Optužnicom se: Ljuban Devetak, Milan Devčić, Milan Radojčić, Željko Krnjajić, Miodrag Dimitrijević, Darko Perić, Radovan Vlajković, Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević,Saša Stojanović, Dragan Bačić, Zoran Kosjer, Petronije Stevanović i Aleksandar Nikolaidis terete da su kao pripadnici JNA, TO (teritorijalne odbrane), lokalne civilno-vojen vlasti i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“ učestvovali u ubistvima, mučenjima, zatvaranjima i prisilnom radu hrvatskog civilnog stanovništva u hrvatskom selu Lovas, oktobra meseca 1991.
Suđenje je počelo aprila 2008- godine i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
U nastavku iznošenja odbrane optuženih, odbranu su iznosili: Radovan Vlajković, Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević, Saša Stojanović.
„Šrafovi“ (H.Arent) u JNA/mašineriji smrti
„Želim da izrazim svoje iskreno saučešće nastradalim, savest mi je mirna i ne osećam se krivim. Za vreme mog angažovanja u JNA nisam ugrozio ničiji život“, počeo je svoj iskaz optuženi; „kao starešina sam profesionalno i časno obavljao svoju dužnost.
Godine 1981. završio školu rezervnog oficira u Bileći. Godine 1991. bio sam angažovan u TO Valjevo. Dana 7. oktobra 1991. otišli smo u Tovarnik; tu smo zatekli ratnu situaciju, pucnjavu na sve strane, puške su nosili i vojnici i civili. Potom smo otišli u selo Sremski Čakovec. Imali smo defanzivne dužnosti.
Ja sam išao tamo da dam život a ne da ubijam nekog. Za sve što se dešavalo u Lovasu odgovorna je vojska JNA. Oni su sve znali, ljudi iz vojno – obaveštajne službe. Ja sam se ponašao kao vojnik, odbio sam nečasno naređenje, i u odnosu na akciju se nisam ponašao kao komandir. „Dušan silni“ je dobrovoljačka jedinica koja je delovala pod komandom JNA.“ (Radovan Vlajković)
„Ne osećam se krivim, ni jednim svojim postupkom nisam ugrozio bezbednost ni život nekog u Lovasu.
Završio sam školu rezervnih oficira u Bileći 1981. godine. Radim u kaznenopopravnom zavodu za maloletnike u Valjevu. Bio sam pomoćnik komandanta u TO u Valjevu. Meni je moralna obaveza bila da branim teritorijalni integritet i državni suverenitet. U Valjevu je bila mobilizacija; bilo je progona ljudi koji su odbili da idu u rat. Dana 7. oktobra krenuli smo u Tovarnik. Tamo smo zatekli popaljene i porušene kuće, videli smo mnogo naoružanih ljudi u raznim uniformama. Odatle smo krenuli u selo Čakovci.
Žao mi je svih ljudi koji su stradali na minskom polju, ali ja imam mirnu savest jer nisam komandovao. Niko nam nije rekao za minsko polje. Činjenica je da je bolje bilo onima koji su odbili da se odazovu pozivu države, nego onima koji su branili bezbednost zemlje. Ja nisam zlikovac. Odbijanja u vojsci nisu moguća; za neću se ide u zatvor, a za ne mogu u bolnicu. Posle završetka ratnih sukoba u ex Jugoslaviji, ja sam smatrao da nisam trebao da učestvujem u ratnim operacijama. Kada se nađete u ratu, onda se stvari ne odvijaju kao u teoriji; dogodio se rat i nismo se ponašali kao u školi.“ (Radisav Josipović)
Jovan Dimitrijević, kao dobrovoljac krenuo je iz Stare Pazove put Tovarnika, gde je po njegovi rečima „učestvovao u oslobađanju sela“. „Ja nisam išao da ratujem“, rekao je optuženi. „Ja sam otišao kao civil, građanin. Mi ništa nismo znali ništa nam nisu rekli, ni gde idemo ni šta ćemo da radimo. Ne osećam se krivim, nisam nikog ubio ako to uopšte nešto znači“.
