Dana 28. marta 1999. u Podujevu (Kosovo) pripadnici jedinice „škorpioni“ (Đukić Željko, Medić Dragan, Borojević Dragan i Šolaja Miodrag) koja je delovala kao rezervni sastav MUP-a Srbije u ulici Rahmana Morine br. 7. u dvorištu kuće Haljima Gashija ubili su i teško ranili 19 civila: Šefkate Bogujevci (rođena 1956. godine), Nora Bogujevci (1984), Fezdrije Lugaliu (1978), Nefise Lugaliu (1945), Salid Bogujevci (1960), Špen Bogujevci (1986), Špetim Bogujevci (1989), Šehida Bogujevci (1932), Isma Durići (1930), Fitneta Durići (1963), Dafina Durići (1930), Arbr Durići (1992), Mimoza Durići (1995) i Aljbion Durići (1997). Teško su ranjeni Saranda (1985), Fatos (1986), Jehona (1998), Lirije (1990) i Genc (1993) Bogujevci.
Za ratni zločin u Podujevu do sada je osuđen 2005. pripadnik „škorpiona“ Saša Cvjetan na dvadeset godina zatvora.
Suđenje je počelo 8. septembra 2008. i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
Srpski patriota sam – ubijam; dakle, postojim – „o banalnosti zla“ (Hana Arent)
U nastavku dokaznog postupka svedočili su bivši pripadnici jedinice „škorpioni“.
Aleksandar Dabić – „Čisto patriotski sam osetio dužnost da treba da idem na Kosovo. Trebalo je ići raditi sela/čistiti sela od terorista“.
„Rečeno nam je da smo u rezervnom sastavu MUP-a Srbije, odnosno SAJ-a. Ja sam ranije bio u Đeletovcima. Od Beograda do Prolom banje nas je pratila policija. Kada smo stigli u Pudujevo, bilo je puno raznih uniformi. Saj-ovci su nas vodili, rekli nam da se rasporedimo po kućama. Srpske kuće su bile obeležene belim peškirima, i oni su nam rekli da idemo u slobodne kuće, u kojima nije bilo ljudi. Ušli smo u jednu kuću kada se začula pucnjava. Naredili su nam da se vratimo u autobuse, kada sam video da nešto iznose iz jednog dvorišta. Čuo sam da to što su nosili da su to bili leševi. Kasnije sam iz medija čuo šta se desilo.“
Kovan Damir – „Zadatak nam je bio da branimo Srbiju na Kosovu“.
„U Podujevu smo ušli u jednu kuću kada nam je rečeno da izađemo na ulicu gde je bilo puno ljudi. Jedna devojčica je bila ranjena. Došao je sanitet, a nama je rečeno da se vratimo u Prolom banju. Kasnije sam čuo priče da je neko od policajaca pobio neke civile. Bilo je priče da je to uradio neko iz naše jedinice. Ali mene to nije interesovalo, nije me zanimalo. Sve sam saznao kada je uhapšen Saša Cvjetan.“
Brajić Dragan – „Naš zadatak je bio da oslobodimo pola Podujeva od terorista, onaj deo koji naši nisu oslobodili.“
„U Podujevu je bio opšti haos. Ušli smo u jednu kuću, seli na jedan krevet. Tada se čuo pucanj. Imao sam osećaj da mi neko puca iznad glave. Kada sam izašao napolje video sam vojsku i policiju i pripadnike naše jedinice kako drže uperene puške jedni u druge. Video sam sanitet i zapazio da ima ranjenih. Ne mogu da kažem da nisam, video sam da ima žena i dece, video sam kako ih iznose. U Prolom banji se pričalo svašta da su rezervisti i mi pobili te civile. Tu sam čuo da se pričalo da ih je Gulja (Dragan Medić) ubio. Da je on to uradio. To se pričalo i u Šidu.“
Vukšić Zoran – „Saj-ovci su nas rasporedili po kućama da ih čistimo od prljavštine“.
„Ja ne znam zašto ste me pozvali. Čuo sam da je nešto bilo, ali ja ne znam ko je to napravio. Čuo sam da je bilo neko ubistvo, ali se ja nisam raspitivao ko je poginuo.“
Cekić Nebojša – „Ja sam 1991. bio u teritorijalnoj odbrani Vukovara, 1992. sam bio u Brčkom u Vojsci Republike Srpske, zajedno sa Tomić Milovanom i Stoparić Goranom, a 1999. sam bio u Podujevu, Prizrenu i Đakovici.“
„Ništa nisam znao dok nisam bio svedok u postupku koji se vodio protiv Saše Cvjetana. Čuo sam da su u Podujevu pobijeni neki civili.“
Manojlović Srđan – „Naš jedini posao je bio da branimo zemlju i juče i danas i sutra“.
„Pre jedinice „škorpioni“, bio sam aktivno vojno lice. Bili smo u rezervnom sastavu MUP-a Srbije, odnosno SAJ-a. Ja sam bio zamenik komandanta Slobodana Medića Boce. Bio sam zadužen za naoružanje. Moj sin je bio sa mnom u jedinici; on je bio zadužen za uniforme, municiju i hranu. Komandant beogradskog SAJ-a Tutinac je došao u Prolom banju i rekao nam da idemo za Podujevo. U Podujevu su bili komandanti prištinskog i beogradskog SAJ-a. Pili smo kafu i pričali kada se začula neka pucnjava. Čuli smo da je neko od naših pucao i da su neki civili ranjeni. Tutinac je naredio da se vratimo u Prolom banju. U Prolom banji su bili inspektori iz Prokuplja koji su razgovarali sa nama o tome šta se desilo. Mi ništa nismo znali, o tome smo čuli kasnije u novinama. Tu je sa nama bio i general Nebojša Pavković.“
Nastavak dokaznog postupka zakazan je za 13, 14, 15. i 16. april 2009. godine.
Miloš za Žene u crnom
