Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Suđenje pokretu ehli sunet/“vehabije“ – 22, 23, 24. i 25. septembar 2008. Beograd


Suđenje je počelo 14. januara 2008. godine pred Većem za organizovani kriminal Specijalnog suda u Beogradu. Optuženo je petnaest lica: Senad Ramović, Jasmin Smajlović, Adnan Hot, Memić Nedžad, Fuad Hodžić, Mirsad Prentić, Erhan Smailović, Senad Vejselović, Vahid Vejselović, Mehmedin Koljši, Husein Čuljak, Aldin Puljić, Memić Bekta, Safet Bećirović, Berbo Damir.
Optužnicom od 14. septembra 2007. godine, okrivljenima je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi protivustavne delatnosti u vezi krivičnog dela terorizma i nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materijala.

U nastavku dokaznog postupka svedočili su sledeći svedoci:
Radomir Drobnjak, vlasnik firme za prodaju automobila, od koga su pojedini od optuženih kupili vozilo marke „lada niva“. Za optužene, svedok je rekao: „Bili su u crnim uniformama, imali su kratke pantalone, imali su brade, jedan je imao belu kapu. Kasnije sam na nemačkoj televiziji, prilikom akcije hapšenja, prepoznao optužene Fuada Hodžića i Mirsda Prentića.“
Drugi svedok na današnjem ročištu bio je Idriz Vejselović, otac optuženih Vahida i Senada Vejselovića. „Dana 16. marta 2007. moj stan je pretresala policija. Ja sam nerado pristao da svedočim pred ovim sudom, ja sam u šoku svih ovih osamnaest meseci koliko su moja deca u pritvoru. Prilikom pretresa mog stana, policija nije ništa pronašla. Onda su mi rekli da moraju da pretresaju zajedničke prostorije koje se nalaze u podrumu zgrade, ali koje ja ne koristim. Tom pretresu ja nisam prisustvovao jer sam otišao u policiju. Moj komšija Šemsudin Klimenta mi je kasnije rekao da su u jednoj šahti za vodovod pronašli jedan najlonski džak u kome su bile dve puške. Kasnije sam saznao da su policajci sa mobilnog telefona mog sina zvali moju snaju koja je verski pokrivena i rekli joj: „Ako Senad ne dođe , njegovi drugovi su tu da ne brine, oni će ga zameniti.“ Neka im je na časti.“ Tužilac Jovanović je konstantovao da je prilikom pretresa stana pronađeno trideset pet knjiga pod nazivom „Al kaida“, na šta je optuženi Senad Vejselović rekao da se knjiga zove „Naša akida/verovanje, a ne naša Al kaida“.
Svedok Šemsudin Klimenta, prisustvovao je pretresu stana Idriza Vejselovića, rekao je da je policija u pretresu zajedničkih prostorija koje se ne zaključavaju i u koje svako može da uđe iz šahte za vodomer izvadila dve puške. Optuženi Senad Ramović je primetio da je puške tu mogla da stavi antiteroristička jedinica MUP-a Srbije koja je svo vreme pretresa bila ispred zgrade.
U nastavku dokaznog postupka svedočila je grupa sudskih veštaka različitih profesionalnih profila: Dejan Tripković, Slobodan Stojiljković, Stojan Kostić, Nikola Srebren, Zoran Đorđević, Slavko Pavlović, Stanka Romac, Miljan Kecmanović, Aleksandar Radomirović, Miomir Gazdić.
Dejan Tripković, iz uprave kriminalističke policije za specijalne zadatke, inžinjer elektrotehnike, sprecijalista za telekomunikacije. Veštak je veštačio mobilne telefone pronađene u vozilu „lada niva“ i telefone oduzete od optuženih Jasmina Smajlovića i Fuada Hodžića.
Slobodan Stojiljković, specijalista za telekomunikacije, veštačio je mobilni telefon oduzet od optuženog Mirsada Prentića.
