Dana 28. marta 1999. u Podujevu (Kosovo) pripadnici jedinice „škorpioni“ (Đukić Željko, Medić Dragan, Borojević Dragan i Šolaja Miodrag) koja je delovala kao rezervni sastav MUP-a Srbije u ulici Rahmana Morine br. 7. u dvorištu kuće Haljima Gashija ubili su i teško ranili 19 civila: Šefkate Bogujevci (rođena 1956. godine), Nora Bogujevci (1984), Fezdrije Lugaliu (1978), Nefise Lugaliu (1945), Salid Bogujevci (1960), Špen Bogujevci (1986), Špetim Bogujevci (1989), Šehida Bogujevci (1932), Isma Durići (1930), Fitneta Durići (1963), Dafina Durići (1930), Arbr Durići (1992), Mimoza Durići (1995) i Aljbion Durići (1997). Teško su ranjeni Saranda (1985), Fatos (1986), Jehona (1998), Lirije (1990) i Genc (1993) Bogujevci.
Za ratni zločin u Podujevu do sada je osuđen 2005. pripadnik „škorpiona“ Saša Cvjetan na dvadeset godina zatvora.
Suđenje je počelo 8. septembra 2008. i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
Na današnjem glavnom pretresu, a u nastavku dokaznog postupka, putem video linka svedočio je vedok Goran Stoparić. Bivši pripadnik jedinice "škorpioni", svedočio je:
"U jedinicu me pozvao komandant Slobodan Medić, krenuli smo sa tri autobusa iz Šida do Novog Sada a potom u Beograd, gde smo dobili uniforme. Ispred nas je išao komandant u džipu. Do Prolom banje nas je pratio Milan Milanović Mrgud. Tamo smo dobili automatske puške i municiju. Ja nisam ni znao gde idemo, nisam znao da idemo u Podujevo. Kada smo stigli u Podujevo, tamo je bilo razne policije: aktivni sastav SAJ-a, pripadnici PJP-a. Ušli smo u jedno dvorište, ja sam ušao u jednu kuću kada sam začuo galamu, izašao sam i u dvorištu susedne kuće video grupu civila. Pratili su ih pripadnici jedinice koji su ih pretresali. Ja sam im rekao da ih ostave. Uputili smo ih ka policijskoj stanici. Međutim, policija je vratila civile u dvorište. Kada su ušlu u dvorište, čula se nesređena rafalna pucnjava iz nekoliko automatskih pušaka. Ja sam shvatio po intonaciji rafala da to pucaju naši. Pogledao sam iza ugla i video da si civili streljani. Iz tog dvorišta su izašli: Medić Dragan, Saša Cvjetan, Borojević Dragan, svedok P1. Cvjetan i Borojević su menjali okvir, oni su pucali. Onda su došli pripadnici SAJ-a koji su nam naredili da se vratimo u Prolom banju."
Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, doveden je da kao svedok svedoči bivši komandant jedinice "škorpioni" Slobodan Boca Medić (za zločin u Trnovu, ubistvo šestorice Bošnjaka iz Srebrenice, jula 1995, aprila 2007. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dvadeset godina).
"Moje zanimanje je robijaš", počeo je svoje svedočenje svedok Medić Slobodan. "Pozvan sam od rezervnog sastava MUP-a Srbije da ponovo sakupim jedinicu. Pozvao me general Vlastimir Đorđević i tadašnji vrh zemlje. Jedinica je formirana devedesetih godina i kroz nju je prošlo oko 6.000 nljudi. Kada je počeo taj nesretni rat, nama je bila dužnost da branimo zemlju. Trebalo je da se mobiliše sve ono što je bilo sposobno da se brani zemlja. Bilo nas je oko 300 u četiri do pet autobusa. U Podujevu smo bili raspoređeni u tri voda oko sto dvadeset ljudi. Ja sam otišao da primim naređenje. Onda smo čuli pucnjavu. Izašli smo napolje i videli šta se dešava. Čuo sam da je bila nekakva pucnjava i da su ubijeni neki civili. Vraćeni smo u Prolom banju gde je dolazio general Nebojša Pavković. Dolazili su i policijski inspektori, pa su tada uhapšeni Saša Cvjetan i svedok P1."
Svedok je na kraju počeo da vređa punomoćnicu oštećenih, Natašu Kandić:
"Ja i pokojni Željko (Željko Ražnatović Arkan) smo joj i karijeru napravili i Legija koji je moj drug i ja se njega ne odričem. Nataša je moja tetka, mia cara."
Poslednjeg dana svedočio je svedok Biserčić Srboslav, koji je 1999. godine bio na funkciji predsednika izvršnog odbora Skupštine grada Podujeva i komandant štaba civilne zaštite.
"Većina stanovništva je zbog bombardovanja napustila grad. Srbi su bili mobilisani, a njihove žene i deca su bili u Srbiji, Albanci su bili po selima južno od grada. Policijske akcije su se odvijale u reonu sela Bajgora (12 km od grada). Dana 28. marta sam bio na poslu i čuo sam da je nastradala porodica Gaši (oko18/19 ljudi). Izvršen je uviđaj, leševi su prebačeni za prištinu i mi smo dobili nalog da te leševe sahranimo. Sahranili smo ih na gradskom muslimanskom groblju kao NN osobe. Žao mi je tih ljudi koji su stradali ali ja ne znam ko ih je ubio." Tako je svoje svedočenje završio ovaj svedok.
Miloš za Žene u crnom
