulaze u istoriju kao ratni zločinci. Rekao je da međunarodni sud pravde nije uspeo da dokaže da su Srbi genocidni narod. Završio je tima da je zatražio oslobađajuću presudu za svog branjenika.
Levajac Zoran, branilac optuženog Pere Petraševića je bio epski nadahnut i držao je predavanje i za svog branjenika je rekao da se on pokajao i doživeo katarzu. „Čoveka je pobedio vojnik. On je vojnički disciplinovan i obučen. Nema dokaza da su zarobljenici doveženi iz Srebrenice. Nema dokaza da se radilo o civilima. Jedinica Škorpioni je bila specijalna jedinica vojske Republike Srpske Krajine, bila je deo Vukovarskog korpusa pod ingerencijom vlade RSK. Za Petraševića je rekao: „ imamo čoveka koji je u ratu bio žrtva vremena u kome je živeo, imamo žrtve njegovog žrtvovanja. Nema ni licemerja ni patetike u njegovom poimanju krivice. On je čovek koji ima hrabrosti da prizna šta je uradio pobedivši sebe. Da nije bilo rata, mi bi njega danas birali za prijatelja. Njemu se cepao kućni prag, zemlju su mu silovali. U nuždi je krenuo u rat, imao je samo 21 godinu. Učinjenim greškama čovek se ne ispisuje iz ljudi. Nisu ga naučili kako da živi posle tog izvršenog krivičnog dela. On je nosilac značke primernog vojnika. On se tog dana pocepao od vlastitih emocija i od dobijenog naređenja. On očekuje pravednu presudu. Ostao je pocepan po šavovima u sebi. Predao se i suočio sa sopstvenom odgovornošću. Predlažem ukidanje pritvora.“
Fajfrić Željko, branilac optuženog Aleksandra Medića je veliki deo svoje završne reči ispunio citatima, od Johanes Bramsa, preko Nikolaja Velimirovića, pa sve do Sofokla.
„Moj klijent nema krivice i on zaslužuje da bude pušten. On nije pucao, nije nikog ubio. ON sam je odlučio da ne puca. On nije hteo da puca. On je u zarobljenicima video ljude. On je najveći dokaz da u Srbiji postoji humanost. On nije bio dželat, on je bio čovek. On je bio jaka duša i snažni karakter. On za svoje delo mora biti nagrađen a ne kažnjen. Kod mog klijenta ne postoji umišljaj, nema volje da se izvrši krivično delo. On je tu bio po naređenju. On je nevin i vi ga morate osloboditi. On se jedini nije odrekao gospoda. Iza odluke da ne puca ostao je život. Vi ste braća onim ljudima kojima danas sudite. Petrašević i Branislav Medić kažu da Aleksandar nije pucao. Predlažem ukidanje pritvora i oslobađajuću presudu.“
Levajac Zoran, branilac optuženog Vukov Aleksandra je rekao da je njegov klijent nevin čovek. Njegov jedini greh je taj što je bio pripadnik jedinice Škorpioni. On je bio u pogrešnom vremenu na pogrešnom mestu. On je sa 14 godina obukao uniformu i desio se u građanskom ratu.“ Advokat zaboravlja dobro poznatu stvar da rat nije bio građanski već agresorski od strane države Srbije. On je čovek a ne vuk. Predlažem oslobađajuću presudu i ukidanje pritvora.
Jevrić Zoran, branilac optuženog Branislava Medića, je umesto da brani svog klijenta kritikovao rad sudskog veća, kritikovao je Fond za humanitarno pravo. Rekao je da su lica navodno stradala, mesto i vreme su sporni, identifikacija je sporna. Za klijenta je rekao: „on nije vojnik on je vozač“. Predlažem ukidanje pritvora i oslobađajuću presudu za mog klijenta.
Na kraju svoje završne reči izneli su i optuženi.
Slobodan Medić, je rekao da će vreme pokazati ko je upravu.
Pero Petrašević, je rekao: „ ja ne tražim milost, očekujem pravednu presudu. Ja sam nosilac značke primernog vojnika. Nisam obučen da odbijem naređenje pretpostavljenog. Ja znam kako je to jadno pucati u vezanog čoveka. Osećam duboko kajanje koje ću nositi celog života. Kaseta nije original. Nisam smeo da odbijem naređenje jer ne bih bio živ. U meni nema mržnje. Prema vođi osećam samo prezir. On je običan čoban. Srpski komandant uvek treba da ide ispred svoje vojske. Škorpioni su srpski heroji.“
Aleksandar Medić, se pitao da li je on kao vojnik mogao da učini više za te ljude. Nisam pucao, gospod bog mi je pomogao da ne pucam u te ljude. Više nikada nisam zaspao, doživeo sam nervni slom i stres. Žalim što su ljudi izgubili svoje živote. Najdublje i najiskrenije saosećam sa porodicama žrtava.
Aleksandar Vukov, je rekao kako iz njega isijava revolt, odiše ogorčenje. Ja sam kažnjen što sedim na optuženičkoj klupi. Savest mi je čista, ne plašim se pravde. Želim vam uspeh u karijeri, a sreću i zdravlje ako budete pravedno presudili.
Branislav Medić, je rekao da nije nikog ubio.
Glavni pretres je završe, izricanje presude je zakazano za 10. april 2007. godine.
Miloš za ŽUC