Stojan Kostić, mašinski inžinjer, balističar. Veštačio je oružje i čaure pronađene u selu Žabranj. „Sva oružja su funkcionalno ispravna, mogu da ispraljuju projektile.“
Nikola Srebren, lekar, specijalista opšte hirurgije, veštačio je telesne povrede kod oštećenih Adema Bećirovića i Mladena Kapora i tom prilikom konstantovao da se radi o lakim telesnim povredama mehaničke prirode.
Zoran Đorđević, diplomirani fiziko hemičar, veštačio rastresitu žućkast materijal pomešan sa parčićima čelične armature. „U toj masi nije detektovano prisustvo eksplozivnih supstanci.“
Slavko Pavlović, diplomirani mašinski inžinjer, specijalista za eksplozivne naprave i požare. Veštačio je žućkastu rastresitu masu sa armaturom, da li to predstavlja eksplozivnu napravu? „Nedostaje oksidans koji bi doveo do eventualne eksplozije. Nije postojala nikakva eksplozivna naprava.“
Stanka Romac, prof. dr. molekularna biološkinja, spec. za DNK tipizaciju. i Miljana Kecmanović, veštačili su razne predmete koji pripadaju optuženima (Fuad Hodžić, Mirsad Prentić, Senad Vejselović, Vahid Vejselović, Jasmin Smajlović, rahmetli/pokojni Ismail Prentić, Senad Ramović) i kod njih su pronađeni DNK tragovi. Kod optuženih Mehmedina Koljšija, Pulić Aldina, Smajlović Erhana, Huseina Čuljka nisu doprineli nastanku DNK tragovima koji su nađeni.
Aleksandar Radomirović, veštak balističar, vršio forenzičko ispitivanje municije pronađene na licu mesta. Sva pronađena municija (28.852) je puščana bojeva municija i sva je funkcionalno ispravna. Tu vrstu municije koriste automatske puške grupe „kalašnjikov“.
Miomir Gazdić, pukovnik VJ, veštačio pronađeno oružje, municiju, minsko eksplozivna sredstva i druge predmete pronađene na licu mesta. Svedok je zaključio: „Ovim bi mogla da se opremi pešadijska jedinica veličine dva odeljenja, oko 20 ljudi. Broj municije odgovara jednom vatrenom vodu, oko 40 ljudi. Lokacije su bile raspoređene tako da oblikuju potkovicu oko Novog Pazara, a planina Ninaja obezbeđuje tajnost ove grupe. Da bi se izvela specijalna dejstva, protiv pešadijska borba, inžinjerijska dejstva potrebo je znanje iz oblasti taktike, šire vojno obrazovanje.“ Na ovo je optuženi Senad Ramović dodao: „Ovde niko nije služio vojsku“.
Advokat odbrane Rajko Danilović je dao svoju primedbu na svedočenje veštaka: „Ovo je kabinetsko veštačenje, iskaz je tendenciozan, nalaz je nestručan i po sredi je improvizacija koja nema veze sa materijalnim dokazima koji su pronađeni.“
Tokom ovih dana sudija je izvodio čitanje pismenih dokaza.
Na kraju ročišta advokati odbrane su dali predloge za ukidanje pritvora za optužene: Husein Čuljak, Damir Berbo, Pulić Aldin, Senad i Vahid Vejselović, Adnan Hot, Mehmedin Koljši. Ovom zahtevu su se pridružili i optuženi Koljši i Berbo.
„Ne postoji ni jedan razlog što sam ja u pritvoru devetnaest meseci i ne postoji ni jedan razlog da se ne odazovem“, rekao je optuženi Koljši.
„Ne postoji ni jedan valjan razlog za moje držanje u pritvoru svih ovih petnaest meseci; nikada nisam osuđivan; nema ni jednog dokaza koji me povezuje sa ovim slučajem“, rekao je optuženi Damir Berbo.
Tužilac je rekao da se protivi svim predlozima o ukidanju pritvora jer i dalje postoje razlozi za njihovo držanje u pritvoru.
Sudsko veće je donelo odluku: „Odbijaju se svi predlozi o puštanu na slobodu optuženih“.
Sledeće ročište je zakazano za dane od 24. do 28. novembra 2008. godine.

Miloš za Žene u crnom


Štampa   El. pošta