Dana 28. marta 1999. u Podujevu (Kosovo) pripadnici jedinice „škorpioni“ (Đukić Željko, Medić Dragan, Borojević Dragan i Šolaja Miodrag) koja je delovala kao rezervni sastav MUP-a Srbije u ulici Rahmana Morine br. 7. u dvorištu kuće Haljima Gashija ubili su i teško ranili 19 civila: Šefkate Bogujevci (rođena 1956. godine), Nora Bogujevci (1984), Fezdrije Lugaliu (1978), Nefise Lugaliu (1945), Salid Bogujevci (1960), Špen Bogujevci (1986), Špetim Bogujevci (1989), Šehida Bogujevci (1932), Isma Durići (1930), Fitneta Durići (1963), Dafina Durići (1930), Arbr Durići (1992), Mimoza Durići (1995) i Aljbion Durići (1997). Teško su ranjeni Saranda (1985), Fatos (1986), Jehona (1998), Lirije (1990) i Genc (1993) Bogujevci.
Za ratni zločin u Podujevu do sada je osuđen 2005. pripadnik „škorpiona“ Saša Cvjetan na dvadeset godina zatvora.
Suđenje pred Specijalnim sudom je počelo 8. septembra 2008. i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
Srpske patriote – tehničari smrti
U nastavku dokaznog postupka, svedočio je svedok i u prethodnom postupku osuđeni Saša Cvjetan.
„Dana 26. marta 1999. pozvao me Slobodan Medić Boca i rekao da jedinica „škorpioni“ čiji je on bio komandant ide na Kosovo. Jedinica nije bila paravojna formacija nego je bila u rezervnom sastavu MUP-a Srbije i o tome postoje pismeni dokazi. Ja sam pre toga bio u Kninskom korpusu Vojske Republike Srpske Krajine. Boca je naredbe dobijao od generala Vlastimira Đorđevića. Moja zemlja je bila napadnuta i moja je dužnost bila da branim moju zemlju. U Prolom banji je Boca održao govor, u kome je rekao da smo mi časni srpski borci i da onaj koji je došao da krade i ubija može da se vrati kući. Neki su se vratili. Do Podujeva su nas pratili pripadnici SAJ-a koji su išli ispred nas džipom. U Prolom banji je pre nego što smo krenuli i posle dolazio general Nebojša Pavković. Meni je srce bilo kao zemaljska kugla. Da je došlo do kopnene ofanzive, ja bih ih pojeo. Pre toga smo išli u crkvu Lazaricu da se pričestimo kao car Lazar kad je pošao na Kosovo. Za mene je puška svetinja. Kada smo stigli u Podujevo, tražili smo slobodne kuće gde bi se smestili. Ja sam uvek išao prvi. Ušao sam u jedno dvorište tako što sam demontirao minu, a onda su iz kuće izašli neki civili. Jedan čovek je u ruci držao zlato i rekao: „da platim“. Ja sam rekao: „izlazi, nema šta da platiš“. Ja sam njega uzeo kao živi štit. Vodio sam ga u kuću ispred sebe. Neka buka se čula na spratu, odakle su sišli jedna žena i jedan čovek koji je bio ranjen. Ja sam njega udario kundakom u predelu glave. Onda smo sve civile isterali na ulicu, ja sam im rekao da idu. Oni su pošli pa su zastali i počeli da nas gledaju. Ja sam tada u vazduh ispalio deset metaka i oni su se razbežali. Ja sam se onda vratio da pretresem kuću kada se začula jaka rafalna paljba. Izašao sam i krenuo ka pucnjavi koja je ubrzo prestala. U dvorištu u kome sam ušao je bila gomila leševa. Tu sam video i zaštićenog svedoka P1. Iz te gomile leševa je virilo jedno dete i svedok P1 je u detetovu glavu po sred čela ispalio metak i ubio dete. Dete nije imalo više od pet godina. Potom je došao Boca sa komandantima SAJ-a i mi smo odmah vraćeni u autobuse i u Prolom banju. Ja sam nevino osuđen za nešto što nisam uradio.“
Svedok Tomić Milovan, bivši pripadnik jedinice, počeo je svoj iskaz: „Ja sam imao pretnje ubistvom. Ja sam u „škorpionima“ od početka. Bili smo u rezervnom sastavu SAJ-a. U Podujevu je bilo jako puno ljudi. Kada smo izašli iz autobusa ušli smo u jedno dvorište kada su civili izvedeni, pa su civili vraćeni nazad u dvorište. Jedan od pripadnika posebnih jedinica policije je razbijao izloge prodavnica. On je ubio jednog starijeg čoveka. Drugi nam je rekao: „ustaše, vraćajte to u dvorište i pobijte“. Kada se čula pucnjava mi smo zalegli. Ništa nisam video. Potom su došli Boca i Tutinac, komandant SAJ-a. Onda je došao sanitet. Neke ranjene su unosili u sanitet.“
Svedok je iskaz davao jako konfuzno i pri tom mu je dva puta pozlilo.
„Nemojte me više zvati.“, obratio se sudskom veću na kraju svog svedočenja.
Svedok Dmitrović Petar, bivši pripadnik jedinice svedočio je: „Kada smo stigli u Podujevo, izašli smo iz autobusa i počeli da tražimo kuću za smeštaj. U grupi smo bili: Đukić, Medić, Kovačević, Milićević, Risović, Sarap, Tomić i ja. Kada smo ušli u jedno dvorište tu je bilo puno vojske u raznim uniformama. U dvorištu je bilo civila, žena i dece. Pored civila je stajao zaštićeni svedok P1. Mi smo onda otišli dalje, kada se čula rafalna paljba. Onda je došlo naređenje da se svi vratimo za Prolom banju. Pričalo se da su neki civili pobijeni, ali se nije pričalo ko je to uradio. Zaštićeni svedok P1 laže, Đukić Željko je nevin.“
Nastavak suđenja zakazan je za mart 2009. godine.
Miloš za Žene u crnom
