Suđenje petnaestočlanoj novopazarskoj grupi ehli suneta (“vehabija”) započeto u januaru 2008.godine i koju optužnica tereti za posedovanje i držanje oružja radi terorizma a pojedince i za planiranje ubistva muftije novopazarskog Moamera Zukorlića nastavljeno je 8.IV2008.godine. Optuženi su izjavili da razumeju optužnicu, ali poriču dela i ne osećaju se krivim ni po jednoj tački iz optužnice. Sem jednog optuženog, svoje svedočenje su započeli rečima:”U ime Alaha, milosnog i samilosnog, samo Njemu verujemo i samo se Njemu klanjamo…”
Na tavanu kuće Bekta Memića (1936.godine, selo Raždaginje, opština Sjenica), policija je pronašla pištolj i pušku za koje nije imao dozvolu, pet bombi a u kolibama i imanju oko koliba nagazne mine, automat, pušku, municiju kalibra 7,62, sanitetski materijal i konzerve hrane. Memić je objasnio da je boravio kod sina u gostima (BiH) i da je tek kod kuće video da je u torbi, odozgo pokrivenoj sušenim voćem, doneo nešto što nije znao šta je, da mu je to sin dao a da mu ništa o tom nije rekao i da je to odneo na tavan kuće i tek mu je u policijskoj stanici rečeno da su u pitanju bombe ( B.Memić služio JNA ). Za sve ostalo što je policija pronašla Memić je rekao da mu je policija podmetnula – sem pištolja, koji mu je poklonio sin koji mu je u torbu stavio bombe, jer je legalno imao isti pištolj, ali ga je policija oduzela i dala potvrdu, međutim Memić nije objasnio zbog čega je pištolj oduzet. Taj sin je pre rata u SFRJ živeo i radio u Nemačkoj, ali kada je počeo rat u BiH otišao je tamo da ratuje i sada je stanovnik i državljanin BiH. (“za koga je i protiv koga je ratovao, nikada ga nisam o tome pitao a on sam nikad nije pričao”).
