Dana 28. marta 1999. u Podujevu (Kosovo) pripadnici jedinice „škorpioni“ (Đukić Željko, Medić Dragan, Borojević Dragan i Šolaja Miodrag) koja je delovala kao rezervni sastav MUP-a Srbije u ulici Rahmana Morine br. 7. u dvorištu kuće Haljima Gashija ubili su i teško ranili 19 civila: Šefkate Bogujevci (rođena 1956. godine), Nora Bogujevci (1984), Fezdrije Lugaliu (1978), Nefise Lugaliu (1945), Salid Bogujevci (1960), Špen Bogujevci (1986), Špetim Bogujevci (1989), Šehida Bogujevci (1932), Isma Durići (1930), Fitneta Durići (1963), Dafina Durići (1930), Arbr Durići (1992), Mimoza Durići (1995) i Aljbion Durići (1997). Teško su ranjeni Saranda (1985), Fatos (1986), Jehona (1998), Lirije (1990) i Genc (1993) Bogujevci.
Za ratni zločin u Podujevu do sada je osuđen 2005. pripadnik „škorpiona“ Saša Cvjetan na dvadeset godina zatvora.
Suđenje je počelo 8. septembra 2008. i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
U nastavku dokaznog postupka svedočili su svedoci Tomislav Petrović i Nebojša Maljević.
Tomislav Petrović, policijski službenik, koji je marta 1999. u Podujevu bio vođa sektora. „Bio sam angažovan u posebnoj jedinici policije u čišćenju terena od terorista UČK. Posle toga sam otišao u Mališevo. Ja sam o tom slučaju (svedok misli na masakr u Podujevu) čuo na suđenju Saši Cvjetanu u Prokuplju. Čuo sam da su to uradili neki „škorpioni“ da su pobili neke ljude i da su otišli. U to vreme u Podujevu je bio i beogradski odred PJP-a, oni su se zvali „Lazari“.
Svedok Nebojša Maljević, bivši inspektor MUP-a Srbije, bio je pomoćnik komandanta u policijskoj stanici u Podujevu. „Ja nisam bio učesnik u događaju i nisam bio na licu mesta. Čuo sam da su ubijeni neki civili, a kada su ukljonjeni leševi, ja sam video lice mesta, ali nisam prisustvovao uviđaju, jer je to radila teritorijalna odbrana. Nije bila moja dužnost da prikupljam dokaze jer to nije bio moj posao.“
Na kraju dokaznog postupka pročitani su pismeni dokazi, a onda se prešlo na davanje završnih reči.
Zamenik tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović, rekao je: „Činjenice su utvrđene iskazima oštećenih, zaštićenog svedoka P1, svedoka Gorana Stoparića i samih optuženih koji su kontradiktorni. Dana 28. marta 1999. nije bilo sukoba u Podujevu. Jedinica „škorpioni“ je formirana kao dobrovoljačka jedinica. Glavni motiv jedinice je bila pljačka a ne oslobađanje, ne zaštita srpstva. Okrivljeni su ovom narodu oduzeli pravo da se ponosi delovima svoje istorije. Da je tog dana ubijeno i jedno dete trebalo bi ih osuditi na maksimalne kazne zatvora. U Srbiji se više isplati biti ratni zločinac nego kriminalac, jer ratni zločinac može dobiti dvadeset godina, dok kriminalac može dobiti četrdeset godina zatvora. Ovaj sud ne sme da ima sažaljenja za optužene, ne samo zbog strahote zločina nego što niko nije imao hrabrosti da kaže šta se dogodilo. Oštećenih više nema, ali bi njihovim porodicama značilo da optuženi kažu zašto su to uradili. Nemate pravo da im oprostite zbog tog odnosa prema zločinu, zbog zla prema Albancima i zbog sramote prema Srbiji.“ Na kraju je tužilac citirao jednog engleskog filozofa koji je rekao: „Jedina stvar neophodna za trijumf zla je da dobri ljudi ne učine ništa.“
Punomoćnica oštećenih Nataša Kandić rekla je u svojoj završnoj reči: „U optužnici imamo selektivni pristup prema s jedne strane „škorpionima“ i pripadnicima drugih policijskih jedinica, kao što su PJP i SAJ. Loše je što u optužnici nema pripadnika PJP-a i SAJ-a. Optužnicama se štite oni koji su imali komandnu odgovornost i onda nema pravde za žrtve. U optužnici nema svih žrtava, nema Hamdi Durićija. Ovde postoji jedna zavera ćutanja. Postoji strah od porodice Medić i svedoci se ne usuđuju da govore o tome. Sud zločine kvalifikuje kao incidente, kao izolovane zločine, i onda se ne dozvoljavaju pitanja vezana za kontekst. Ja se nadam da tužilaštvo nije pogrešilo kada je odustalo od krivičnog gonjenja zaštićenog svedoka P1.“
Završne reči izneli su i advokati odbrane.
