Dana 28. marta 1999. u Podujevu (Kosovo) pripadnici jedinice „škorpioni“ (Đukić Željko, Medić Dragan, Borojević Dragan i Šolaja Miodrag) koja je delovala kao rezervni sastav MUP-a Srbije u ulici Rahmana Morine br. 7. u dvorištu kuće Haljima Gashija ubili su i teško ranili 19 civila: Šefkate Bogujevci (rođena 1956. godine), Nora Bogujevci (1984), Fezdrije Lugaliu (1978), Nefise Lugaliu (1945), Salid Bogujevci (1960), Špen Bogujevci (1986), Špetim Bogujevci (1989), Šehida Bogujevci (1932), Isma Durići (1930), Fitneta Durići (1963), Dafina Durići (1930), Arbr Durići (1992), Mimoza Durići (1995) i Aljbion Durići (1997). Teško su ranjeni Saranda (1985), Fatos (1986), Jehona (1998), Lirije (1990) i Genc (1993) Bogujevci.
Za ratni zločin u Podujevu do sada je osuđen 2005. pripadnik „škorpiona“ Saša Cvjetan na dvadeset godina zatvora.
Suđenje je počelo 8. septembra 2008. i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
Na današnjem glavnom pretresu a u nastavku dokaznog postupka, svedočio je zaštićeni svedok P1.
Razvojni put smrti kao patriotizam ili Viva la muerte (Živela smrt)...
„Ja sam radio u policiji u Krajini. Bazu Đeletovci su držali Milan Milanović Mrgud, Jovica Stanišić i Slobodan Medić Boca. Bili su strah i trepet, iznad zakona, njima niko ništa nije mogao. Mi smo bili u sastavu SAJ-a. Naš zadatak je bio da branimo državnu granicu od upada terorista.
Nas „škorpiona“ je bilo 130 i bili smo podeljeni u vodove. Ja sam bio u vodu kod Đukić Željka. Komandant nam je bio Slobodan Medić Boca. Krenuli smo iz Novog Sada odakle nas je pratila policija, u Beogradu, na Makišu smo zadužili uniforme, a u Prolom Banji smo zadužili oružje. Do prolom banje nas je pratio Milan Milanović Mrgud. Tu je bio i neki general, glavni za tu oblast.
Ja sam prisilno mobilisan, nisam bio tu svojevoljno. Mene su pokupili iz jednog kafića. Slobodan Medić mi je rekao da je država u ratu i da se ja ne zajebavam. Ja sam osećao strah jer to su bili ljudi iz DB-a. Ja nisam imao izbora, morao sam da idem.“
Tehničari smrti...
„Kada smo stigli u Podujevo, na putu sam video neke civile. Neko je u autobusu u kome je bio haos, rekao: „Stani da sve to pobijemo.“ Slobodan Medić i Pero Petrašević su otišli na sastanak sa komandantima SAJ-a. Tu je bio i komandant SAJ-a Vulović, a i pripadnici PJP-a. Rekli su nam da se rasporedimo po onim kućama na kojima nema belih peškira, jer su one bile zauzete. Ušli smo u jedno dvorište. Iz jedne kuće je izašao jedan čoveka sa rukama podignutim u vis. Jecao je i molio: „Nemoj, tako ti boga. Platio sam za sina i mene tri hiljade maraka.“ Iza njega su išla dvojica pripadnika jedinice „škorpioni“ sa uperenim puškama. Onda smo išli u pretres kuća i kada sam bio u kući čuo sam kako neko viče: „Pobi to, šta se čeka, uza zid.“ Kada sam izašao napolje, iz jedne kuće u dvorište izlazili su civili: jedan stariji čovek sa sedom bradom, sa nekom kesom, iza njega su išle dve žene koje su u rukama nosile decu, a potom jedna devojčica i jedan dečak. Pripadnici jedinice „škorpioni“: Đukić Željko, Medić Dragan, Borojević Dragan, Saša Cvjetan, Miodrag Šolaja su tu stajali. Oni su vikali: „Pobij to“. Onda su civili isterali na ulicu. Čuo se trasak. Jedna žena se zateturala u kuknjavi. Jecala je, bila je crvena u licu, kao da je bila rastrgana. Iza nje je izašao jedan krupan plavi čovek, pripadnik jedinice „škorpioni“, koji je navlačio pantalone. Mene je odgurnuo puškom, a ženu je uhvatio za kosu i lupao joj glavu o zid. Čuo se rafal, u nju je ispalio rafal, a onda joj je prišao i iz blizine u nju ispalio rafal. U tom trenutku se čulo: „Vraćaj to nazad, pobi to.“ Civili su vraćeni, a „škorpioni“ su se rasporedili u streljački stroj. Prvi je repetirao Medić Dragan. Počela je pucnjava, dugo je trajala. Saša Cvjetan je u jednom trenutku rekao: „Daj mi okvire, nemam više, ispucao sam pet. Nisam završio posao“, rekao je i vratio se ponovo. Sva lica su imala uperene puške u civile. Medić Dragan je prvi pucao. Borojević Dragan je nonšalantno overavao ljude. Potom su došli ljudi iz SAJ-a: Simović i Vulović. Došao je i Boca. Neko je pozvao doktora. Nas su vratili u autobuse. Tu je Đukić Željko cinično pitao: „Pa ko je mogao da pobije tu decu?“ Saša Cvjetan je rekao da je to on uradio. Komandant Boca je naredio: „Mi smo došli ovde da radimo posao. Ono što se desilo da nikome niste pisnuli ili leti glava.“
Ja sam uplašena za svoj život. Bilo je pretnji od strane Boce. Presretali su me ljudi iz crvenih beretki i pretili. Plašim se za svoj život. Meni u ovoj državi nema života.“
Suđenje se nastavlja u decembru 2008. godine.
Miloš za Žene u crnom