Lovas – mesto zločina počinjenog u naše ime
„Rekli su nam da idemo u Lovas a mi nismo hteli. Darko Perić je tražio sastanak da bi izdao meni zadatak. On mi je rekao: „nisi ti tu da planiraš akciju nego da izvršavaš naređenja.“ U dvorištu zgrade zadruge video sa kako su Darko Perić i komandant „Dušana Silnog“ izveli ljude na kojima se videlo da su bili maltretirani. Postrojili su ih i dobrovoljci su nasumično pucali. Kolona ljudi je krenula ka jednoj livadi; komandant „Dušana Silnog“ je naredio da ljudi skrenu u livadu koja je bila zasejana detelinom. Svi su ćutali, niko nije rekao da je to minsko polje. Naređeno je da se uđe u detelinu i posle par metara neko je viknuo „mina“, a neko od dobrovoljaca je rekao „stoj“. Potom je došlo do detonacije/eksplozije. Ja sam pao u detelinu, bio sam pogođen gelerom u levu nogu. Darko Perić je organizovao zbrinjavanje ranjenika. Posle je došla vojna policija koja nas je odvela u Šid da damo izjave. Potom su nas vratili u Lovas. Na minskom polju nastradalo je sedamnaest ljudi.“ (Radovan Vlajković)
„Dana 17. oktobra došli smo u Lovas. Jedinica je od pukovnika Dimitrijevića dobila zadatak da istraži/pretrese teren vinograda. Vlajković je odbio naređenje. Darko Perić je rekao da se zadatak mora izvršiti. Na ulicama je bilo dosta pucnjave. Darko Perić je rekao da će jedinicu voditi dobrovoljac iz „Dušana Silnog“. Jedinica iz Valjeva se vratila sa ratišta i po gradu su bili tretirani kao dezerteri. U dvorištu zadruge sam video ljude koji su bili maltretirani, udarali su ih palicama, jedan ih je bockao nožem. Od tih ljudi formirana je kolona i jednog su čoveka ubili. Jedna grupa ljudi je pucala i bacala bombe u dvorišta kuće u kojima su živeli Hrvati. Kada smo stigli do deteline, civili su uterani u livadu, kada se čula detonacija i svi smo zalegli. Jedan ranjeni dobrovoljac je pucao po civilima. Masa ljudi je povikala „ne pucajte“, nije imalo razloga da se puca. Ja sam bio potresen zbog svega što se dogodilo. Došli su pripadnici vojne policije koji su nas odvezli u Šid u zatvor. Potom su nas ponovo vratili u Lovas, odakle smo otišli u Tovarnik pa se vratili kući u Valjevo.“ (Radisav Josipović)
“U Lovas sam otišao početkom oktobra 1991.god. jer me je neko obavestio da vojska ima problem sa diverzantskim grupama. Iz Beograda smo otišli u Šid, gde smo zadužili uniforme, odatle smo prebačeni u Tovarnik a potom u Lovas, gde smo dobili oružje. Tamo se formirala velika kolona od vojnika i zarobljenih civila. Broj civila je bio oko 65 a broj vojnika oko 45. Pošto su zarobljeni civili imali plave uniforme, ja sam pomislio da su to radnici. Ljudi su potom uterani u detelinaru (livada) a onda se čula pucnjava. Tada je neko rekao „evo mina“ i tada se začula ekspolzija. Nastao je veliki nered. Neko je rekao da se jedan od zarobljenika bacio na minu. Bilo je mnogo ranjenika i oni su odveženi u bolnicu. Ja sam otišao do pukovnika Dimitrijevića da mu ispričam šta se desilo. Sutradan je došla vojna policija i uzimala izjave od svedoka. U međuvremenu smo dobili naređenje da napistimo Lovas.“ (Saša Stojanović)
Putevima smrti
„Ja sam posle Lovasa bio angažovan u Malom Zvorniku gde sam obezbeđivao most Karakaj. (Radovan Vlajković)
Pre Lovasa optuženi je bio u Tenji (predgrađe Osijeka), a posle Lovasa u Zvorniku. (Jovan Dimitrijević)
„Ja sam poslednji put bio angažovan u Saveznom supu kad je bio sukob sa NATO paktom.“ (Saša Stojanović)
Miloš za Žene u crnom