Miroslav Perković, branilac optuženog Dragana Medića: „Na ovim prostorima je uvek bilo zločina, i sa jedne i sa druge i sa treće strane. Na iskazu svedoka P1 ne može da se donese presuda jer je njegov iskaz nedosledan, on nije video ko puca, iskaz mu je protivrečan iskazima oštećenih.“
Zvonko Radovanović, branilac optuženog Đukić Željka: „Izvedenim dokazima nije dokazano krivično delo koje se optuženom Đukiću stavlja na teret. Iskaz svedoka P1 je neistinit i neiskren i u kontreadikciji sa iskazima oštećenih. Jedina pravda bi bila oslobađajuća presuda.“
Saša Petrović, branilac optuženog Miodraga Šolaje: „Nisu dokazani činjenični i pravni dokazi i mi mislimo da je Šolaja nevin. Jedini iskaz koji njega tereti je iskaz zaštićenog svedoka P1, koji se razlikuje od iskaza oštećenih. Predlažem da optuženog Šolaju pustite na slobodu i oslobodite ga krivične odgovornosti.“
Đuro Dragić, branilac optuženog Borojević Dragana: „Svedok Stoparić Goran je profesionalni svedok, on živi od toga. Svedoku P1 je slobodom plaćen zločin. On nije video kako pucaju ali tvrdi da su oni ubili. Predlažem da mog branjenika pustite na slobodu jer nema dokaza da je počinio ovo krivično delo. „Škorpioni“ su se borili za Srbiju, bili su u sastavu MUP-a, i iza njih stoji država Srbija.“
Svoje završne reči izneli su i optuženi.
Đukić Željko: „Tužilaštvo protiv mene ne poseduje ni jedan dokaz, a iskaz svedoka P1 ne treba uzeti u obzir zbog motiva. Tužilaštvo je svedoka P1 od ubice proizvelo u zaštićenog svedoka. Fond za humanitarno pravo će biti zapamćen po zlu za srpski narod. Oštećeni me nisu prepoznali. Svi svedoci osim svedoka P1 kažu da ja nisam kriv. Predlažem da me sud oslobodi jer nisam kriv.“
Medić Dragan, koji se tokom čitavog postupka branio ćutanjem, rekao je da se u svemu slaže sa svojim branjenikom.
Borojević Dragan: „Ja sam rekao istinu, a svedok P1 laže, svedok Goran Stoparić me je uvrstio u streljački stroj umesto sebe. Samo istina može da sruši sramnu optužnicu protiv mene. Nisam kriv, nisam počinio ovo krivično delo, meni je savest čista.“
Miodrag Šolaja: „Ja nikada ne bih mogao da izvršim takav zločin, nikada ne bih mogao da pucam u decu jer sam i sam bio mlad. Ja nisam bio u tom dvorištu, nisam pretresao decu. Ja nisam počinio taj zločin. Svedok Goran Stoparić je dobio novac da mene tereti.“
Sudsko veće u sastavu Snežana Garotić Nikolić, predsedavajuća, i sa članovima veća: Vinka Beraha Nikićević i Vesko Krstajić, donelo je sledeću presudu:
„Optuženi su krivi, jer su počinili krivično delo - ratni zločin protiv civilnog stanovništva, kršeći odredbe Četvrte Ženevkse konvencije, jer su tokom unutrašnjeg sukoba između policijskih i vojnih snaga Republike Srbije, s jedne strane i Oslobodilačke vojske Kosova s druge strane, i tokom međunarodnog sukoba između NATO pakta i SRJ, kao pripadnici jedinice „škorpioni“, koja je delovala u rezervnom sastavu SAJ-a, lišili života 14 lica, članova porodice Durići, Bogujevci i Lugaliju, te ranili petoro dece iz porodice Bogujevci. Sud je prihvatio iskaze zaštićenog svedoka P1 i svedoka Gorana Stoparića i na osnovu njihovih svedočenja utvrdio da su optuženi počinili krivično delo, te ih sud osuđuje na kazne zatvora:
* Đukić Željko, 20 godina
* Medić Dragan, 20 godina
* Borojević Dragan, 20 godina
* Šolaja Miodrag, 15 godina.
Miloš za Žene u crnom
